Владислав Гомулка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 37:
Током првих послератних година уништио је утицај опозиције у Пољској и био један од најмоћнијих пољских комуниста. Међутим, током унутарпартијских борби за утицај између [[1951]]. и [[1954]], био је оптужен да је ''десничар'' и ''реакционар'' и избачен из чланства [[Пољска уједињена радничка партија|владајућег ПУРП-а]].
 
Након [[Болеслав Бјерут|Бјерутове]] смрти [[1956]]. и почетка [[дестаљинизација|дестаљинизације]] у Пољској, избили су раднички [[протести у Познању]] због раста цена, несташице основних животних потрепштина и осталог. Владине снаге угушиле су протесте, при чему је било и мртвих. Рехабилитован током дестаљинизације, Гомулка је поновно дошао на власт након што га је [[Едвард Охаб]] позвао да смири стање у држави. Прво је из [[Политбиро]]а и министарства одбране уклонио [[маршал]]а [[Константин Рокосовски|Константина Рокосовског]] (који је наредио пуцање на раднике у Познању) и уверио Совјете да Пољска не намерава напустити [[социјализам]]<ref>{{cite web | title = Notes from the Minutes of the CPSU CC Presidium Meeting with Satellite Leaders, October 24, 1956 | work = The 1956 Hungarian Revolution, A History in Documents | publisher = George Washington University: The National Security Archive | date = 4. 11. 2002 | url = http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB76/doc5.pdf | format = PDF | accessdate = 8. 1. 2013}}</ref>. Пошто је добио совјетску подршку, постао је нови секретар ПУРП и покренуо низ привредних реформи и градио „пољски пут у социјализам“<ref name=time>{{cite news | title = Rebellious Compromiser | publisher = Time Magazine | date = 10. 12. 1956 | url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,808728-1,00.html | accessdate = 8. 1. 2013 }}</ref>.
 
Иако је током првих година своје владавине био веома популаран међу народом, од 1960—их је постао конзервативан под све већим совјетским утицајем. Подупирао је прогоне студената, интелигенције и припадника [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]]. Године [[1968]]. повео је жестоку антиционистичку кампању због противљења совјетског блока [[Шестодневни рат|Шестодневном рату]] (иако му је жена била Јеврејка). Исте је године учествовао у [[Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку|инвазији Варшавског пакта на Чехословачку]].