Википедија:Идентификовање поузданих извора — разлика између измена

Чланци на Википедији треба да буду засновани на поузданим и објављеним изворима, и да су сви већински и значајни мањински погледи на тему који се појављују у тим изворима покривени (види: [[Википедија:Неутрална тачка гледишта]])

 

 

Реч „извор“ на Википедији има три значења:

'''Свака ставка понаособ може утицати на ниво поузданости.''' Поуздан извор могу бити материјали објављени кроз поуздан процес публикације, или материјали чији су аутори стручњаци који уживају углед као ауторитети у својој области стручности, или обоје.

 

 

Поузданост извора зависи од контекста. Сваки извор мора бити пажљиво анализиран како би се просудило да ли је поуздан за тврдњу коју треба да референцира, као и да ли је најбољи извор за дати контекст. Уопште, што је више људи укључено у процес провере чињеница, анализе правних аспеката, провере написаног текста, извор је поузданији — а тако је и [[истина|истинитост]] самог навода, који тај извор подржава као референца, вероватнија или сигурнија односно проверљива (в. ткђ. [[пир ривју]]). Извори морају '''директно да референцирају информацију''' која се даје у чланку, и треба да одговарају тврдњама које су изнете у чланку. Ако се не могу наћи поуздани извори за тему, Википедија не треба да има чланак о њој.

У случају да је ова страница контрадикторна правилима која се односе на изворе, правила имају предност а уредници треба да се потруде да што пре уклоне неслагања између текстова. Друга правила која се односе на изворе јесу [[Википедија:Без оригиналног истраживања]] и [[Википедија: Биографије живих особа]].

 

Чланци морају да се заснивају на поузданим, независним и објављеним изворима који имају репутацију,

да пролазе кроз проверу чињеница и тачности. Ово значи да ми објављујемо само мишљења признатих аутора, али не и мишљења википедијанаца који су прочитали примарне изворе и сами их протумачили. Примери који следе покривају само неке од могућих типова поузданих извора, као и проблеме везане за поузданост извора, и није предвиђено да буду детаљно описани. Правилно додавање извора увек зависи од контекста; здрав [[разум]] и суд уредника чине обавезан део овог процеса.

Термин [[Википедија:Објављени извори |„објављен“]] најчешће се везује за текстуални материјал, било да је традиционално штампан на папиру или да се налази онлајн. Међутим, аудио, видео и други мултимедијални материјали које су снимиле, а затим и емитовале, дистрибуирале и архивирале угледне треће стране, такође могу задовољавати критеријуме неопходне да би могло да се сматрају поузданим изворима. Као и текстуалне изворе, и медијске изворе мора произвести поуздана трећа страна, и морају бити правилно наведени. Такође, требало би да постоји архивирана копија медија који се нуди као извор. Добро би било, али није обавезно, да је архивирана копија доступна на интернету.

 

{{главни чланак|Википедија:Проверљивост#Поуздани извори}}

Многи чланци на Википедији ослањају се на академски материјал. Ако су доступне научне публикације, академске монографије и приручници који су прошли стручну рецензију, то су обично најпоузданији извори. Међутим, неки научни материјал може бити застарео, у сукобу са алтернативним теоријама, или контроверзан у оквиру релевантне научне области. Покушајте да наведете тренутни консензус признатих стручњака у датој области кад год је то могуће. Поуздани лаички извори такође могу да се користе у чланцима о научним темама, нарочито материјал из висококвалитетних признатих публикација. Одлука о томе који извори највише одговарају зависи од контекста. Када се извори не слажу, материјал треба да се припише изворима у самом тексту.

 

{{пречица|[[ВП:НАУКА]]}}

* '''Поузданим материјалом се сматрају''' чланци, књиге, моногафије или истраживачки радови који су признати у научним круговима. Материјал који су објавили угледни извори или академска штампа чија уређивачка политика подразумева обавезну стручну рецензију, сматрају се барем прелиминарно признатим од стране једног или више научника.

* '''Часописи чији је главни циљ промоција одређеног става или тачке гледишта генерално се не сматрају поузданим изворима''' и треба бити веома опрезан при њиховом коришћењу. Сама тврдња уредништва тих часописа да су њихови текстови подвргнути стручној рецензији не значи да та рецензија заиста и постоји, нити да часопис заиста ужива било какав углед у научним круговима. Часописи који не користе стручну рецензију и не уживају углед у водећим научним круговима не треба да се сматрају поузданима и не би требало да се користе у чланцима, осим да покажу погледе и ставове групе коју заступају ту часописи.<ref>Примери укључују ''The Creation Research Society Quarterly'' и ''Journal of Frontier Science'' (последњи користи [http://jfspeerreview.blogspot.com коментаре с блогова као стручну рецензију]).</ref>

 

{{пречица|[[ВП:ИПИ-МЕДИЈИ]]}}

Информативни медији често садрже фактографски (новинарски) и аналитички (уреднички) садржај. Новинарско извештавање познатих и признатих новинских кућа углавном се сматра поузданим изворима за фактографске тврдње. Новинарско извештавање из мање познатих и мање признатих извора генерално се сматра мање поузданим за референцирање фактографских тврдњи. Коментари уредника, анализе и чланци у којима се изражавају мишљења и ставови аутора могу се користити за референцирање ставова њиховог аутора, али не као референца за фактографске тврдње.

* Кад се користе примарни извори у виду новинских чланака у којима аутор даје своје мишљење или анализу нечега, сам аутор може да помогне у утврђивању нивоа поузданости тог текста. Мишљења експерата у одређеној области свакако ће имати већу тежину и сматраће се поузданијима за приказ одређене тачке гледишта.<ref>Не заборавите да [[ВП:ИЗУЗЕТНО|изузетне тврдње захтевају изузетне секундарне изворе]] и да је то правило које се мора поштовати.</ref> Ако нека тврдња долази од аутора који се не сматра ауторитетом у одређеној области, припишите то мишљење аутору тог текста и не представљајте га као чињеницу.

* Извештавање о трачевима и гласинама не сматра се поузданим нити угледним извештавањем, а Википедија је енциклопедија и треба да укључује само тачне информације које се могу проверити у поузданим и угледним изворима. [[ВП:НИЈЕРЕКЛАМА|Википедија није место]] за преношење трачева и гласина.

* Неке медијске куће користе Википедијине чланке као изворе за своје чланке. Уредници би стога требало да воде рачуна да не дође до [[ВП:Циркуларно референцирање|циркуларног референцирања]].

* Често се дешава да један те исти текст преноси више медијских кућа. Ово се нарочито односи на агенцијске вести. У оваквим случајима, сваки чланак треба да се рачуна као један извор, а не да се свака медијска кућа рачуна као посебан извор.

 

{{главни чланак|ВП:НЕПИ}}

 

{{главни чланак|ВП:ПРОВИСТИ|ВП:АУТОРИЗДАВАЧ}}

 

{{главни чланак|ВП:САМИЗВОР}}

 

{{main|ВП:БЖОИЗВОРИ}}

Уредници морају нарочито водити рачуна кад пишу биографски чланак о живим особама. Сваки нереференцирани материјал или материјал референциран непоузданим изворима треба уклонити одмах ако се односи на живу особу, и не треба га преносити на страницу за разговор. Ово се односи на материјал који је у вези са живим особама, на '''било којој''' страници, у '''било ком''' именском простору, не само у чланцима.

 

{{main|Википедија:Без оригиналног истраживања#Примарни, секундарни и терцијарни извори}}

Чланци на Википедији треба углавном да буду базирани на поузданим секундарним изворима.

Примарне изворе је врло често тешко користити на исправан начин. Иако они могу бити и поуздани и корисни у одређеним ситуацијама, морају се користити уз велики опрез како би се избегло оригинално истраживање. Материјал који се базира искључиво на примарним изворима треба избегавати. Све интерпретативне тврдње или анализе или закључци засновани на примарним изворима морају бити референцирани секундарним изворима. Ни у ком случају није дозвољено да се у чланке уносе закључци и анализе примарних извора које су извршили сами уредници Википедије.

 

{{main|Википедија:Идентификовање поузданих извора (медицина)}}

{{пречица|[[ВП:ИПИ-МЕД]]}}

Идеални извори за тврдње везане за медицину укључују опште или ситематичне чланке у поузданим, независним објављеним и стручним изворима, као што су медицински часописи, широко признати и познати уџбеници медицине чији су аутори стручњаци у одређеној области, или медицинске смернице и званичне објаве стручних тела која су призната и позната како у домаћој, тако и у иностраној научној заједници.

 

{{пречица|[[ВП:ИПИ-ЦИТАТ]]}}

 

Пристрасни секундарни извори требало би да се избегавају за референцирање цитата. Боље је потражити неутралан извор који би потврдио цитат.

Свака анализа или интерпретација цитираног материјала треба да потиче из неког секундарног извора. Википедијанци треба да се уздрже од уношења сопствених анализа и закључака (види: [[Википедија:Без оригиналног истраживања]]).

 

{{пречица|[[ВП:ИПИ-АК]]}}

Тврдња да „сви“ или „готово сви“ или „већина“ научника сматра нешто или заговара одређено гледиште захтева поуздани извор који директно каже да „сви“ или „готово сви“ или „већина“ научника сматра то или заговара то гледиште. Појединачна мишљења у вези с темом или неким научним ставом треба да се јасно наведу као мишљења или став одређеног појединца, и та тврдња треба да буде одговарајуће референцирана. Уредници не треба да се упуштају у оригинална истраживања. Лична мишљења и процене уредника Википедије у вези с оваквим тврдњама треба да се избегавају у широком кругу.

 

{{пречица|[[ВП:ИПИ-НАВОДДРУГИ]]}}

Репутација извора може се утврдити и на основу тога како га користе други, и на основу те употребе може се закључити колико је одређени извор поуздан. Уколико је неки извор широко коришћен за референцирање у другим медијима без довођења у питање његове поузданости и тачности информација које пружа, његова поузданост за коришћење на Википедији је већа. Уколико пак постоји широко раширења сумња у поузданост и истинитост информација које доноси, сматра се мање поузданим или чак потпуно непоузданим. Међутим, иако је навођење одређеног извора ван Википедије један од главних индикатора за његову поузданост, такође је битно проверити да је тај извор такође у складу са осталим Википедијиним смерницама и правилима, тј. да нису пристрасни и да не презентују мањинске тврдње. Циљ је да се користе извори који су широко признати и прихваћени као поуздани и проверени, и који представљају поглед или став већине на одређену тему.

 

{{пречица|[[ВП:ИПИ-МИШЉЕЊЕ]]}}

Неки извори могу се сматрати поузданима за тврдње о мишљењу и ставовима аутора тих извора, али не и за фактографске тврдње без приписивања у самом тексту; нпр. „(Име) каже/мисли/сматра...“. Један од добрих примера оваквих извора јесу колумне типа „Реч уредника у општепризнатим новинама“. Када их користите, треба експлицитно да их припишете аутору извора како би било што јасније да се не ради о општеприхваћеној чињеници, него само о мишљењу појединца. У ово спадају и електронски медији који често овакве колумне објављују у виду [[блог]]ова.

'''Важно''': НИКАДА као извор за материјал о живим особама немојте користити књиге или блогове чији су аутор и издавач исти, [[фанзин]]е, личне веб-сајтове, фан-сајтове, интернет форуме или друштвене мреже типа [[Твитер]]а и [[Фејсбук]]а, уколико њихов аутор сам није субјекат чланка [[ВП:БЖО|БЖО]]. Блог чији су аутор и издавач исти овде се односи на личне блогове и блогове одређених друштвених група. За више информација погледати [[ВП:БЖОИЗВОРИ]] и [[ВП:БЖОСАМИЗДАТ]].

 

* [[Википедија:Проверљивост]]

* [[Википедија:Навођење извора]]

* [[Википедија:Без оригиналног истраживања]]

 

{{reflist}}

 

 

{{Званична правила и смернице Википедије}}

 

[[Категорија:Извори и референцирање]]