У [[Париз]]у, 1886. године, мала група језичних учитеља су створили удружење за подстицај употребе фонетског записа у школама како би деца стегли реалан изговор страних језика, те за помоћ наставама читања за децу. Та група, на челу са [[Пол Паси|Полом Пасијем]], у почетку се звала {{јез-фр|Dhi Fonètik Tîcerz' Asóciécon}}. У јануару 1889-те, име друштва се променило у {{јез-фр|Phonétique des Professeurs de Langues Vivantes (AP)}}, и 1897-те на {{јез-фр|L'Association Phonétique Internationale (API)}}—српски ''Међународно фонетско друштво''.
ВрхГодине чланства1914. идруштво постиже врхунац утицаја у образовним круговима, јекао окои 1914-те,повећање кадаброја чланова којих је било 1751 чланова у 40 земаља. [[Први светски рат]] и његове последице тешко су пореметиле друштвене активности, а часопис није наставио редовну публикацију до 1922. године.
== Развој алфабетеалфабета ==
Групни почетниПочетни циљ је био да направесе направи скуп [[фонетика|фонетских]] симбола[[симбол]]а за различите облике артикулирање[[артикулација|артикулације]] којекоји би моглесе могли примењивати, тако да сваки језик има алфабет посебно прилагођен за описивање звуке језика[[алфабет]]. На крају је одлучено да универзални алфабет, истишто симболзначи да се употребиисти симбол употребава за исти [[звук]] на различитим језицима, јебуде идеалност,[[идеал]] и развој [[Међународни фонетски алфабет|Међународне фонетске алфабете]] је брзо напредовао до преласка у [[20. век]]. Од тада, било је неколико комплета промена на алфабети, уз додатке и брисања којиу јескладу напредакса напретком у [[наука|науци]] фонетике назначен.
