Бедуини — разлика између измена

| име=Бедуини

| слика=Bedouin family-Wahiba Sands.jpg

| опис слике= Бедуинска породица у Оману

| популација=8—10 милиона

| регион1 = {{застава|Саудијска Арабија}}

| поп1 = око 5.000.000

| регион2 = {{застава|Ирак}}

| поп2 = око 1.200.000

| регион3 = {{застава|Јордан}}

| поп3 = око 910.000

| регион4 = {{застава|Либија}}

| поп4 = око 530.000

| регион5 = {{застава|Судан}}

| поп5 = око 400.000

| регион6 = {{застава|Египат}}

| поп6 = 380.000<ref name="ipsnews. net">[http://ipsnews.net/news.asp?idnews=38209 Bedouin Take On the Govt]</ref>

| регион7 = {{застава|Израел}}

| поп7 = 170.000<ref name="bedouin">{{cite web |url=http://www.mfa.gov.il/mfa/mfaarchive/1990_1999/1999/7/the%20bedouin%20in%20israel |title=The Bedouin in Israel |author=Dr. Yosef Ben-David |date=јул 1999 |work= |publisher=Israeli Minister of Foreign Affairs |accessdate=}}</ref>

| језик = [[Арапски језик|арапски]]

| религија=Већином [[сунизам|муслимани сунити]], мањим делом [[шиизам|муслимани шиити]] и друге религије

| група=[[Арапи]]

Термин бедуин потиче од арапске речи badawī (بدوي) која у арапском језику има значење „номад“, „луталица“.<ref>^ https://translate.google.com/?hl=en&tab=wT#en/ar/nomad</ref> Изведена је из речи bādiya (بَادِية) што значи „равница“, „пустиња“{{sfn|Sidebotham|Hense|Nouwens|2008|ppp=257}}. Такође може да значи „они који су у пустињи“.

Крајем 19. века, многи Бедуини су почели да прелазе на полу- номадски начин живота. Један од фактора који су утицали на то јесте и утицај власти [[Османско царство|Османског царства]]{{sfn|Magness|2003|ppp=82}} koja је започела присилни процес седентеризације Бедуина који су живели на њиховој територији. Османске власти су на Бедуине гледале као на претњу државној контроли и улагали су велике напоре да успостави ред и закон у пустињи Неџеф. За време [[Танзиматске реформе|Танзимата]], 1858. године прописан је нови закон о земљишним поседима у Османском царству којим је понуђено легално земљиште за премештање Бедуина. С обзиром на то да је [[Османско царство]] полако губило моћ, установљен је закон којим је започет процес обавезне регистрације земљишта чији је циљ био да увећа приходе царства који су долазили од пореза.

Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], неџефски Бедуини су се борили на страни Турака против Британаца али су се касније повукли из борбе. Хамад Паша ел- Суфи, шеих племена Тарабин водио је јединицу од 1 500 људи која се придружила турској офанзиви на [[Суецки канал]].<ref>Palestine Exploration Quarterly (October ). (1937). ppстр. 244.</ref>

У оријенталистичкој историографији Бедуини су описани као неко на кога промене у спољашњем свету скоро да нису утицале све до скоро. За њихово друштво се често каже да је то „свет у коме време не тече“.<ref>Kurt Goering (Autumn, 1979). "Israel and the Bedouin of the Negev". Journal of Palestine Studies 9 (1): 3–20. {{doi|10.1525/jps.1979.9.1.00p0173n}}.</ref> Научници нашега доба су приказали Бедуине као фосилизован или заостали одраз непроменљиве пустињске културе. Емануел Маркс је указао на то да су Бедуини били у сталном контакту и да су остваривали двосмерну комуникацију са градским центрима.<ref>Emanuel Marx. "Nomads and Cities: The Development of a Conception"; in, S. Leder/B. Streck (ed.): Shifts and Drifts in Nomad-Sedentary Relations. Nomaden und Sesshafte 2, Wiesbaden 2005</ref>

Педесетих и шездесетих година 20. века велики број Бедуина из [[средња Азија|средњозападне Азије]] је почео да напушта номадски начин живота како би се населили у градовима средњозападне Азије, посебно због смањења насељивих површина и повећања популације. На пример, у [[Сирија|Сирији]] је бедуински начин живота окончан због велике суше која је трајала од 1958. до 1961. године, која је приморала многе Бедуине да напусте сточарство и почну да се баве стандардним пословима.<ref>{{Cite booksfn|last=Etheredge|first=Laura|title=Syria, Lebanon, and Jordan|url=https://books.google.com/books?id=rLZQrmRQafcC|year=2011|publisher=The Rosen Publishing Group|isbn=978-1-61530-329-8|pagesp=12}}</ref><ref>Marina Leybourne, Ronald Jaubert, Richard N. Tutwiler, Changes in Migration and Feeding Patterns Among Semi-nomadic pastoralists in Northern Syria</ref>Нешто слично томе догодило се због прописа владе у [[Египат|Египту]], [[Израел]]у, [[Јордан]]у, [[Тунис]]у и [[Ирак]]у, због производње нафте у арапским земљама [[Персијски залив|Персијског залива]] и у [[Либија|Либији]] као и због жеље за побољшањем животног стандарда која је наводила Бедуине на одлуку да постану становници одређене националности него да остану номадски сточари без државе.

Владине мере кое су притискале Бедуине у неким случајевима су доношене због успостављања друштвених институција (образовање, здравствена нега, примењивање закона итд.) али су у другим случајевима биле базиране на жељи да се заузме земља која је традиционално припадала Бедуинима. Током претходних година, Бедуини су усвојили праксу узгајања белих голубица,<ref>Bedouin hospitality & the beauty of the White Desert</ref> док су други оживели традиционални обичај узгајања соколова.<ref>{{harnvb|Falconry||pp=}}</ref>

Непосредно пре [[Арапско-израелски рат (1948)|израелског проглашења независности 1948. године]], када је пустиња [[Негев|Неџеф]] постала део [[Израел]]а, у њој је живело између 65 и 90 хиљада Бедуина. После 1948. године у пустинњи Неџеф остало је око 15 000 Бедуина, а по неким изворима тај број је још мањи и износи само 11 000.<ref>Khalidi, Walid (Ed.) All That Remains. The Palestinian Villages Occupied and Depopulated by Israel in 1948. IoPS, Washington. 1992. ISBN {{page|year=1948|isbn=978-0-88728-224-9.|pages=}} стрpp. 582</ref>

Свим Бедуинима је 1954. године одобрено израелско држављанство.<ref>Report of the Commission to Propose a Policy for Arranging Bedouin Settlement in the Negev, a.k.a. the Goldberg Report. ppстр. 6–13 (in the Hebrew version)</ref>

Бедуини који су остали у пустињи Неџеф припадали су конфедерацији „Тијаха“<ref>Lustick, Ian . Arabs in the Jewish State. Austin: University of Texas Press. {{page|year=1980|id=|pages=стр. 57, 134– 6}}.</ref> као и неке мање групе попут група Азаме и Јахалин. После 1948. године неки Бедуини су били расељени. На пример, племе Јахалин је живело до 1950-их у Тел Араду, региону [[Негев|Неџефске пустиње]]. Године 1950. и неких наредних, Јахалини су били међу племенима, која су по Емануелу Марксу „преселила или су уклоњена од стране војне управе.“<ref>Marks, Emmanuel (1974). Bedouin Society in the Negev (in Hebrew). Tel-Aviv: Rashafim. pp. {{page|year=1980|id=|pages=17.}}</ref> Завршили су у такозваној Е1 области источно од [[Јерусалим]]а. Око 1 600 Бедуина служило је у израелским одбрабеним снагама, многи као трагачи у елитним јединицама за праћење.

Упорна израелска администрација је покушала да урбанизује Бедуине у [[Негев|Неџефу]]. Између 1967. и 1989. године, Израел је изградио седам насеља североисточно од [[Негев|Неџефа]] од којих је Тел ас- Саби или Тел Шева била међу првима. Највеће, град Рахат имао је популацију од преко 53 000 становника (2010. године),<ref>"CBS. Statistic abstract of Israel 2011. POPULATION AND DENSITY PER SQ. KM. IN LOCALITIES NUMBERING 5,000 RESIDENTS AND MORE ON 31 XII 2010(1)". Israel Central Bureau of Statistics. 2010-12-31.</ref> и као такав је највеће Бедуинско насеље у свету. Према служби израелске администрације за земљиште (2007 г.) око 60 процената% неџефских Бедуина живи у урбанизованим областима.<ref>Bedouin of the Negev</ref> Што се тиче осталог, они живе у такозваним непризнатим села која нису званично призната од стране државе, јер се не уклапају у опште оквире просторног планирања. Ова села су грађена хаотично без узимања у обзир локалне инфраструктуре. Ове заједнице су расуте широм северног Неџефа и шесто се налазе на неприкладним местима, као што су војне ратне зоне, површине са природним резервама, депоније итд.

Израел тренутно гради или обнавља неке од 13 градова у Неџефу. Према генералном плану, сваки од њих ће бити опремљен битним инфраструктурним објектима: школама, болницама, поштанским канцеларијама итд. и оне ће имати струју, текућу воду и контролу отпада. Планирана је градња неколико индустријских зона са циљем да се изборе са незапосленошћу а неке од њих су већ изграђене, као што је Идан Ханеџеф у предграђу града [[Рахат]],<ref>Idan Hanegev Industrial Park</ref> у оквиру које ће бити и болница и кампус.<ref>Itamar Eichner, Harvard University makes aliyah, ynet, April 1, 2012</ref> Израелским Бедуининма је од стране државе обезбеђено бесплатно образовање као и бесплатне здравствене услуге. Такође добијају и дечји додатак што је допринело томе да стопа наталитета међу Бедуинима буде висока (5% раста на годишњем нивоу). Али, стопа незапослености је и даље јако висока, веома мали број људи има завршену средњу школу (4%) а још мање њих стиче диплому факултета (0.,6 %).<ref>Arab, Bedouin of Saudi Arabia</ref>

Септембра 2011. године, израелска влада је одобрила петогодишњи план економског развоја који под именом „Пруер план“.<ref>Cabinet Approves Plan to Provide for the Status of Communities in, and the Economic Development of, the Bedouin Sector in the Negev, PMO official site, September 11, 2012</ref> Једна од импликација овог плана јесте пресељење неких 30.000- 40.000 неџефских Бедуина из области које нису признате од стране владе у области које су признате као општине од стране владе.<ref>Al Jazeera, 13 September 2011, Bedouin transfer plan shows Israel's racism</ref><ref>Guardian, 3 November 2011, Bedouin's plight: "We want to maintain our traditions. But it's a dream here"Jump up</ref> Према Џонатану Куку, [[Европска унија]] је од скора ово пресељење почела да назива примером насилног премештања.<ref>Jonathan Cook, |http://www.thenational.ae/thenationalconversation/comment/treatment-of-palestinians-is-apartheid-by-any-other-name 'Treatment of Palestinians is apartheid by any other name,'] at The National July 10, 2013 pp. 1.</ref> Резолуцијом из 2012. године [[Европски парламент|Европски Парламент]] је позвао на повлачење Пруер плана и поштовање права Бедуина.<ref>Jack Khoury,'European Parliament condemns Israel's policy toward Bedouin population,' at Haaretz, 8 July, 2013.'"The European Parliament Calls for the protection of the Bedouin communities of the West Bank and in the Negev, and for their rights to be fully respected by the Israeli authorities, and condemns any violations (e.g. house demolitions, forced displacements, public service limitations); calls also, in this context, for the withdrawal of the Prawer Plan by the Israeli Government." .'</ref>

* {{Cite book |ref= harv|last1last=Sidebotham|first1first=Steven E.|last2=Hense|first2=Martin|last3=Nouwens|first3=Hendrikje M.|title=The Red Land: The Illustrated Archaeology of Egypt's Eastern Desert|url=https://books.google.com/books?id=Eyemu-_MncwC|year=2008|publisher=American Univ in Cairo Press|isbn=978-977-416-094-3|pages=257}}