Курди — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м (GR) File renamed: File:Corduene sophene commagene osrhoene.png → File:Map of Roman dependency of Sophene, Corduene, Commagene, and Osrhoene as of 31 BC.png Criterion 2 (meaningless or ambiguous name) |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 7:
| слика=Roj emblem.svg
| опис_слике=
| популација=30 милиона<ref name="CIAonline">{{cite book|title=World Factbook |edition=Online |year=2015|publisher=US [[Central Intelligence Agency]] |location=Langley, Virginia |issn=1553-8133 |url= https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/ |accessdate = 15. 10. 2017}} Груба процјена у овом издању има популацију од 14,3 милиона у Турској, 8,2 милиона у Ирану, од 5,6 до 7,4 милиона у раку и мање од 2 милиона у Сирији, што даје приближно 28—30 милиона Курда у Курдинстану или сусједним регионима. Процјене Ције од августа 2015. — Турска: курдски језик 18% од 81,6 милиона; Иран: Курди 10% од 81,82 милиона; Ирак: курдски језик 15—20% од 37,01 милиона; Сирија:Курди, Јермени и остали 9,79% од 17,01 милиона.</ref><br />({{small|[[The World Factbook]], процјена из 2015. г.}})<br />36,4—45,6 милиона<ref name = "KIOP2017">{{cite web|title=The Kurdish population|url=http://www.institutkurde.org/en/info/the-kurdish-population-1232551004|website=Institutkurde.org|accessdate = 14. 10. 2017}}; Процјене из 2017. Курдског института у Паризу. Процјене бројности Курда: у Турској 15—20 милиона, у Ирану 10—12 милиона, у Ираку 8—8,5 милиона, у Сирији 3—3,6 милиона, у расељењу у Европи 1,2—1,5 милиона и у земљама бившег Совјетског Савеза 400—500 хиљада. Укупно 36,4—45,6 милиона на свијету.</ref><br />({{small|[[Курдски институт у Паризу]], процјена из 2017. г.}})
| регион1 = {{resize|115%|'''Традиционалне курдске области'''}}
| регион2 = {{застава|Турска}}
Ред 38:
| регион11 = {{застава|Холандија}}
| поп11 = 70.000
| реф11=<ref>{{cite web|title=Highway to Hell: Dutch biker gang prepare to take on Islamic State|url=http://www.dailystar.co.uk/news/latest-news/405297/Dutch-biker-gang-prepare-take-on-Islamic-State|website=Dailystar.co.uk|accessdate = 14. 10. 2017|language=en|date = 16. 10. 2014}}</ref>
| регион12 ={{застава|Белгија}}
| поп12 = 50.000
Ред 62:
| регион19 = {{застава|Јордан}}
| поп19 = 30.000
| реф19 = <ref>{{cite web |title=Language and Cultural Shift Among the Kurds of Jordan |url= http://www.linguistics.fi/julkaisut/SKY2010/Al-Khatib_Al-Ali_netti.pdf |accessdate = 10.
| регион20 = {{застава|Аустрија}}
| поп20 = 23.000
Ред 95:
}}
{{Историја Курда}}
'''Курди''' ({{јез-кур|کورد, ''Kurd''}}) [[етничка група|етничка су група]]<ref>{{cite web|title=Killing of Iraq Kurds 'genocide'|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4555000.stm|website=BBC|accessdate = 15. 10. 2017|date = 23. 12. 2005|quote=The Dutch court said it considered "legally and convincingly proven that the Kurdish population meets requirement under Genocide Conventions as an ethnic group'."}}</ref> из [[Средњи исток|Средњег истока]], која претежно насељава подручје које обухваћа дијелове југостичне [[Турска|Турске]] ([[Сјеверни Курдистан]]), сјевернозападног [[Иран]]а ([[Источни Курдистан]]), сјеверног [[Ирак]]а ([[Јужни Курдистан]]) и сјеверне [[Сирија|Сирије]] [[(Западни Курдистан]]).<ref>{{cite book|last1=Bengio|first1=Ofra|title=Kurdish Awakening: Nation Building in a Fragmented Homeland|year=2014|publisher=University of Texas Press|isbn=9780292758131|url=https://books.google.ЦОМ/books?id=caCDBAAAQBAJ|language=en}}</ref> Курди су културолошки, историјски и лингвистички класификовани као дио [[ирански народи|иранских народа]].<ref>{{cite web |url=http://www.encyclopedia.com/doc/1E1-Kurds.html |title=Kurds |year=2014|work=The Columbia Encyclopedia, 6th ed.|publisher=Encyclopedia.com |accessdate = 29. 12. 2014.}}</ref><ref>{{cite book|first=Mehrdad R. |last=Izady|title=The Kurds: A Concise Handbook |url= https://books.google.com/books?id=I9mr6OgLjBoC&pg=PA198 |year=1992|publisher=Taylor & Francis |isbn=978-0-8448-1727-9 |pages=198}}</ref><ref name="EncyclopaediaIslamica">{{cite book|chapter=Kurds, Kurdistan |last1=Bois|first1=T.|last2=Minorsky|first2=V.|last3=MacKenzie|first3=D. N. |title=Encyclopaedia Islamica |editor1-first=P.|editor1-last=Bearman|editor2-first=T.|editor2-last=Bianquis|editor3-first=C. E.|editor3-last=Bosworth|editor4-first=E.|editor4-last=van Donzel |editor5-first=W. P.|editor5-last=Heinrichs|publisher=Brill |year=2009|quote=The Kurds, an Iranian people of the Near East, live at the junction of more or less laicised Turkey."... We thus find that about the period of the Arab conquest a single ethnic term ''Kurd'' (plur. ''Akrād'') was beginning to be applied to an amalgamation of Iranian or iranicised tribes. ... The classification of the Kurds among the Iranian nations is based mainly on linguistic and historical data and does not prejudice the fact there is a complexity of ethnical elements incorporated in them.}}</ref>
Глобално, процјењује се да Курда укупно има негдје око 30 милиона, до чак 45 милиона,<ref name="CIAonline"/><ref name = "KIOP2017"/> од чега огромна већина живи у региону који се назива [[Курдистан]]. Међутим, значајне заједнице курдске дијаспоре живе на западу Турске, нарочито у [[Истанбул]]у. Скорашка курдска дијаспора развијена је у западним земљама, посебно у [[Њемачка|Њемачкој]]. Курди су већинско становништво у аутономној регији Ирачки Курдистан и значајна су мањинска група у Турској, Ирану и Сирији, гдје курдски националистички покрет потражује већу аутономију и права.
Ред 114:
[[Датотека:Kurdish-inhabited area by CIA (1992).jpg|мини|Области насељене Курдима на [[Средњи исток|Средњем истоку]] 1992. године]]
Курдски језик је збир сродних дијалеката којим говоре Курди. Углавном се говори у дијеловима Ирана, Ирака, Турске и Сирије који чине Курдистан.<ref>{{cite web|title=Geographic distribution of Kurdish and other Iranic languages|url=http://modersmal.skolutveckling.se/nordkurdiska/kurdmap/pages/Geographic%20Distribution%20of%20Kurdish%20and%20other%20Iranic%20Languages_jpg_gif.htm|accessdate = 15. 10. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110927094755/http://modersmal.skolutveckling.se/nordkurdiska/kurdmap/pages/Geographic%20Distribution%20of%20Kurdish%20and%20other%20Iranic%20Languages_jpg_gif.htm|archivedate = 27. 9. 2011}}</ref> Курдски језик у Ираку има статус [[службени језик|службеног језика]] заједно са [[арапски језик|арапским језиком]], у [[Иран]]у је признат као [[регионални језик]], док је у [[Јерменија|Јерменији]] [[мањински језик]].
Курдски језици припадају сјевернозападној грани [[ирански језици|иранских језика]], који припада [[индоирански језици|индоиранској грани]] [[индоевропски језици|индоевропских језика]].
Ред 127:
* Јужна група (дио сорани дијалектске групе) укључујући [[Кирмашани|кирмашански]], ардалански и [[лаки дијалект|лаки]].
Зазе и Горани су етнички Курди,<ref>{{cite news|last1=Mosaki|first1=Nodar|title=The zazas: a kurdish sub-ethnic group or separate people?|url=http://www.zazaki.net/haber/the-zazas-a-kurdish-sub-ethnic-group-or-separate-people-1131.htm|accessdate = 16. 10. 2017|agency=Zazaki.net|date = 14. 3. 2012}}</ref> али заза-горани језици нису класификовани као курдски језици.<ref>{{Cite news|url=https://www.britannica.com/topic/Iranian-languages|title=Iranian languages|work=Encyclopedia Britannica|access-date = 16. 10. 2017|language=en}}</ref>
Коментаришућу разлике између курдских дијалеката, Крејенброк их је класификовао на другачији начин, курманџи и сорани су различити као енглески и њемачки, наводећи примјер да курманџи има граматички пол и свршетак радње, док сорани то нема, терију да су курманџи и сорани „дијалекти” једног језика подржава чињеница да имају заједничко поријекло и чињеница да је такво мишљење одржава осјећај етничког идентитета и јединства Курда.
Ред 136:
Број курда који живи у јужној Азији процјењује се на приближно 30 милиона, са још 1—2 милиона у расељењу. Курди чине 18—20% становништва Турске,<ref name="CIAonline" /> а највиша могућа процјена је 25%,<ref name="Mackey">{{cite book|last=Mackey|first=Sandra|title=The Reckoning: Iraq and the Legacy of Saddam |publisher=W.W. Norton and Co. |year=2002|quote=As much as 25% of Turkey is Kurdish|pages=350}} This would raise the population estimate by about 5 million.{{dubious|year=2014}}<!--What does this even mean and what was her source? Without context, this may refer to area not population.--></ref> чине 15—20% становништва Ирака,<ref name="CIAonline" /> 10% становништва Ирана<ref name="CIAonline" /> и 9% становништва Сирије.<ref name="CIAonline" /><ref name="USDOS2012">{{cite web |title=Background Note: Syria |author=Bureau of Near Eastern Affairs |work=State.gov |publisher=US State Department |location=Washington, DC |year=2012|url=https://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/3580.htm |archiveurl= https://web.archive.org/web/20121017055548/http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/3580.htm |archivedate = 17. 10. 2012. |accessdate = 2. 8. 2015.}} The CIA ''World Factbook'' reports all non-Arabs make up 9.7% of the Syrian population, but does not break out the Kurdish figure separately. However, this State Dept. source provides a figure of 9%. {{as of|2015|08}}, the current document at this state.gov URL no longer provides such ethnic group data.</ref> Курди чине регионалну већину у све четири земље (Турски Курдистан, Ирачки Курдинста, Ирански Курдистан и Сиријски Курдистан). Курди су четврта највећа етничка група у западној Азији, послије Арапа, Персијанаца и Турака.
Укупан број Курда 1991. године био је 22,5 милиона, од чега је 48% живјела у Турској, 18% у Ираку, 24% у Ирану и 4% у Сирији.<ref>{{cite web |title=A Stateless Nation's Quest for Sovereignty in the Sky |last=Hassanpour|first=Amir|date = 7.
Од 1,5 милиона Курда који су недавно емигрирали у западне земље, половина је емигрирала у Њемачку.
| |||
