Википедија

Крстарећа ракета — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 14:
Лансирање ''крстареће ракете'' може бити са [[подморница|подморнице]], [[брод]]а, [[авион]]а или копна. Лети ниско на висини од 15 до 100 метара, из разлога да се тешко открива и прати са противничким [[радар]]ом Такође, се тешко детектује са ''IC'' сензором, због ниске [[топлота|топлотне]] емисије. Масовно је коришћена у локалним сукобима и ратовима. Према расположивим подацима, највише их је лансирано при [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовању СРЈ]], укупно око 1.000 примерака.<ref name="Сведочанства">
{{Cite book
| last=Смиљанић
| first = Спасоје
| coauthors =
| title = Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва
| edition =
| date = 2009.
| publisher =
| location = Београд
| language = {{ср}}
| id= ISBN |pages= 71.
| chapter = Агресија НАТО на СРЈ|quote = Сведочанства
}}</ref>
 
Ред 43:
Историјски гледано, прву крстарећу ракету у правом смислу су развили [[Немачка|Немци]]. То је [[V-1 (летећа бомба)|V-1]], која је лансирана у правцу [[Енглеска|Енглеске]] и западне Европе у [[1944]]. године, током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Често се ''V-1'' помиње као летећа [[бомба]], у којој се налази [[жироскоп]]ски навигациони систем са погоном једноставног [[Пулсирајући млазни мотор|пулсирајућег млазног мотора]], са карактеристичним звуком. Тачност је била довољна само за коришћење на веома велике циљеве (опште подручје града), док је долет од 250 -{km}- био знатно мањи од радијуса авиона бомбардера који носи исти борбени терет. Главне су јој биле предности [[брзина]] (иако не довољна да надмаши тадашње пресретаче) и мањи губици у пресретању. Трошкови производње ''V-1'' је био мали део од суперсоничне балистичке ракете ''V-2'', а носиле су бојеве главе сличне величине. За разлику од [[V-2]], ''V-1'' се лансира са стационарне рампе, које су биле осетљиве на бомбардовање. Немци су [[1943]]. године, развили програм „Мистел“, који се може сматрати као базно ваздухопловно лансирање крстареће ракете (види слику горе). То је било решење где је пилот управљао са авионом пуним експлозива, кога је преносио бомбардер до зоне циља, где се одвајао од авиона носача и усмеравао се на циљ, а потом је [[пилот]] напуштао „авион бомбу“. Била је варијанта ''V-4'' са људском посадом (развијена из ''V-1'', под називом {{јез-нем|Fieseler Fi 103R}}. Намењена је била за употребу против савезничких [[бомбардерски авион|бомбардера]]. Пилот је био у задњем делу трупа, испред усисника [[Пулсирајући млазни мотор|мотора]], морао је да усмери авион на циљ и затим да искочи са падобраном. До 1944. је изграђено 175 таквих примерака. У суштини, ''V-4'' је било оружје „бомбаша самоубице“, због великог ризика за пилота. Да би се то реализовало, морала се оформити војна јединица пилота „бомбаша самоубица“, што је захтевало посебну обуку 200 припадника [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]]. Пошто авион, као што је био ''V-4'' није могао да приђе бомбардерима, програм није успео [http://v1armedudesespoir.free.fr/reichenberg/v1reichenberggeneral.jpg].
 
Одмах после рата, у [[Америчко ратно ваздухопловство|америчком ваздухопловству]] је текао развој 21 различитих типова вођених ракета и пројеката, укључујући и будуће крстареће ракете. Сви ти програми су били отказани до [[1948]]. године, изузев четири: „Команде банши“, ''SM-62 шарк'', ''SM-64 навахо'', и ''МГМ-1 матадор''. Банши је био сличан пројекат као Операција афродит. Исто није успео, па је отказан у [[април]]у [[1949]]. године.<ref name=" The Evolution of the Cruise Missile">{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20070304213844/http://stinet.dtic.mil/oai/oai?&verb=getRecord&metadataPrefix=html&identifier=ADA162646|title= The Evolution of the Cruise Missile| quote = The Evolution of the Cruise Missile|author last=Werrell, |first=Kenneth P.| date = | format = |publisher=archive| location = | language = {{en}} |accessdate = 24. 7. 2016.}}</ref>
 
Током периода [[Хладни рат|Хладног рата]] и трке у наоружању, између [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких ДржаваСАД]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], даље се експериментисало са концептом „летеће бомбе“ без људске посаде. Тражена су решења за примену ''крстареће ракете'' са копна, [[подморница|подморнице]] и [[авион]]а. Тадашњи, главни амерички успех је пројекат ракете ''SSM-N-8 регулус'', са основом решења ''V-1'', која се лансирала са подморнице.
 
[[Америчко ратно ваздухопловство]] је увело у наоружање прве оперативне мобилне крилате ракете земља–земља, са [[нуклеарно оружје|нуклеарном]] главом ''MGM-1 матадор'', сличне концепту ''V-1''. Распоредили су их у иностранству, почевши у [[1954]]. години, прво у [[Западна Немачка|Западну Немачку]], а касније у [[Република Кина|Републику Кину]] (на [[Тајван]]) и у [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]]. ''Матадор'' је [[7. новембар|7. новембра]], [[1956]]. године био оперативан у Западној Немачкој. Локације лансирних рампи су сваког дана мењате и били су у стању да ударе на циљеве у државама [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Ово је наводно био одговор на кризу коју је представљала совјетска интервенција у [[Мађарска|Мађарској]], када је угушена револуција у рушењу [[Комунизам|комунизма]], 1956. године.
Ред 87:
* [[Х-90]] — {{Застава|СССР}} / {{Застава|Русија}} — Ваздух-тло хиперсонична крстарећа ракета, развијена 1990. године, у ''СССР''-у, а касније је наставила Русија. Ова ракета је пројектована за крстарење већом брзином од звука 4 до 6 пута (М = 4 до 6), са циљем да на крају развоја постиже М = 10-15.
* [[Брамос II]] — {{Застава|Русија}} / {{Застава|Индија}} — Кооперацијски програм развоја. Тренутно је у фази испитивања.<ref name="Hypersonic version of Brahmos missile on the way">{{cite web|url=http://articles.economictimes.indiatimes.com/2011-10-09/news/30260244_1_air-version-stealth-supersonic-cruise-missile-india-s-defence-research|title=Hypersonic version of Brahmos missile on the way| quote =Hypersonic version of Brahmos missile on the way|author =| date = 9. 10. 2011.| format = |publisher=articles.economictimes.indiatimes.| location = | language = {{en}} |accessdate = 26. 7. 2016.}}</ref>
* [[Шаруља (ракета)]] — {{Застава|Индија}} — Ракета са хибридним погоном, са балистичким и крстарећим карактеристикама.<ref name="Shaurya surfaces as India's underwater nuclear missile">{{cite web|url=http://www.business-standard.com/article/economy-policy/shaurya-surfaces-as-india-s-underwater-nuclear-missile-110021700009_1.html|title=Shaurya surfaces as India's underwater nuclear missile| quote =Shaurya surfaces as India's underwater nuclear missile|last=Shukla|first=Ajai| date = 17. 022. 2010.| format = |publisher=business-standard.| location = | language = {{en}} |accessdate = 26. 7. 2016.}}</ref>
* [[Боинг X-51]]— {{Застава|САД}} — Хиперсонична крстарећа ракета.
* [[Ју-71]] — {{Застава|Русија}} — Руска тајна хиперсонична нуклеарна ракета ''Ју-71'', може да преживи постојеће системе противракетне одбране.
* [[WU-14]] — {{Застава|Кина}} — Хиперсонична балистчка против бродска ракета.<ref name="China successfully tests 7,000mph DF-2F hypersonic missile says Pentagon source">{{cite web|url=http://www.ibtimes.co.uk/china-successfully-tests-7000-mph-df-2f-hypersonic-missile-says-pentagon-source-1557121|title=China successfully tests 7,000mph DF-2F hypersonic missile says Pentagon source| quote =China successfully tests 7,000mph DF-2F hypersonic missile says Pentagon source|last=Piggott|first=Mark| date = 27. 044. 2016.| format = |publisher=ibtimes| location = | language = {{en}} |accessdate = 26. 7. 2016.}}</ref><ref name="China Successfully Tests Hypersonic Weapon System">{{cite web|url=http://www.popularmechanics.com/military/research/a20604/china-successfully-tests-hypersonic-weapon-system/|title=China Successfully Tests Hypersonic Weapon System| quote =China Successfully Tests Hypersonic Weapon System|last=Mizokami|first=Kyle| date = 28. 4. 2016.| format = |publisher=popularmechanics| location = | language = {{en}} |accessdate = 26. 7. 2016.}}</ref>
 
=== Надзвучне ===
Ред 133:
[[Датотека:Babur aa.jpg|[[Пакистан]]ска крилата ракета [[Хатф-VII бабур]].|десно|мини|200п]]
[[Датотека:H-55 AS-15 Kent 2008 G1.jpg| Ракета [[Х-55]] у музеју<br /> украјинске војске.|десно|мини|200п]]
Сједињене Државе, Русија, Велика Британија, Израел, Јужна Кореја, Турска, Грчка, Иран, Кина и Индија су развили неколико подзвучних крстареће ракете дугачког долета. Ове ракете имају домет од преко 1.000 километараkm и лете брзином од око 800 километараkm на сат. Оне обично имају тежину при лансирању око 1.500 килограма и могу носити конвенционалну или нуклеарну главу. Раније верзије ових ракета користиле су инерциону навигацију; новије верзије користе много прецизније TERCOM и DSMAC системе. Најновије верзије могу користити сателитску навигацију, примери:
{| style="background:#fff; margin-left:10px; border-style:solid; border-width:0; border-color:#0095b6; padding:8px; "
|-
Ред 197:
 
=== Верзије са нуклеарном главом ===
[[Сједињене Америчке Државе|САД]] имају 460 ''крстарећих ракета'' [[AGM-129 адванцед]], са ''W80'' [[нуклеарно оружје|нуклеарним бојевим главама]] (150 -{kt}-), носе их [[бомбардерски авион|бомбардери]] [[Боинг B-52|B-52H]], на спољним носачима. Такође, постоји око 350 морнаричких ''крстарећих ракета'' са истим нуклеарним бојевим главама. Домет ове ракете је 3.000 -{km}- (лансира се са пловних објеката). Ови сви пројектили су смештени у складиштима, пре дугачког временског периода.
 
''Крстарећа ракета'' [[SSM-N--8 регулус]] је такође пројектована за [[нуклеарно оружје|нуклеарне бојеве главе]].
Ред 225:
 
Ирачке положаје [[противваздухопловна одбрана|противваздухопловне одбране]], напале су америчке снаге са крстарећим ракетама [[3. септембар|3. септембра]] [[1996]]. године, као одговор на њихово узнемиравање авиона коалиције, који су патролирали у функцији контроле забрањене зоне летења. Ракете су истовремено лансиране са бродова и из ваздуха са бомбардера [[Боинг B-52|Боинг Б-52]] (13 ракета из ваздуха). Напади су углавном били успешни, али је погрешно и исхитрено планирање умањило њихов укупни ефекат. Први талас напада, генерално је остварио своје циљеве, али други је сматран неефикасним. Међу циљевима је било отпорних објеката на дејство бојевих глава ракета.
 
[[Датотека:Desert fox missile.jpg|Лансирање лрстареће ракете<br /> BGM-109 Томахавк са брода,<br /> у „Операцицији Пустињска лисица“.|десно|мини|250п]]
У једном дану, [[20. август]]а [[1998]]. године, Американци су са 13 крстарећих ракета напали „сумњиве“ погоне фабрике хемијског оружја у [[Судан]]у и истовремено са 66 ракета шест кампова за обуку герилаца у [[Авганистан]]у. Пројектили су лансирани са два пловила морнарице из [[Црвено море|Црвеног мора]] и са пет из [[Арабијско море|Арапског мора]] (укључујући и подморнице).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крстарећа_ракета”