Луј Армстронг — разлика између измена

 

== Биографија ==

[[Датотека:Adi Holzer Werksverzeichnis 899 Satchmo (Louis Armstrong).jpg|мини|десно|Слика Луја Армстронга коју је 2002. насликао [[Ади Холзер]]]]

 

 

Након што је одустао од школе у узрасту од једанаест година, Армстронг се придружио квартету дечака који су певали на улици за новац. Али почео је упадати у невоље.

Свирач [[Корнет (инструмент)|корнета]] Банк Џонсон је тврдио да је научио Армстронга (тада 11) да свира хонки тонк по уву у -{„''Dago Tony's''“}- у Њу Орлеансу.<ref>''Current Biography 1944''. стр. 15–17.</ref>, иако се неколико година касније Армстронг захвалио за то Оливеру.

 

| date = 21. 2. 2001

| url = http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?sec=health&res=9C02E1D91639F932A15751C0A9679C8B63

Касније је написао сећања о односу са Карнофскис породицом у делу -{„''Louis Armstrong + the Jewish Family in New Orleans, La., the Year of 1907''“}-. Описује своје откриће како је та породица због свог јеврејског порекла често била дискриминисана од осталих белаца. Армстронг је носио привезак [[Давидова звезда|Давидове звезде]] до краја живота и писао шта је научио њих: „како живети стваран живот и одлучност“.<ref name=Commentary>Teachout, Terry. [https://www.commentarymagazine.com/articles/satchmo-and-the-jews/ "Satchmo and the Jews"] ''Commentary'' magazine, Nov. 2009.</ref>

 

 

Армстронг је имао доста успеха са вокалним снимцима, посебно његова верзија познате песме коју је написао његов пријатељ Хоги Кармајкл. Његови снимци из 1930-их искористили су нови тип РЦА микрофона, представљеног 1931, који је вокалима давао посебну топлину и убрзо постао интризични део -{„''crooning''“}- звука уметника попут [[Bing Crosby|Бинга Кросбија]]. Армстронгова интерпретације Хоги Кармајклове песме -{„''Stardust''“}- постала је најуспешнија верзија песме, која је демонстрирала Армстронгов јединствен глас и стил, те иновативни начин извођења песама које су већ постале стандардне. Армстронгова радикална прерада Сидни Ародинове и Кармајклове песме -{„''Lazy River''“}- (снимљене 1931.) обухватила је многа иновативна обележја његовог приступа мелодији и фразирању. Песма започиње кратком соло деоницом трубе, тада главна мелодија започиње јецајућом роговима, меморабилно испрекидана Армстронговима мумљајућим убацивањима на крају сваког такта: -{„''Yeah! ..."Uh-huh" ..."Sure" ... "Way down, way down.''“}- У првом стиху, игнорише записану мелодију у потпуности и пева као да свира соло трубу, наглашавајући већи део прве линије на свакој ноти и користи снажно синкопирајуће фразирање. У другој строфи прелази готово у потпуности у импровизовану мелодију, која касније еволуира у класични одломак Армстронговог скат певања.

Као и код свирања трубе, Армстронгове вокалне иновације послужиле су као темељ уметности џез вокалне инерпретације. Уникатно храпав колорит његовог гласа постао је музички архетип који је бесконачно имитиран и опонашан. Његово скат пјевање обогаћено је неупоредивим искустовом соло трубача. Његов резонантни, баршунасти дубљи тон и прскутава модулација гласа на песмама као што је -{„''Lazy River''“}- имала је велики утицај на младе беле певаче попут Бинга Крозбија.

 

 

Кућа у којој је Луј Армстронг живео отприлике 28 година проглашена је националном историјском знаменитости ({{јез-eng|National Historic Landmark}}) 1977. и данас је музеј.

Музеј „Кућа Луја Армстронга“ налази се у делу Квинса који се назив Корона, адреса 34-56 107. улица (између 34. и 37. авеније.) У музеју се налазе концерти и образовни програми, те бројни записи, књиге, снимци доступни јавности за истраживање. Музејом управља универзитет -{''City University of New York's Queens College''}-, према опоруци Лусил Армстронг. Музеј је отворен јавности 15. октобра 2003.

 

 

== Литература ==

{{refbegin|30em}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Collier|first=James Lincoln|title=Louis Armstrong|publisher=Pan|year=1985|isbn=978-0-330-28607-7|pages=333}}

* Brothers, Thomas. ''Louis Armstrong's New Orleans''. {{page|year=2006|isbn=978-0-393-06109-3|pages=}}

* Cogswell, Michael. ''Armstrong: The Offstage Story''. {{page|year=2003|isbn=978-1-888054-81-1|pages=}}

* Jones, Max, "LOUIS: The Louis Armstrong Story 1900—1971." (with John Chilton) New York City (new preface by Dan Morgenstern) : Da Capo Press. {{page|year=1988|isbn=978-0-306-80324-6|pages=}}

* Jones, Max and John Chilton, Louis Armstrong Story. {{page|year=1988|isbn=978-0-306-80324-6|pages=}}