Маларија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 13:
| treatment =
| medication = [[антималаријски лекови]]<ref name=WHO2014/>
| frequency = 296 милиона (2015)<ref name=GBD2015Pre>{{cite journal|last1=GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence|first1=Collaborators.|title=Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.|journal=Lancet (London, England)|date = 8. 10. 2016 |volume=388|issue=10053 |pmid=27733282|doi=10.1016/S0140-6736(16)31678-6|pmc=5055577|pages=1545–1602}}</ref>
| deaths = 730,500 (2015)<ref name=GBD2015De>{{cite journal|last1=GBD 2015 Mortality and Causes of Death|first1=Collaborators.|title=Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.|journal=Lancet (London, England) |date = 8. 10. 2016|volume=388|issue=10053|pmid=27733281|doi=10.1016/s0140-6736(16)31012-1|pages=1459–1544}}</ref>
}}
[[Датотека:P vivax trophozoite4.jpg|мини|[[Црвена крвна ћелија]] инфицирана са ''-{P. vivax}-'']]
Ред 120:
== Историја ==
Маларија је присутна код људи преко 50 000 година. Први записи о повременим епидемијама грознице потичу из древне Кине 2700 година пре нове ере.<ref>Cox F (2002). "History of human parasitology". Clinical Microbiology Reviews 15 (4): 595–612. {{doi|10.1128/CMR.15.4.595-612.2002}}. PMC 126866. PMID 12364371</ref> Сматра се да је маларија делом заслужна и за пад моћи [[Римско царство|Римског царства]],<ref>{{Cite web |title=DNA clues to malaria in ancient Rome |date = 20. 2. 2001 |work=BBC News |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/1180469.stm}}, in reference to {{cite journal |journal=Ancient Biomolecules |title=Biomolecular archaeology of malaria |vauthors=Sallares R, Gomzi S |volume=3 |issue=3 |year=2001|oclc=538284457|pages=195–213}}</ref> где је знана као римска грозница. Мочварни делови јужне Италије врло су погодни за ширење болести. У Европи и Северној Америци болест је била доста распрострањена до 20. века. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] маларије је била главна здраствена претња америчким војницима на пацифичком ратишту, те се сматра да је око 500 000 заражено, а према неким изворима 60 000 америчких војника на афричком и јужнопацифичком ратишту је преминуло од болести.
Први делотворни лек против маларије користили су локални становници у [[Перу]]у, који су приређивали тинктуру из коре дрвета {{јез-лат|Cinchona}} која је садржавала [[Кинин (лек)|кинин]]. [[Исусовци]] су приметили делотворност терапије, те су је током 1640-их увели у Европу, где је била убрзо општеприхваћена. Тек су 1820. француски хемичари Пјер Жозеф Пелетијер и Жозеф Фјенајм Кавенто, открили и изоловали активни састојак кинин из коре. Током 1940-их хлорокин је заменио кинин. Током 1970-их кинески Научник Ту Јоујоу, открио је [[артемисинин]], који је у комбинацији са другима антималарицима, постао препоручени лек.
Ред 140:
<ref name="Caraballo 2014">{{cite journal |last=H|first=Caraballo|title=Emergency department management of mosquito-borne illness: Malaria, dengue, and west nile virus |journal=Emergency Medicine Practice |year=2014|volume=16 |issue=5 |url=http://www.ebmedicine.net/topics.php?paction=showTopic&topic_id=405}}</ref>
<ref name=WHO2014>{{cite web|title=Malaria Fact sheet N°94|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs094/en/|website=WHO|accessdate = 28. 8. 2014 |year=2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140903002027/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs094/en/|archive-date = 3. 9. 2014}}</ref>
<ref name="PPID 2010">{{Cite book |vauthors=Fairhurst RM, Wellems TE |chapter=Chapter 275. ''Plasmodium'' species (malaria) |veditors=Mandell GL, Bennett JE, Dolin R |title=Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases |volume=2 |edition=7th |year=2010|publisher=Churchill Livingstone/Elsevier |location=Philadelphia, Pennsylvania |isbn=978-0-443-06839-3 |pages=3437–62}}</ref>
| |||