Википедија

Хемијско једињење — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 1:
{{Infobox
|data1 = [[FileДатотека:2006-02-13 Drop-impact.jpg|200px]][[FileДатотека:Water-3D-balls.png|130px]]
|data2 = На горњој слици: чиста [[вода]] (Х<sub>2</sub>О) у чаши, примјер је хемијског споја. Доље: такозвани молекулски модел "лопте и штапа" који представља да је састављена вода из два дијела [[водоник]]а (приказан бијело) и једног дијела [[кисеоник]]а (црвено)
}}
Ред 28:
 
=== Јонска једињења ===
[[DatotekaДатотека:Pyrite1.jpeg|thumb|Минерал гвожђе-сулфида ([[Пирит (минерал)|пирит]]), јонско једињење гвожђаа и [[сумпор]]а]]
[[DatotekaДатотека:Selpologne.jpg|thumb|Кристали кухињске соли]]
 
''Јонска једињења'' ([[со]]ли) састоје се из катјона и анјона. Они су често попут соли:
Ред 49:
* на собној температури су углавном у [[чврсто агрегатно стање|чврстом стању]].
 
[[DatotekaДатотека:Bronzebeile.JPG|thumb|Преисторијске секире израђене из [[бронза]]них легура. Бронза је била један од првих материјала које је израдио човек (такође погледајте чланак [[бронзано доба]]).]]
Спајање различитих метала у легуре може се вршити у произвољним размерама, нарочито када се ради о мешању два или више истопљена метала у смесу. Када се граде ''међуметална једињења'', тада су елементи које их граде садржани у њима само у тачно одређеним количинским односима (''међуметалним фазама'', стехиометријским саставима, види такођ и чланак [[стехиометрија]])
 
Ред 55:
 
=== Комплекси ===
[[DatotekaДатотека:Hemoglobin t-r state ani.gif|thumb|[[Хемоглобин]],<ref>{{cite journal |author=Weed, Robert I.|author2= Reed, Claude F. |author3= Berg, George |title=Is hemoglobin an essential structural component of human erythrocyte membranes? |pmc=289318|journal=J Clin Invest.|pmid=13999462 |volume=42 |issue=4 |pages=581–8 |year=1963 |doi=10.1172/JCI104747}}</ref> један од основних састојака [[крв]]и, комплекс [[гвожђе|гвожђа]] чија се структура мења примањем (оксидацијом) и отпуштањем (редукцијом) [[кисеоник]]а (реакција грађења комплекса).<ref name=Perutz1960>{{Cite journal | last1 = Perutz | first1 = M.F. | last2 = Rossmann | first2 = M.G. | last3 = Cullis | first3 = A.F. | last4 = Muirhead | first4 = H. | last5 = Will | first5 = G. | last6 = North | first6 = A.C.T. | year = 1960 | title = Structure of H | journal = Nature | volume = 185 | issue = 4711 | pages = 416–422 | doi = 10.1038/185416a0 | pmid = 18990801 }}</ref><ref name="pmid13734651">{{cite journal | author = Perutz MF | title = Structure of haemoglobin | journal = Brookhaven symposia in biology | volume = 13 | pages = 165–83 | year = 1960 | pmid = 13734651 }}</ref>]]
 
''Једињења вишег реда'' (комплекси) настају путем реакције грађења комплекса, већином из катјона обојених метала и молекула са слободним електронским паровима ([[лиганд]]има). Многи од комплекса су изразито обојени разним бојама.
Ред 63:
=== Органска једињења ===
{{Главни|Органска хемија}}
Молекуларна једињења, у којима је садржан [[угљеник]] спојен са [[водоник]]ом, означавају се као ''органским'' једињењима. Они сачињавају највећи део свих познатих хемијских једњења, а њихова разноврсност креће се од најједноставнијих попут [[гас]]а [[метан]]а из групе [[алкани|алкана]], односно уопште [[угљоводоник|угљоводоника]]а, до врло сложених једињења. Поред угљениковог скелетона (ланца), у органским једињењима често се налазе и многе друге атомске групе, које у знатној мери утичу на особине органских једињења.
 
Према угљиковом скелетону (ланцу), органска једињења се могу поделити на:
Ред 101:
 
== Фазе и термалне особине ==
Једињења се такође, као и хемијски елементи, могу појављивати у неколико агрегатних стања. Сва једињења се могу постојати у [[Чврсто агрегатно стање|чврстом стању]], барем на довољно ниским температурама. Молекуларна једињења такође могу да постоје и као течности, гасови, а у неким изузетним случајевима, и у виду [[плазма|плазме]]. Сва једињења се могу разложити (распасти) уколико се изложе довољно високој температури. [[Температура]] при којој се дешава таква фрагментација често се назива ''температура распадања'' (термолизе). Та тачка често није прецизно одређена и у великој мери зависи од брзине загревања. На примјер, вода се у малој мери разлаже на кисеоник и водоник при загревању на преко 2000 &nbsp;°C. Неки сматрају да [[угљен-диоксид]] има највишу тачку термалног распада од преко 3870 °-{C}-.
 
== Класе хемијских једињења ==
Хемијска једињења се деле у класе: [[Неорганска једињења | неорганска]] и [[Органска једињења | органска]].<ref>Zumdahl, Steven S. Chemical Principles, Fifth Edition. New York: Houghton Mifflin, 2005. 943–946, 957. {{OCLC|77760970}}</ref> Друга класа у својој широј дефиницији укључује [[Органометална хемија|органометална једињења]], као што су [[Бор| органоборони]], [[силикон]]и, [[Органофосфор|органофосфорна једињења]] и други.
 
Неке врсте сложених неорганских једињења:
* [[Оксид]]и ([[Вода |-{H<sub>2</sub>O}-]], [[калцијум оксид |-{CaO}-]], [[Угљен-моноксид| -{CO<sub>2</sub>}- ]] , [[фосфор(V) оксид| -{P<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-]] (-{P<sub>4</sub>O<sub>10</sub>}-) и сл.)
* [[Хидроксиди]]
** [[База (хемија) |базе]] ([[натријум-хидроксид |-{NaOH}-]], [[калцијум хидроксид | -{Ca(OH)<sub>2</sub>}-]], и други)
** [[Киселина|киселине]] ([[азотна киселина|-{HNO<sub>3</sub>}-]], [[сумпорна киселина | -{H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub >}-]], [[фосфорна киселина | -{H<sub>3</sub>PO<sub>4</sub>}-]], и други).
** [[Амфотерност|Амфотерни]] [[хидроксид]]и<ref>{{cite book
|author = Лидин Р.А. |author2= Андреева Л. Л. |author3= Молочко В. А.
Ред 122:
|pages = 685
|isbn = 5-7107-8085-5
}}</ref> ( [[алуминијум хидроксид | -{Al(OH)<sub>3</sub>}-]], [[gvožđe(II) hidroksid |Fe(OH)<sub>2</sub>]] и сл)
* [[Киселина | неорганске киселине]] ([[Хлороводонична киселина |-{HCl}-]], [[водоник цијанид |-{HCN}-]], и други.)
* [[Нитрид]]и ([[амонијак |-{NH<sub>3</sub>}-]], [[силицијум нитрид|-{Si<sub>3</sub>N<sub>4</sub>}-]], итд .)
* [[Со]]ли ( [[Натријум-хлорид | -{NaCl}-]], [[калијум нитрат | -{KNO<sub>3</sub>}-]], [[gvožđe(III) sulfat |-{Fe<sub>2</sub> (SO<sub>4</sub>)<sub>3</sub>}-]], [[литијум бромид|-{LiBr}-]], и други).
* [[Хидрат]] ([[Бакар-сулфат|-{CuSO<sub>4</sub> · 5H<sub>2</sub>O}-]], и други.)
* [[Комплексно једињење|Комплекси]] ([[Калијум ферицијанид|-{K<sub>3</sub>[Fe(CN)<sub>6</sub>}-]]],<ref>{{ cite book | author = Sharpe, A. G. | title = The Chemistry of Cyano Complexes of the Transition Metals | publisher = Academic Press | location = London | year = 1976 }}</ref> и други)
 
=== Органска једињења ===
{{Главни |Органска једињења}}
Органска једињења или органске материје су класа хемијских једињења, која садрже [[угљеник]] (изузев [[карбид]]а, [[угљена киселина |угљене киселине]], [[карбонат]]а, [[оксиди|оксида]] угљеника и [[ цијанид]])а.<ref>Хомченко Г. П. Пособие по химии для поступающих в вузы. — 3-е изд. испр. и доп. — М.: ООО «Издательство Новая Волна», ЗАО «Издательский Дом ОНИКС», 2000. с. 334. ISBN 5-7864-0103-0, ISBN 5-249-00264-1</ref>
 
=== Неорганска једињења ===
{{Главни |Неорганско једињење}}
Неорганско једињење је хемијско једињење које није [[Органско једињење|органско]], и.е. не садржи [[угљеник]] и (изузев [[карбид]]а, [[цијанид]]а, [[угљеник]]ових [[оксид]]а и других једињења угљеника која се традиционално називају [[неорганско једињење| неорганским]]). Неорганских једињења не поседују карактеристични угљеников костур.
 
== Опис главних група органских једињења ==
Ред 214:
| publisher = Институт промышленной безопасности, охраны труда и социального партнерства
| archive-url = http://www.webcitation.org/616PCBm5B
| archive-date = 2011-08-21. 08. 2011.
}}
* Химия. Справочное руководство. Пер. с нем. Л., Химия 1975, сс. 240—242.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хемијско_једињење”