Аналитичка хемија — разлика између измена

 

'''Аналитичка хемија''' је дисциплина [[хемија|хемије]] која се бави анализом различитих матерјала са циљем добијања податаке о њиховој структури и хемијском саставу.<ref name="isbn0-03-005938-0">{{Cite book |author=Holler, F. James |author2= Skoog, Douglas A. |author3= West, Donald M. |title=Fundamentals of analytical chemistry |publisher=Saunders College Pub |location=Philadelphia |year=1996 |pages= |id=ISBN 0-03-005938-0 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref><ref name="RajkovićAnalitičkaHemija">{{RajkovićAnalitičkaHemija}}</ref><ref>R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.</ref><ref>J. Savić, M. savić, Osnovi analitičke hemije, Svjetlost, sarajevo, 1987.</ref><ref>T. Šuranji, I. Žigrai, Osnovi kvantitativne hemijske analize, Novi Sad, 1997.</ref><ref>D. Skug, D. Vest, DŽ. Holer, Osnove analitičke kemije, Školska knjiga, Zagreb, 1999.</ref> Аналитичка хемија је студија [[Сепарационе методе|сепарације]], идентификације, и [[Квантификација (наука)|квантификације]] [[Хемијска супстанца|хемијских]] компоненти природних или вештачких материјала.<ref name="isbn0-03-005938-0" /> [[Kvalitativna neorganska analiza|Квалитативна анализа]] производи индикацију о идентитету [[Хемијска врста|хемијске врсте]] у узорку, а [[Квантитативна анализа (хемија)|квантитативна анализа]] одређује количину појединих компоненти супстанце. Сепарација компоненти се често врши пре анализе.

 

== Историја ==

Аналитичка хемија је била важна од раних дана хемије. Она је пружала методе за одређивање елемената и хемикалија који су присутни у датом објекту. Током тог периода остварени су знатни аналитички доприноси у хемији. Они обухватају развој систематске [[analiza elemenata|анализе елемената]] захваљући раду [[Justus von Liebig|Јустус фон Либига]], и систематске органске анализе базиране на специфичним реакцијама функционалних група.

 

 

Већина значајних унапређења у аналитичкој хемији се одвила након 1900. године. Током тог периода инструментална анализа је постала прогресивно доминантна у пољу. Специфично многе основне спектроскопске и спектометријске технике су откривене током раног 20. века и рафиниране током остатка 20. века.<ref>{{cite journal |doi=10.1016/S0039-9140(99)00358-6 |title=Review of analytical measurements facilitated by drop formation technology |year=2000 |last1=Miller |first1=K |journal=Talanta |volume=51 |issue=5 |pages=921–33 |pmid=18967924 |last2=Synovec |first2=RE}}</ref>

 

== Класични методи ==

Мада је модерна аналитичка хемија доминирана софистицираном инструментацијом, корени аналитичке хемије и неки од принципа коришћених у модерним инструментима произилазе из традиционалних техника, многе од којих су још увек у опотреби. Те технике такође теже да формирају основу већине додипломских аналитичко хемијских образовних лавораторија.

 

== Инструментални методи ==

{{Main|Инструментална анализа}}

 

=== Спектроскопија ===

=== Масена спектрометрија ===

{{details|Масена спектрометрија}}

 

Масена спектрометрија мери [[однос масе и наелектрисања]] молекула користећи [[Електрично поље|електрична]] и [[магнетско поље|магнетска поља]]. Постоји неколико јонизационих метода: електронски импакт, [[хемијска јонизација]], електроспреј, брзо атомско бомбардовање, матрицом потпомогнута ласерска десорпциона јонизација, и друге. Такође, масена спектрометрија се категорише по приступу масених анализатора: [[магнетни-сектор]], [[квадриполни масени анализатор]], [[квадриполна јонска клопка]], [[масена спектрометрија времена лета|време лета]], [[Фоурије трансформисана јонска циклотронска резонанца]], итд.

 

{{details|Електроаналитички метод}}

Електроаналитички методи мере [[електрични потенцијал|потенцијал]] ([[волт]]е) и/или [[Електрична струја|струју]] ([[Ампер|ампере]]) у [[електрохемијска ћелија|електрохемијској ћелији]] која садржи аналит.<ref>Bard, A.J.; Faulkner, L.R. ''Electrochemical Methods: Fundamentals and Applications.'' New York: John Wiley & Sons, 2nd Edition, '''2000'''.</ref><ref>Skoog, D.A.; West, D.M.; Holler, F.J. ''Fundamentals of Analytical Chemistry'' New York: Saunders College Publishing, 5th Edition, '''1988'''.</ref> Ови методи се могу категорисати по аспектима ћелије који су контролисани и који се одређују. Постоје три главне категорије: [[Јонска селективна електрода|потенциометрија]] (мери се разлика електродног потенцијала), [[кулометрија]] (мери се ћелијска струја у току временског интервала), и [[волтаметрија]] (мери се струја ћелије док се активно мења ћелијски потенцијал).

 

=== Сепарација ===

{{Фуртхер2|[[Сепарациони процес]], [[хроматографија]], [[електрофореза]]}}

 

 

Комбинације горе описаних техника могу да производу „хибридне“ технике.<ref name="pmid6353577">{{cite journal |doi=10.1126/science.6353577|bibcode = 1983Sci...222..291W |title=Hyphenated techniques for analysis of complex organic mixtures |year=1983 |last1=Wilkins |first1=C. |journal=Science |volume=222 |issue=4621 |pages=291–6 |pmid=6353577 }}</ref><ref name="pmid9008869">{{cite journal |doi=10.1002/(SICI)1096-9888(199701)32:1<64::AID-JMS450>3.0.CO;2-7 |title=High-performance Liquid Chromatography/NMR Spectrometry/Mass Spectrometry:Further Advances in Hyphenated Technology |year=1997 |last1=Holt |first1=R. M. |last2=Newman |first2=M. J. |last3=Pullen |first3=F. S. |last4=Richards |first4=D. S. |last5=Swanson |first5=A. G. |journal=Journal of Mass Spectrometry |volume=32 |pages=64–70 |pmid=9008869 |issue=1}}</ref><ref name="pmid9253184">{{cite journal |doi=10.1016/S0021-9673(97)00325-7 |title=Chromatographic and hyphenated methods for elemental speciation analysis in environmental media |year=1997 |last1=Ellis |first1=Lyndon A |last2=Roberts |first2=David J |journal=Journal of Chromatography A |volume=774 |pages=3–19 |pmid=9253184 |issue=1–2}}</ref><ref name="pmid12462614">{{cite journal |doi=10.1016/S0021-9673(02)01228-1 |title=Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring |year=2002 |last1=Guetens |first1=G |last2=De Boeck |first2=G |last3=Wood |first3=M |last4=Maes |first4=R.A.A |last5=Eggermont |first5=A.A.M |last6=Highley |first6=M.S |last7=Van Oosterom |first7=A.T |last8=De Bruijn |first8=E.A |last9=Tjaden |first9=U.R |journal=Journal of Chromatography A |volume=976 |pages=229–38 |pmid=12462614 |issue=1–2}}</ref><ref name="pmid12462615">{{cite journal |doi=10.1016/S0021-9673(02)01227-X |title=Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring |year=2002 |last1=Guetens |first1=G |last2=De Boeck |first2=G |last3=Highley |first3=M.S |last4=Wood |first4=M |last5=Maes |first5=R.A.A |last6=Eggermont |first6=A.A.M |last7=Hanauske |first7=A |last8=De Bruijn |first8=E.A |last9=Tjaden |first9=U.R |journal=Journal of Chromatography A |volume=976 |pages=239–47 |pmid=12462615 |issue=1–2}}</ref> Постоје бројни примери употребе хибридних техника: [[гасна хроматографија-масена спектрометрија]], гасна хроматографија-[[инфрацрвена спектроскопија]], [[течна хроматографија-масена спектрометрија]], течна хроматографија-[[НМР спектроскопија]], течна хроматографија-инфрацрвена спектроскопија и капиларна електрофореза-масена спектрометрија.

 

 

=== Микроскопија ===

{{details|Микроскопија }}

 

 

=== Стандардна крива ===

Општи метод за анализу концентрације обухвата креирање [[калибрациона крива|калибрационе криве]]. Тиме се омогућва детерминација количине хемикалије у материјалу поређењем резултата непознатог узорка са серијом познатих стандарда. Ако је концентрација елемента или једињења у узорку сувише висока за детекциони опсег дате технике, узорак се може једноставно разблажити чистим растварачем. Ако је количина у узорку испод опсега мерења инструмента, користи се метод адиције. У том методу се додаје позната количина елемента или једињења које се студира, и одређује се разлика између измерене и додате концентрације.

 

 

=== Шум околине ===

 

 

=== Редукција шума ===