Википедија

Снег — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 62.4.55.162 (разговор) на последњу измену корисника 178.221.109.44
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 55:
| isbn = 9781420023749
| url = https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false
| access-date = December 9,. 12. 2016. }}</ref>
 
Снег утиче на људске активности као што је ''[[транспорт]]ација'': креирајући потребу за чишћењем путева, колосека и аеродрома; ''[[пољопривреда]]'': пружајући воду за усеве и стварајући потребу за заштитом стоке; на ''[[спорт]]ове'' као што је [[скијање]], [[сноубординг]], вожња [[Snowmobile|снегохода]]; и ''[[рат]]овање'': отежавајући циљне аквизиције, деградирајући перформансе бораца и материјала, те ограничавајући мобилност. Снег утиче на ''[[екосистем]]е'', тако што пружа изолациони слог током зиме под којим биљке и животиње могу да преживе хладноћу.<ref name = Snowenclyclopedia>{{Citation
Ред 136:
Снежни облаци се обично јављају у контексту већих временских система, најважнији од којих су области ниског притиска, које типично инкорпорирају топле и хладне фронтове као део њихове циркулације. Два додатна и локално продуктивна извора снега су олује услед ефекта језера (такође ефекта мора) и ефекат елевације, посебно у планинама.
 
==== Области ниског притиска ====
{{Main article|Екстратропски циклон}}
[[Датотека:Feb242007 blizzard.gif|thumb|right|Екстратропска циклонска снежна олуја, 24 фебруар 2007.]]
 
[[Екстратропски циклон|Циклони средње географске ширине]] су [[област ниског притиска|области ниског притиска]] које имају способност продукције свега од облачности и благих [[Мећава|снежних олуја]] до јаких [[Близард (ветар)|близарда]].<ref name="ExtraLessonMillUni">{{cite web| title = ESCI 241&nbsp;– Meteorology; Lesson 16&nbsp;– Extratropical Cyclones | author = DeCaria| publisher = Department of Earth Sciences, [[Millersville University]]| date = December 7,. 12. 2005.| url = http://www.atmos.millersville.edu/~adecaria/ESCI241/esci241_lesson16_cyclones.html | accessdate = June 21,. 06. 2009. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080208224320/http://www.atmos.millersville.edu/~adecaria/ESCI241/esci241_lesson16_cyclones.html |archivedate = February 8,. 02. 2008.}}</ref> Током [[јесен]]и, зиме, и пролећа дате хемисфере, атмосфера над континентима може да буде довољно хладна кроз дубину [[тропосфера|тропосфере]] да узрокује снежне падавине. На северној хемисфери, северна страна области ниског притиска производи највше снега.<ref>
{{cite journal
| last = Tolme
Ред 156:
| access-date = November 27, 2016}}</ref> За јужне средње географске ширине, страна циклона која производеи највише снега је јужна страна.
 
==== Фронтови ====
{{Main article|Атмосферски фронт}}
[[Датотека:Snowsquall line-Bourrasque neige frontal NOAA.png|thumb|right|Фронтални снежни талас се креће према [[Бостон]]у у Масачусетсу [[Сједињене Државе]].]]
Ред 167:
|author-link= Meteorological Service of Canada
|publisher=[[Environment Canada]]
|date = September 8,. 09. 2010.
|accessdate =October 4,. 10. 2010.
}}</ref> Овај тип снежних олуја генерално траје мање од 30 минута у било којој тачки дуж пута фронта, док кретање линије може да покрије велика растојања. Фронталне олује се могу формирати на кратким растојањима испред површине хладног фронта или иза њега где се може јавити продубљавајући систем ниског притиска или серија [[Trough (meteorology)|коритастих]] линија које делују слично традиционалним хладним фронталним пролазима. У ситуацијама где се олује развију постфронтално, није необично да се јаве два или три линеарна олујна појаса који пролазе у брзом следу раздвојени растојањем од само 40 километара тако да сваки пролази дату тачку око 30 минута након претходног. У случајевима где постоји велика количина вертикалног раста и мешања, олуја може да развије угњеждене кумулонимбусне облаке што доводи појава муња и грмљавине које се називају [[Снежна грмљавина|снежним грмљавинама]].
 
Ред 175:
==== Утицаји језера и океана ====
{{Main article|Снег језерског ефекта}}
[[Датотека:Lake Effect Snow on Earth.jpg|thumb|Хладан северноисточни ветар преко језера [[Горње језеро|Супериор]] и [[Мичиген (језеро)|Мичиген]] креира снежне падавине услед језерског ефекта.]]
 
Снег језерског ефекта се формира током током хладнијих атмосферских услова кад се хладна ваздушна маса креће преко великих пространстава топлије [[језеро|језерске]] воде. Долази до загревања нижег слога ваздуха који преузима [[водена пара|водену пару]] из језера и подиже се кроз хладнији горње слојеве ваздуха, смрзава и бива депонован на обалама лоцираним у смеру ветра.<ref>{{cite web|url=http://www.noaa.gov/features/02_monitoring/lakesnow.html|title=NOAA - National Oceanic and Atmospheric Administration - Monitoring & Understanding Our Changing Planet|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.comet.ucar.edu/class/smfaculty/byrd/sld012.htm |title=Fetch |publisher= |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080515101954/http://www.comet.ucar.edu/class/smfaculty/byrd/sld012.htm |archivedate =May 15,. 05. 2008. |df= }}</ref>
 
Исти ефекат се јавља преко тела слане воде, и тад се назива ''океанским ефектом'' или ''заливским снежним ефектом''. Ефекат је појачан кад се покретна ваздушна маса подиже под [[Орографско подизање|орографским]] утицајем виших надморских висина на обале под ударом ветра. Ово подизање може да произведе уске али веома интензивне појасе преципитације, који сваким сатом полажу слој од неколико центиметара снега, што често резултира у великој количини укупних снежних падавина.<ref name=mass>{{cite book |last= Mass |first= Cliff |title= The Weather of the Pacific Northwest |year= 2008 |publisher= [[University of Washington Press]] |isbn= 978-0-295-98847-4 |page= 60}}</ref>
Ред 185:
==== Утицаји планина ====
 
[[Орографија|Орографске]] или рељефске снежне падавине се формирају кад су ваздушне масе потиснуте [[ветар|ветром]] присиљене да се крећу уз стране нагнутих копнених формација, као што су велике [[планина|планине]]. Подизање ваздуха уз обронке планина или венаца доводи до [[Стопа опадања температуре у тропосфери|адијабатског]] хлађења, и ултимативно кондензације и преципитације. Влага се уклања орографским подизањем, остављајући [[Фен (ветар)|сув, топлији ваздух]] на силазној, заветринској страни.<ref name="MT">Physical Geography. [http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8e.html CHAPTER 8: Introduction to the Hydrosphere (e). Cloud Formation Processes.] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081220230524/http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8e.html |date =December 20,. 12. 2008. }} Retrieved on January 1, 2009.</ref> Резултирајућа повећана количина снежних падавина<ref>{{Citation
| first = Mark T.
| last = Stoelinga
Ред 205:
| publisher = Springer Science & Business Media
| url = https://books.google.com/books?id=ihjFd5Q8oPMC&pg=PA3&dq=mountain+snow+storms&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiayqPTwsnQAhXJ4IMKHXa6Ca4Q6AEILDAD#v=onepage&q=Stoelinga&f=false
| access-date = November 27, 2016 }}</ref> и [[Lapse rate|пад температуре]] са елевацијом<ref>{{cite book|author=Mark Zachary Jacobson|title=Fundamentals of Atmospheric Modeling|publisher=Cambridge University Press|edition=2nd|year=2005|isbn=0-521-83970-X}}</ref> значе да се дубина снега и сезонска истрајност снежног наноса повећава са порастом елевације у подручјима подложним снегу.<ref name = Snowenclyclopedia/><ref name = Singh>
{{cite book
| last = P.
Ред 224:
[[Датотека:Feathery Snow Crystals (2217830221).jpg|thumb|Свеж нанос снежних пахуљица.]]
 
Снешна пахуљица се састоји од око 10<sup>19</sup> молекула воде, који су додати на своју основу различитим брзинама и у различитим обрасцима, у зависности од премене температуре и влажности унутар атмосфере корз коју пахуљица пада на свом путу до земље. Као резултат тога, снежне пахучице међусобно варирају, мада следе сличне обрасце.<ref>{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2007/02/070213-snowflake.html|title="No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals|author=John Roach|date =February 13,. 02. 2007.|accessdate =July 14,. 07. 2009.|publisher=[[National Geographic Society|National Geographic]] News}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://atmos-chem-phys.org/8/5669/2008/acp-8-5669-2008.pdf|title=Origin of diversity in falling snow|author=Jon Nelson|journal=Atmospheric Chemistry and Physics|date =September 26,. 09. 2008.|accessdate =August 30,. 08. 2011.|doi=10.5194/acp-8-5669-2008|volume=8|pages=5669–5682}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.aft.org/pubs-reports/american_educator/issues/winter04-05/Snowflake.pdf |title=Snowflake Science |author=Kenneth Libbrecht |journal=American Educator |date= 2004 |accessdate = 14. 7. 2009 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081128094655/http://www.aft.org/pubs-reports/american_educator/issues/winter04-05/Snowflake.pdf |archivedate =November 28,. 11. 2008. }}</ref>
 
Снежни кристали се формирају кад се сићушне [[Потхлађење|потхлађене]] капљице у облацима (око 10&nbsp;[[микрометар|-{μm}-]] у пречнику) [[Мржњење|замрзну]]. Ове капљице имају способност задржавања у течном стању на температурама нижим од {{convert|-18|°C|°F|0}}, пошто да би се замрзле, неколико [[молекул]]а у капљици морају да путем случајног сусрета формирају аранжман сличан оном у ледној решетки. Затим се капљица замрзава око овог „језгра”. У топлијим облацима, аеросолна честица или „ледено језгро” мора бити присутно у (или у контакту са) капљицом и да делује као језгро. Ледена језгра су веома ретка у поређењу са кондензационим језгрима облака на којима се формирају капљице течности. Глина, пустињска прашина и биолошке честице могу да служе као језгра.<ref name=Christner2008>{{cite journal
Ред 237:
|doi = 10.1126/science.1149757
|pmid = 18309078
|bibcode=2008Sci...319.1214C}}</ref> Вештачка језгра обухватају честице [[сребро јодид]]а и [[суви лед|сувог леда]], и она се користе за симулирање пертурбација осемењавања облака.<ref>{{cite web|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=cloud+seeding&submit=Search|title=Cloud seeding|author=Glossary of Meteorology|year=2009|accessdate =June 28,. 06. 2009.|publisher=[[American Meteorological Society]]}}</ref>
 
Кад је једном капљица замрзнута, она расте у суперзасићеном окружењу — оном у коме је ваздух засићен релативно на лед кад је температура испод тачке замрзавања. Капљице затим расту путем дифузије молекула воде у ваздуху (пари) на површину ледених кристала где се се они сакушљају. Пошто су водене капљице знатно бројније од кристала због њиховог изузетног обиља, кристали имају способност раста до стотина [[микрометар]]а или милиметара на рачун водених капљица путем [[Wegener–Bergeron–Findeisen process|Вегенер–Бергерон–Финдејсеновог]] процеса. Кореспондирајуће исцрпљивање водене паре узрокује да кристали леда расту на рачун капљица. Ови велики кристали су ефикасан извор преципитације, пошто они падају кроз атмосферу услед њихове масе, и може доћи до судара и спајања у кластере, или агрегације. Ови агрегати су снежне пахуљице, и они су обично тип ледених честица који пада на земљу.<ref name="natgeojan07">{{cite journal|author=M. Klesius| title=The Mystery of Snowflakes| journal=National Geographic| volume=211| issue=1| year=2007| issn=0027-9358|page=20}}</ref> Мада је лед програчан, расипање светлости на кристалним странама и шупљинама/imperfeкciјама узрокује да су кристали обично бели услед [[Дифузна рефлекција|дифузне рефлекције]] целог [[спектар|спектра]] [[светлост]]и на малим честицама леда.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=4T-aXFsMhAgC&pg=PA39&lpg=PA39|title=Hands-on Science: Light, Physical Science (matter) – Chapter 5: The Colors of Light|page=39|author=Jennifer E. Lawson|isbn=978-1-894110-63-1|year=2001|accessdate =June 28,. 06. 2009.|publisher=Portage & Main Press}}</ref>
 
=== Класификација снежних пахуљица ===
{{Main article||Пахуљице#Класификација}}
[[Датотека:Snowflakeschapte00warriala-p11-p21-p29-p39.jpg|thumb|right|Рана класификација снежних пахуљица по [[Wilson Bentley |Израел Перкинс Ворену]].<ref>
{{cite book
| last = Warren
Ред 256:
| access-date = November 25, 2016}}</ref>]]
 
[[Микрографија]] хиљада снежних пахуљица од 1885 на овамо, почевши од [[Wilson Bentley|Вилсона Алвина Бентлија]], открила је широку разноликост пахуља унутар класификованог скупа шаблона.<ref>{{cite web|url=http://www.digitaljournal.com/article/263168|title=No two snowflakes are alike|date =December 7,. 12. 2008.|author=Chris V. Thangham|accessdate =July 14,. 07. 2009.|publisher=Digital Journal}}</ref> Запажени су блиско слични кристали снега.<ref name="identical_crystals">{{cite news
|author= Randolph E. Schmid
|title= Identical snowflakes cause flurry
|agency= Associated Press
|publisher= The Boston Globe
|date = June 15,. 06. 1988.
|accessdate =November 27,. 11. 2008.
|quote= But there the two crystals were, side by side, on a glass slide exposed in a cloud on a research flight over Wausau, Wis.
|url= http://www.highbeam.com/doc/1P2-8066647.html}}</ref>
Ред 318:
|pages = 514–544
|doi = 10.1175/1520-0469(2004)061<0514:GRAHOI>2.0.CO;2
|bibcode = 2004JAtS...61..514B}}</ref><ref>{{cite web|author= Kenneth G. Libbrecht|url=http://www.its.caltech.edu/~atomic/snowcrystals/primer/primer.htm|title=A Snowflake Primer|date =October 23,. 10. 2006.|publisher=[[California Institute of Technology]]|accessdate =June 28,. 06. 2009.}}</ref><ref>{{cite journal|author=Kenneth G. Libbrecht|title=The Formation of Snow Crystals|journal=American Scientist|volume=95|issue=1|pages=52–59 |date= 2007|doi=10.1511/2007.63.52}}</ref> Ако кристал почне да се формира у режиму стубног раста, на око {{convert|-5|C|F|0}}, и затим западне у топлији равни сличан режим, онда изничу плоче или дендритски кристали на крајевима стуба, производећи такозван „затворене стубов”.<ref name="natgeojan07" />
 
Магоно и Ли су произвели класификацију слободно формираних снежних кристала која обухвата 80 дистинктних облика. Они су документовали сваки од њих микрографијама.<ref name = magono-lee>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Снег”