Интеракције гена — разлика између измена

м
мрзи ме да чистим... ово мора ручно
м (Cyrlat: 15 repl;)
м (мрзи ме да чистим... ово мора ручно)
'''Комплементарност''' се остварује када је за испољавање неке особине битна одређена комбинација гена.
 
'''Нормалан слух човека''' одређују два гена (обележићемо их са А и В). Да би слух био нормалан неопходно је присуство бар по једног доминантног алела оба гена ( генотип А-В-, што значи могу да буду и хомозиготи и хетерозиготи). Особе свих других генотипова имају оштећен слух (нпр. генотип А-bb или ааВааB-).
 
*Примери комплементарности могу се наћи међу много особина биљака. Најпростији пример је одређивање боје цвета биљке [[Lathyrus odoratus]], која зависи од два гена. Када су оба гена активна тј. када је присутан бар по један доминантан алел сваког гена онда долази до синтезе пигмента [[антоцијан]]а и цвет је љубичасте боје. Све остале комбинације генотипова (А-bb, ааВааB- и ааббааbb) дају белу боју цвета. Због тога се у F2 генерацији не јавља фенотипски однос 9 : 3 :3 : 1, карактеристичан за [[дихибридно укрштање]], већ се образују само два фенотипа љубичаст и бео цвет у односу 9 : 7 - види схему укрштања.
 
[[Слика:komplementarnost.jpg|мини|Схема укрштања биљке Lathyrus odoratus ]]
 
*Облик семена биљке хоћу-нећу ([[Capsela bursa-pastoris]]) одређен је са два гена (А и B) и може бити троугласт и сочиваст. Сочиваст облик семена настаје сарадњом два пара рецесивних алела (генотип ааббааbb), а троугласто семе је резултат свих осталих комбинација које садрже било који доминантан алел. Фенотипски однос у F2 генерацији је 15 : 1 (троугласто : сочивасто).
 
*Облик бундеве одређују два гена. Када су у генотипу заступљени само рецесивни алели (комплементарност) онда је облик крушколик. Округласт облик плода имају биљке код којих се у генотипу налазе бар по један доминантан алел оба гена (А-B-). Дискоидалан плод је резултат генотипа у коме је присутан доминантан алел једног од гена, било гена А или гена B (ааВааB- или А-bb). Тако се у F2 генерацији ова три фенотипа јављају у односу 9 : 6 : 1 ( округласт : дискоидалан : крушколик)- види схему.
 
[[Слика:komplementarnost2.jpg|мини| Схема наслеђивање облика плода бундеве ]]
Адитивно дејство гена остварује се ако је појединачно дејство сваког од [[полиген]]а мало па сваки од њих доприноси јачини особине тако што се њихово дејство сабира. Тако се наслеђују многе [[квантитативне особине]], као што су телесни раст и '''боја коже''' и очију човека.
 
У детерминацију (одређивању) ових особина човека сматра се да учествује 3-4 гена (пара алела). Што је у генотипу човека више доминантних алела који подстичу стварање пигмента, боја коже је тамнија. Најтамнију боју коже имају особе код којих су сви алели доминантни (AABBCCААBBCC). Како се у генотипу особе број доминантних алела смањује тако је и боја коже све светлија. Најсветлију боју коже имају особе које садрже све рецесивне алеле (aabbccааbbcc).
 
Претпоставимо да боју коже одређују само два гена А и B. У генерацији су особа црне боје коже, генотипа ААВВААBB и особа беле боје коже ааббааbb. Анализираћемо потомке F1 и F2 генерације :
P: ААВВААBB x ааббааbb
F1: АаВбАаBb x АаВбАаBb
 
У F1 генерацији се формирају [[мелез]]и умерено тамне боје коже.Мелези из F1 генерације образују 4 типа гамета : АВАB, АбАb, аВаB и абаb који међусобним укрштањем дају 16 комбинација генотипова (види [[дихибридно укрштање]] ) које дају '''5 различитих фенотипова''':
 
1. фенотип тамна кожа (пигмент се образује 100%) који одређује генотип у коме су сви алели доминантни – ААBB; овај генотип се јавља у 1 од 16 комбинација – 1/16
 
2. фенотип је мање тамна кожа (образује се 75% пигмента), а генотип је са три било која доминантна алела (нпр. ААВбААBb) – јавља се у 4/16 комбинација
 
3. фенотип је умерено тамна кожа (образује се 50% пигмента) – генотип је са било која два доминантна алела (нпр. ААббААbb или АаВбАаBb) – јавља се у 6/16 комбинација
 
4. фенотип је умерено светла боја коже (ствара се 25% пигмента), а генотип је са једним, било којим доминантним алелом (АаббАаbb, ааВбааBb); јавља се у 4/16 комбинација
 
5. фенотип је светла боја коже (пигмент се не ствара), а одређује га генотип без доминантних алела (ааббааbb) који се образује у 1/16 комбинација
 
Фенотипски однос у F2 генерацији при адитивном наслеђивању особине (боја коже) која је под контролом два гена смештених на различитим хромозомима је :
===Епистаза (инхибиторно дејство гена)===
 
Када један ген кочи (инхибира) дејство другог неалелног гена онда се таква интеракција назива епистаза. Врло редак ген, односно његов рецесиван алел h, када се нађе у хомозиготном стању (hh), кочи стварање антигена А и B у крви човека. Тада се не испољавају [[крвна група|крвне групе]] А, B и АВАB јер, иако особе имају алеле А или B (или оба), је њихово дејство инхибирано овим рецесивним геном h. Тако нпр. иако особа има генотип ААххААhh она неће имати крвну групу А јер је алел А инхибиран. Особа ће тада имати О крвну групу.
 
Боја перја кокошака контролисана је помоћу два гена C и I. Ген C омогућује стварање пигмента који даје боју перју, а ген I (доминантан алел) инхибира његово дејство па је тада перје бело. Рецесиван алел гена c је нефункционалан (пигмент се не ствара) па је перје беле боје.