Македонско питање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
[[Бугари]] своју тезу базирају на неким историјским чињеницама (бугарска национална свест македонских препородитеља из 19. века, учешће македонских Бугара у бугарском препороду и у бугарском друштвено-политичком животу и др.) као и на сличностима [[Бугарски језик|бугарског]] и [[Македонски језик|македонског језика]]. Оба језика имају аналитичку структуру, дакле немају падеже и користе предлошке конструкције и постпозитивне чланове. Ипак и јужноморавски српски дијалекти нагињу аналитизму, а сличну структуру имају и грчки, албански и румунски, који заједно са македонским и бугарским формирају [[Балканска језичка заједница|балканску језичну групу]] ({{јез-нем|Balkan Sprachbund}}).
У Бугарској је 1883. године створено "Бугарско Македонско благотворително друштво". То хумано друштво је водило бригу о "сиротим Бугарима" из Македоније, у Учитељским школама. Радило је на томе да се у Македонији подигне и издржава њихово "Педагошко училиште".<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref>
Македонци у [[Пиринска Македонија|Пиринској Македонији]] као и у другим крајевима Бугарске имају бугарску националну свест, изузев око њих 5.000 према последњем попису (за разлику од пописа непосредно након Другог светског рата и десет година после тога када у условима комунистичког режима око 70 % становништва у Пиринској Македонији се је изјаснило као македонско по народности).
| |||