Војин Лазаревић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1942|2|22|год=да}}
| место_рођења = [[Никшић]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| датум_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| висина =
| позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]]
| актуелни_клуб =
| број =
Ред 17:
| млади_клубови =
| године = 1962-1966<br />1966-1970<br />1970-1971<br />1971-1972<br />1972-1974<br />1974<br />1974-1975
| клубови = [[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска Никшић]]<br />[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[ФК Лијеж|Лијеж]]<br />[[ФК Нанси|Нанси]]<br />[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />Торонто метрос<br />[[ФК Врбас|Врбас]]
| голови = ? (74)<br />112 (70)<br />6 (1)<br />31 (11)<br />51 (36)<br />6 (4)<br />? (6)
| репрезентација_(године) = 1964-1969
| репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]]
| репрезентација_(голови) = 5 (1)
| тренерске_године = 1997<br />1998-1999<br />2000
| тренерски_клубови = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[ФК Милиционар|Милиционар]]
| актуелизовано1_(датум) = 5. септембар 2015.<!-- завршио каријеру-->
| актуелизовано2_(датум) = 5. септембар 2015.<!-- завршио каријеру-->
Ред 30:
== Играчка каријера ==
Каријеру је почео у [[ФК Сутјеска|Сутјесци]] из Никшића, за коју је играо од 1958. до 1966. године и три пута био најбољи стрелац Источне групе Друге лиге, а 1962. и најбољи играч другог ранга такмичења.
=== Црвена звезда ===
У црвено-белом дресу играо је у два наврата, од 1966. до 1970. и од 1972. до 1974. године.
За Звезду је одиграо 214 званичних утакмица и постигао 134 гола. Рачунајући све утакмице забележио је 357 мечева уз 228 постигнутих погодака. Са 134 гола у такмичарским утакмицама шести је стрелац у клупској историји, а са 106 погодака у првенству је четврти на вечној листи Црвене звезде. У европским куповима је постигао 18 погодака за екипу из Љутице Богдана и по томе је шести у историји клуба. Чак у пет првенствених сезона био је најбољи стрелац тима (1966/67 – 15 голова, 1967/68 – 21 погодак, 1968/69 – 22 гола, 1971/72 – девет и 1972/73 – 25 голова).
Био је део једне од најбољих генерација у историји клуба и са Звездом освојио четири шампионске титуле (1968, 1969, 1970. и 1973. године), два национална купа 1968. и 1970. године, Средњоевропски куп 1968. године, два трофеја Супершампиона Југославије 1969. и 1972. и Куп прволигаша 1973. године. Најбољи стрелац лиге био је у сезонама 1968/69 са 22 гола и 1972/73, када је постигао 25 погодака и поделио прво место са [[Слободан Сантрач|Слободаном Сантрачем]] из ОФК Београда. У шампионској сезони 1967/68, на утакмици против Загреба, четири пута се уписао у стрелце у победи од 5:2. Те сезоне постигао је чак 31 гол у свим такмичењима и допринео освајању титуле, Купа и Средњоевропског купа, где је у реваншу финала против Спартака из Трнаве постигао два поготка у тријумфу од 4:1. Наредне сезоне је био херој 44. вечитог дербија, када је постигао два поготка у ремију на гостовању (2:2), а црвено-бели су касније одбранили шампионску титулу уз 22 Лазаревићева поготка у шампионату.
После треће узастопне титуле са црвено-белима 1970. године одлучио је да се опроба у иностранству. Пре тога је против славног [[ФК Сантос|Сантоса]] постигао три гола у пријатељској утакмици у Београду. За Сантос је играо славни [[Едсон Арантес до Наскименто|Пеле]], а утакмица је завршена ремијем 3:3.
=== Иностранство ===
Ред 52:
== Тренерска каријера ==
По завршетку играчке каријере радио је као тренер млађих категорија Црвене звезде, као и на месту помоћног тренера у стручном штабу црвено-белих. У два наврата био је тренер првог тима. Први пут је дошао на кормило најтрофејнијег српског клуба после одласка са клупе [[Владимир Петровић Пижон|Владимира Петровића Пижона]] у сезони 1996/97. Освојио је Куп Југославије 1997. победом над Војводином у реваншу финала од 1:0.
Други пут је постао тренер Звезде после смене [[Милорад Косановић|Мише Косановића]] услед слабијих резултата у шампионату 1998/99 и поново одвео екипу до трофеја као дежурни ватрогасац у клубу. После бомбардовања Звезда је тријумфовала у националном купу победом у финалу против Партизана од 4:2.
== Референце ==
| |||