Википедија

Медицина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 23:
У Индији, хирург [[Махариши Сушрута|Сусхрута]] је описао бројне операције, укључујући најраније форме [[пластична хирургија|пластичне хирургије]].<ref name = "Singh">{{cite journal |author= Singh, A. |author2= Sarangi, D. |year=2003|title=We need to think and act|journal=Indian Journal of Plastic Surgery|url=http://www.ijps.org/text.asp?2003/36/1/53/5785|volume= 36 |issue = 1|pages= 53–54}}</ref><ref name="Longfellow">{{cite journal | vauthors = Rana RE, Arora BS | title = History of Plastic Surgery in India | journal = Journal of Postgraduate Medicine | volume = 48 | issue = 1 |year=2002| pmid = 12082339 |pages=76–8}}</ref><ref>{{cite journal |last=Saraf|first=Sanjay |last2=Parihar|first2=Ravi S.|title=Sushruta: The first Plastic Surgeon in 600 B.C|journal=The Internet Journal of Plastic Surgery|year=2007|volume= 4|doi=10.5580/1456#sthash.mkTSe3sP.dpuf|url=http://www.ispub.com/journal/the-internet-journal-of-plastic-surgery/volume-4-number-2/sushruta-the-first-plastic-surgeon-in-600-b-c.html#sthash.mkTSe3sP.dpbs|accessdate = 12. 11. 2012|issn=1528-8293}}</ref> Најранији записи о наменским болницама потичу из Михинтале у [[Шри Ланка|Шри Ланци]], где су нађени докази о објектима за медицински третман пацијената.<ref>Aluvihare, Arjuna (November 1993) "Rohal Kramaya Lovata Dhayadha Kale Sri Lankikayo" ''Vidhusara Science Magazine''.</ref><ref>''[http://www.hsph.harvard.edu/ihsg/publications/pdf/No-42.PDF Resource Mobilization in Sri Lanka's Health Sector]'' – Rannan-Eliya, Ravi P. & De Mel, Nishan, Harvard School of Public Health & Health Policy Programme, Institute of Policy Studies, February 1997, Page 19. Accessed 22 February 2008.</ref>
 
Грчки лекар [[Хипократ са Коса|Хипократ]] (око 460. п. н. е. - -{cca.}- 370. п. н.е.), се сматра оцем западне медицине.<ref name="pmid18392218"/><ref name="blackwellpublishing.com"/> Он је поставио темеље за рационалан приступ медицини. Хипократ је увео [[Хипократова заклетва|Хипократову заклетву]] за лекаре, који је још увек релевантна и данас у употреби и био је први који категоризује болести као акутне, хроничне, ендемичне и епидемијалне и користи термине као што су, "погоршање, рецидив, резолуције, криза, пароксизма, врхунац, и опоравак."<ref name=garrison97>{{Cite bookharvnb|last=Garrison| first = Fielding H. |year=1966| title = History of Medicine | publisher = W.B. Saunders Company | place = [[Philadelphia]] |pagesp=97}}</ref><ref name=mart90>{{Cite book | last = Martí-Ibáñez | first = Félix |year=1961| title = A Prelude to Medical History | publisher = MD Publications, Inc. | place = [[New York]] | id = Library of Congress ID: 61-11617 |pages=90}}</ref> Грчки лекар [[Гален]] је такође био један од највећих хирурга античког света и извео је многе озбиљне операције, укључујући и операције мозга и очију. Након пада Западног римског царства и почетка раног средњег века, грчка традиција медицине пропада у западној Европи, мада се и даље непрекидно развија у Источном Римском (Византијском) царству.
 
После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима. Међу позназим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, [[Ибн Сина|Авицена]], који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“. Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету. Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос. Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини. Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.<ref>{{cite journal |last=Becka|first=J| title = The father of medicine, Avicenna, in our science and culture: Abu Ali ibn Sina (980–1037) (Czech title: Otec lékarů Avicenna v nasí vĕdĕ a kulture) | journal = Cas Lek Cesk | volume = 119 | issue = 1 |year=1980| pmid = 6989499 |pages=17–23}}</ref><ref>{{cite web|url= https://www.britannica.com/topic/The-Canon-of-Medicine |title="The Canon of Medicine" (work by Avicenna)|publisher=''[[Encyclopædia Britannica]]''|year=2008|accessdate = 12. 3. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ahmad|first=Z. (St Thomas' Hospital)|title=Al-Zahrawi – The Father of Surgery|journal=ANZ Journal of Surgery|year=2007|volume=77|issue=Suppl. 1|doi=10.1111/j.1445-2197.2007.04130_8.x|pages=A83}}</ref><ref name=Rabie2006>{{cite journal | author = Abdel-Halim RE | title = Contributions of Muhadhdhab Al-Deen Al-Baghdadi to the progress of medicine and urology. A study and translations from his book Al-Mukhtar | journal = Saudi medical journal | volume = 27 | issue = 11 |year=2006| pmid = 17106533 |pages=1631–1641}}</ref><ref>{{cite journal |url= http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar|year=2004|title=Chairman's Reflections: Traditional Medicine Among Gulf Arabs, Part II: Blood-letting|journal=Heart Views|volume=5|issue=2|pages=74–85[80]}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = ((Martín-Araguz A)), Bustamante-Martínez C, ((Fernández-Armayor AV)), ((Moreno-Martínez JM)) | title = Neuroscience in al-Andalus and its influence on medieval scholastic medicine | journal = Revista de neurología | volume = 34 | issue = 9 | date = 1. 5. 2002| pmid = 12134355 |pages=877–892}}</ref><ref name=Tschanz>{{cite journal | author last= Tschanz, |first=David W. |year=2003| title = Arab(?) Roots of European Medicine | journal = Heart Views | volume = 4 | issue = 2 | url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm}} [http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html copy]</ref><ref>{{citeCite book|authorlast= Pormann, |first=Peter E. |author2= Smith, E. Savage |year=2007|title=Medieval Islamic medicine |publisher=Georgetown University |location=Washington DC |ol=12911905W|pages=10,43–45}}</ref><ref name="al islam">{{cite book|last= Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate = 18. 6. 2014}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Micheau|first=Françoise|title=The Scientific Institutions in the Medieval Near East|pages=991–2}}, in {{Harvharvnb|Morelon|Rashed|1996|pp=985–1007}}</ref><ref name=Barrett>{{cite book|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}</ref>
 
У модерно доба почињу у медицини да се појављују важни људи попут [[Габријеле Фалопио|Габријеле Фалопија]] и [[Вилијам Харви|Вилијама Харвија]]. [[Андреас Везалијус]] је био аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији. Француски хирург [[Амброаз Паре]] се сматра једним од опева хирургије. Бактерије и микроорганизми први пут је под микроскопом посматрао [[Антони ван Левенхук]] 1676. што је представљало важно достигнуће у области [[микробиологија|микробиологије]], енглески лекар Вилијам Харви описао [[крвни систем|крвоток]]. [[Херман Боерхев]] се понекад назива „оцем физиологије“ због примерне наставе у Лајдену и уџбеника -{„''Institutiones Medicae''“}- (1708). [[Pierre Fauchard|Пјер Фаухард]] је назван оцем модерне стоматологије.
Ред 35:
Како су се наука и технологија развијале, медицина се све више ослањала на лекове.<ref name=Ezzo2001>{{cite journal | vauthors = Ezzo J, Bausell B, Moerman DE, Berman B, Hadhazy V | title = Reviewing the reviews. How strong is the evidence? How clear are the conclusions? | journal = Int J Technol Assess Health Care | volume = 17 | issue = 4 |year=2001| pmid = 11758290 |pages=457–466}}</ref> До краја 18. века нису се само биљке и животињски делови тела користили као лекови, већ и делови људског тела и течности. [[Фармација]] је и даље већину лекова изводила из биљака. Вакцине су открили [[Едвард Џенер]] и [[Louis Pasteur|Луј Пастер]].
 
Први [[антибиотик]] [[салварсан]]<ref name='ITOM'>{{Cite journal |last1last=Gibaud|first1first=Stéphane |last2=Jaouen|first2=Gérard |title=Arsenic - based drugs: from Fowler's solution to modern anticancer chemotherapy |url=http://link.springer.com/chapter/10.1007%2F978-3-642-13185-1_1 |journal= Topics in Organometallic Chemistry |year=2010|volume=32 |doi= 10.1007/978-3-642-13185-1_1 |series=Topics in Organometallic Chemistry |isbn=978-3-642-13184-4|pages=1–20}}</ref><ref name=acs>{{cite web |url=http://pubs.acs.org/cen/coverstory/83/8325/8325salvarsan.html |title=Salvarsan |accessdate = 1. 2. 2010 |quote= |publisher= Chemical & Engineering News }}</ref><ref>{{cite web |url=http://chestofbooks.com/health/materia-medica-drugs/American-Medical-Association/A-Handbook-of-Useful-Drugs/Salvarsan-Salvarsan-N-N-R.html |title=A Handbook of Useful Drugs |accessdate = 17. 8. 2010 |quote= |publisher= American Medical Association |year=1913}}</ref> открио је [[Paul Ehrlich|Паул Ерлих]].<ref name=nobel>[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1908/ehrlich-bio.html The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1908, Paul Erlich - Biography]</ref>
 
== Клиничка пракса ==
Ред 71:
 
Већина племенских друштава, а и неке комунистичке земље (Кина) и САД не пружају здравствену заштиту свим становницима у целини већ само онима који за то могу да плате, или су га сами осигурани (било директно или као део уговора о раду) или који могу бити покривени од стране финансирајуће владе или племена директно.
 
Транспарентност информација је још један фактор који дефинише систем за испоруку. Приступ информацијама о условима, лечење, квалитет и цене у великој мери утиче на избор за пацијенте/потрошаче и самим тим подстицајима медицинских стручњака.<ref>{{cite journal
|author=Martin Sipkoff
Линија 81 ⟶ 82:
== Испорука ==
Пружање здравствене заштите је класификовано у примарне, секундарне и терцијарне заштитне категорије.
 
Примарне здравствене заштитне медицинске услуге пружају лекари, асистенти, медицинске сестре, практиканти или други здравствени радници који имају први контакт са пацијентом који тражи медицинско лечење или негу. Дешавају се у канцеларијама доктора, клинике, у домовима, школама, кућним посетама и другим местима близу пацијената. Око 90% медицинске посете може да се лечи од запосленика примарне здравствене заштите. То укључује лечење акутних и хроничних болести, превентивне заштите и здравственог образовања за све узрасте и оба пола.<ref>{{cite journal |vauthors = Laokri S, Weil O, Drabo KM, Dembelé SM, Kafando B, Dujardin B |title=Removal of user fees no guarantee of universal health coverage: observations from Burkina Faso |journal=Bull. World Health Organ. |volume=91 |issue=4 |year=2013|pmid=23599551 |pmc=3629451 |doi=10.2471/BLT.12.110015 |url=|pages=277–82}}</ref>
 
Линија 109 ⟶ 111:
 
{{refbegin|2}}
* [[Анатомија]] је наука која за циљ има изучавање структуре и организацију живих [[организам]]а.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Михаљ|first1first=Марија|last2=Обрадовић|first2=Даница|title=Општа анатомија |location=Нови Сад |year=2000|isbn=978-86-489-0276-4|pages=}}</ref>
* [[Биохемија]] ([[Медицинска биохемија]] и [[Клиничка биохемија и лабораторијска медицина]]) представља мост између [[биологија|биологије]] и [[хемија|хемије]], проучава како комплексне хемијске реакције стварају живот.
* [[Биомеханика]] истражује структуре и функције биолошких система помоћу метода [[механика|механике]].
Линија 131 ⟶ 133:
* [[Фармакологија]] је грана [[фармација|фармације]] која пручава [[лијек|лекове]] и њихово деловање.
* [[Фотобиологија]] је наука која се бави проучавањем интеракција између нејонизујућег зрачења и живих организама.
* [[Физиологија]] је наука која проучава нормално функционисање тела и основне регулаторне механизме.<ref>{{Cite book |last1last=Guyton|first1first=Arthur C. |last2=Hall|first2=John E. |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999|isbn=978-86-387-0599-3|pages=}}</ref>
* [[Хигијена]] и [[екологија]]
* [[Хистологија]] се бави проучавањем структура [[Ткиво (биологија)|биолошких ткива]] под утицајем светлости [[микроскоп]]ије, [[Електронски микроскоп|електронске микроскопије]] и [[имунохистохемија|имунохистохемије]].<ref>{{Cite book |author1last1=Anđelković|first=Z. Anđelković |author2=LJ. Somer |author3last3=Perović|first=M. Perović |author4=V. Avramović |author5=LJ. Milenkova |author6last6=Kostovska|first=N. Kostovska |author7=A. Petrović |title=Histološka građa organa |issue=I izdanje |publisher=Bonafides |location=Niš |year=2001|idisbn=ISBN 978-86-7434-003-5}}</ref>
* [[Цитологија]] се бави микроскопским изучавањем појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]].
{{refend}}
Линија 242 ⟶ 244:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Pormann|first=Peter E.|author2= Smith, E. Savage |year=2007|title=Medieval Islamic medicine |publisher=Georgetown University |location=Washington DC |ol=12911905W|pages=10,43–45}}
 
{{refbegin|2}}
Линија 247 ⟶ 250:
* {{Cite book |ref= harv|last=Unschuld|first=Pual|title=Huang Di Nei Jing: Nature, Knowledge, Imagery in an Ancient Chinese Medical Text|url=http://books.google.com/books?id=N2ZdrPCbpNIC&pg=PR9|year=2003|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-92849-7|page=ix}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ackerknecht|first=Erwin|title=A Short History of Medicine|url=http://books.google.com/books?id=Btx3M5t6lDEC&pg=PA22|year=1982|publisher=JHU Press|isbn=978-0-8018-2726-6|pages=22}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Guyton|first1first=Arthur C. |last2=Hall|first2=John E. |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999|isbn=978-86-387-0599-3}}
* {{Cite book |ref= harv|author1last1=Анђелковић|first=З. Анђелковић |author2=Љ. Сомер |author3last3=Перовић|first=М. Перовић |author4=В. Аврамовић |author5last5=Миленкова|first=Љ. Миленкова |author6=Н. Костовска |author7last7=Петровић|first=А. Петровић |title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001|isbn=978-86-7434-003-5}}
* William DePrez Inlow: ''Medicine: its nature and definition''. Bulletin of the History of Medicine, 1946.
* Wolfgang Eckart: ''Geschichte der Medizin.'' Springer, 6. Auflage. {{page|year=2009|isbn=978-3-540-79215-4|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Медицина”