Биљке — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 36:
| synonyms=
* -{[[Viridiplantae]] <small>Cavalier-Smith 1981</small>}-<ref name=CavalierSmith1981>{{cite journal |first=T. |last=Cavalier-Smith|date=1981|title=Eukaryote kingdoms: Seven or nine?|journal=BioSystems|volume=14|issue=3–4|doi=10.1016/0303-2647(81)90050-2|pmid=7337818|pages=461–481}}</ref>
* -{Chlorobionta <small>Jeffrey 1982, emend. Bremer 1985, emend. Lewis and McCourt 2004</small>}-<ref name=LewisMcCourt>{{cite journal|
* -{Chlorobiota <small>Kenrick & Crane 1997</small>}-<ref name=KenrickCrane1997>{{Cite book |
* -{Chloroplastida <small>Adl et al., 2005 </small>}-<ref name=Adl>{{cite journal|author=Adl, S.M.| date=2005|title=The new higher level classification of eukaryotes with emphasis on the taxonomy of protists|journal=Journal of Eukaryote Microbiology|volume= 52|doi=10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x |display-authors=etal|pmid=16248873|pages=399–451}}</ref>
* -{Phyta Barkley 1939 emed. Holt & Uidica}- 2007
Ред 54:
Основним карактеристикама биљака сматране су непокретност, присуство [[ћелијски зид|ћелијског зида]] и могућност аутотрофије. Са развојем биологије, полако се одустаје од овако широког схватања појма биљка. Под зеленим биљкама подразумевамо монофилетску групу биљака са хлорофилима а и б, у оквиру које можемо издвојити две велике скупине:
примарно водену групу [[Зелене алге|зелених алги]], и из њих еволуиралу групу [[Копнене биљке|копнених биљака]].
[[Датотека:Spermatophyta.png|мини|центар|400п|Најважније групе васкуларних биљака]]
Линија 64 ⟶ 65:
Биљке су једна од две групе у које су сва жива бића до недавно дељена; друга група су животиње. Ова подела датира још из времена [[Аристотел]]а (384 п. н. е. – 322 п. н. е.), у чијем раду су помиње разлика између биљака, које се генерално не крећу, и животиња, које су обично мобилне да бимогле да нађу храну. Знатно касније, кад је [[Carolus Linnaeus|Карл фон Лине]] (1707–1778) креирао основу модерног система [[Таксономија|научне класификације]], те две групе су постале [[царство (биологија)|царства]] -{''Vegetabilia''}- (касније -{''Metaphyta''}- или -{''Plantae''}-) и -{''[[Animalia]]''}- (такође звана -{''Metazoa''}-). Од тог времена је постало јасно да биљно царство коко је оригинално дефинисано обухвата неколино невезаних група, и [[гљиве]] и неколико група [[алге|алги]] су премештени у нова царства. Међутим, ти организми се још увек често сматрају биљкама, посебно у популарним контекстима.
Изван формалмој научних контекста, термин биљка подразумева ацоцијацију са одређеним својствима, као што су вишећелијска грађа, поседовање [[целулоза|целулозе]], и способности извођења фотосинтезе.<ref name="urlplant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary">{{cite web |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/plant%5B2%5D |title=plant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary |work= |accessdate = 25.
=== Садашње дефиниције царства -{''Plantae''}-{{anchor|Current definitions of Plantae}} ===
Линија 77 ⟶ 78:
| [[Копнене биљке]], такође познате као -{''Embryophyta''}-
| -{''Plantae''}- ''[[Речник ботаничких термина#sensu strictissimo|-{''sensu strictissimo''}-]]''
| '''Биљке у најстрожијем смислу''' обухватају -{''[[Hepaticae]]''}-, -{''[[Anthocerotophyta]]''}-, [[маховина|маховине]], и [[Васкуларна биљка|васкуларне биљке]], као и фосилне биљке сличне тим преживелим групама (e.g., -{''Metaphyta'' <small>Whittaker}-, 1969</small>,<ref name="ib.usp.br">{{cite journal |
|-
| '''Зелене биљке''', такође познате као -{''[[Viridiplantae]]''}-, -{''Viridiphyta''}- или -{''Chlorobionta''}-
| -{''Plantae''}- ''[[Речник ботаничких термина#sensu stricto|-{sensu stricto}-]]''
| '''Биљке у стриктном смислу''' обухватају [[зелене алге]], и копнене биљке које су проистекле из њих, укључујући -{''[[Characeae]]''}-. Имена тих група знатно варирају {{as of|2011|јул|lc=yes}} -{''Viridiplantae''}- обухвата групу организама који садрже [[целулоза|целулозу]] у својим [[ћелијски зид|ћелијским зидовима]], поседују [[хлорофил]]е ''a'' и ''b'' и имају [[plastid]]е који су везани са само две мембране који имају способност складиштења скроба. Овим кладусом се овај чланак превасходно бави (e.g., -{''Plantae'' <small>[[Herbert Copeland|Copeland]], 1956</small>}-<ref>Copeland, H. F. . The Classification of Lower Organisms. Palo Alto: Pacific Books.. (1956). стр.
|-
| -{''[[Archaeplastida]]''}-, исто тако познате као -{''Plastida''}- или -{''Primoplantae''}-
| -{''Plantae''}- ''[[Речник ботаничких термина#sensu lato|-{sensu lato}-]]''
| '''Биљке у широком смислу''' обухватају зелене биљке наведен горе плус -{''[[Rhodophyta]]''}- (црвене алге) и -{''[[Glaucophyta]]''}- (-{''glaucophyte''}- алге). Овај кладус обухвата организме који су пре више еона стекли своје [[хлоропласт]]е директно путем захватањен [[Модрозелене бактерије|цијанобактерија]] (e.g., -{''Plantae'' <small>Cavalier-Smith, 1981</small>}-<ref>{{cite journal |
|-
| [[Списак система биљне таџономије|Старе дефиниције биљки]] (застареле)
| -{''Plantae''}- ''[[Речник ботаничких термина#sensu amplo|-{sensu amplo}-]]''
| '''Биљке у најширем смислу''' се односи на старије, застареле класификације које су стављале разноврсне алге, гљиве или бактерије у -{''Plantae''}- (e.g., -{''Plantae''}- или -{''Vegetabilia'' <small>Linnaeus</small>}-,<ref>Linnaeus, C. (1751). ''[https://books.google.com/books?id=D18OAAAAQAAJ&pg=PA37 Philosophia botanica]'', 1st ed.. стр. 37.</ref> -{''Plantae'' <small>Haeckel 1866</small>}-,<ref>{{
|}
Линија 111 ⟶ 112:
|1=-{''streptophyte''}- алге (део зелених алги)|state1=double|bar1=darkgreen
|2={{cladex
|1=-{''[[Charales]]''}- (обично укључени
|2='''копнене биљке''' или -{''[[Копнене биљке|Embryophyte]]''}-
}}
Линија 135 ⟶ 136:
Зелене биљке или -{''Viridiplantae''}- су се традиционално делиле у зелене алге (укључујући -{''Charales''}-) и зелене биљке. Међутим, данас је познато да су копнене биљке еволуирале из групе зелених алги, тако да су саме зелене алге [[Парафилетичност|парафилетичка]] група, i.e. група која искључује неке од потомака заједничког претка. Парафилетичке групе се генерално избегавају у модерним класификацијама, тако да се по садашњој дефиницији -{''Viridiplantae''}- деле у два кладуса, -{''[[Chlorophyta]]''}- и -{''[[Streptophyta]]''}- (укључујући копнене биљке и -{''Charophyta''}-).<ref name="LewisMcCourt2004">{{Citation |last=Lewis|first=Louise A. |last2=McCourt|first2=R.M. |year=2004|title=Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308|pages=1535–1556}}</ref><ref name="BeckerMarin2009">{{Citation |last=Becker|first=B. |last2=Marin|first2=B. |year=2009|title=Streptophyte algae and the origin of embryophytes |journal=Annals of Botany |volume=103 |issue=7 |doi=10.1093/aob/mcp044 |lastauthoramp=yes |pmid=19273476 |pmc=2707909|pages=999–1004}}</ref>
-{''Chlorophyta''}- (име које је такође кориштено за ''све'' зелене алге) су сестринска група групе из које су копнене биљке еволуирале. Познато је око 4.300 врста<ref name="Algaebase">{{cite web |url= http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?id=4307 |publisher= ''AlgaeBase version 4.2'' World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |accessdate = 23.
Друга група у оквиру -{''Viridiplantae''}- су углавном слатководне и копнене -{''Streptophyta''}-, чиме су обухваћене копнене биљке заједно са -{''Charophyta''}-, која се сама састоји од неколико група зелених алги као што су -{''[[Desmidiales]]''}- и -{''[[Charales]]''}-. -{''Streptophyte''}- алге су било једноћелијске или формирају мултићелијске филаменте, разгранате или неразгранате.<ref name="BeckerMarin2009" /> Род -{''[[Spirogyra]]''}- обухвата филаментозне стрептофитне алге које су широко познате, шошто се често користе у настави и оне су организми који су одговорни за алгални „скрам“ који задаје проблеме власницима базена. Слатководне биљке реда -{''Charales''}- у знатној мери наликују на копнене биљке и сматра се да су њихови најближи сродници. Растући у несланој води, оне се састоје од централне стабљике са завојима гранчица, што им даје површну сличност са врстама рода -{''[[Equisetum]]''}-, које су у попуности копнене биљке.
Линија 147 ⟶ 148:
== Разноврсност ==
Доња табела приказује процењену заступљеност дела биљних врста различитих зелених биљки из -{''Viridiplantae''}- кладуса. Из ових података следи да постоји око 300
{| class="wikitable" style="float:left; margin-left:1em;"
Линија 161 ⟶ 162:
| -{''[[Chlorophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[зелене алге]] (хлорофите)
| style="text-align:right;"| 3,800–4,300 <ref>Van den Hoek, C., D. G. Mann, & H. M. Jahns,
| rowspan="2" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 8,500
(6,600–10,300)
Линија 167 ⟶ 168:
| -{''[[Charophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[зелене алге]] (e.g. -{''[[Desmidiales]]''}- & -{''[[Charales]]''}-)
| style="text-align:right;"| 2,800–6,000 <ref name=AlgaeBase_Charophyta>{{
|-
| rowspan="3" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| [[Bryophyte]]s
| -{''[[Marchantiophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[јетрењаче]]
| style="text-align:right;"| 6,000–8,000 <ref>Crandall-Stotler, Barbara. & Stotler, Raymond E.,
| rowspan="3" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 19,000
(18,100–20,200)
Линија 178 ⟶ 179:
| -{''[[Anthocerotophyta]]''}-
| style="text-align:left;"|
| style="text-align:right;"| 100–200 <ref>Schuster, Rudolf M., ''The Hepaticae and Anthocerotae of North America'', volume VI, (Chicago: Field Museum of Natural History). {{page|year=1992|
|-
| -{''[[Маховина|Bryophyta]]''}-
Линија 187 ⟶ 188:
| -{''[[Lycopodiophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| прутасте маховине
| style="text-align:right;"| 1,200 <ref name="Raven 2005">{{cite book|last=Raven|first=Peter H. |first2=Ray F. |last2=Evert|first3=Susan E. |last3=Eichhorn|year=2005|title=Biology of Plants |edition=7th |location=New York |publisher=W. H. Freeman and Company |
| rowspan="2" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 12,000
(12,200)
Линија 198 ⟶ 199:
| -{''[[Cycadopsida]]''}-
| style="text-align:left;"| -{''[[Cycadophyta]]''}-
| style="text-align:right;"| 160 <ref>{{cite book|last=Gifford|first=Ernest M. |first2=Adriance S. |last2=Foster|year=1988|title=Morphology and Evolution of Vascular Plants |edition=3rd |location=New York |publisher=W. H. Freeman and Company |
| rowspan="5" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 260,000
(259,511)
Линија 204 ⟶ 205:
| -{''[[Ginkgophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| гинко
| style="text-align:right;"| 1 <ref>{{cite book|last=Taylor|first=Thomas N. |first2=Edith L. |last2=Taylor|year=1993|title=The Biology and Evolution of Fossil Plants |location=New Jersey |publisher=Prentice-Hall |
|-
| -{''[[Pinophyta]]''}-
Линија 257 ⟶ 258:
== Литература ==
* {{Cite book|author= Haeckel, E. |year=1866|title= Generale Morphologie der Organismen |publisher= Verlag von Georg Reimer |location= Berlin |pages= vol.1: i–xxxii, 1–574, pls I–II; vol. 2: i–clx, 1–462, pls I–VIII}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref= harv|
;Опште:
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{cite journal ||last=
;Процене броја врста:
* -{International Union for Conservation of Nature and Natural Resources (IUCN) Species Survival Commission (2004). [[IUCN Red List]] [http://www.iucnredlist.org/].}-
* {{cite journal ||last=
{{refend}}
|