Електрична струја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 119:
Конвенционални смер струје је дефинисан још на почетку развоја [[електротехника|електротехнике]] као једнак току позитивног наелектрисања. Односно, усвојено је да струја увек тече од позитивног пола извора напона, ка негативном полу. У чврстим металима, као што су жице, позитивна наелектрисања су непокретна, а само негативна наелектрисања теку у смеру супротном конвенционалној струји, мада то није случај у неким не-металним проводницима. Електрична струја у [[електролит]]има је ток наелектрисаних атома ([[јон]]а), који могу бити и позитивно и негативно наелектрисани. Такав је случај проласка струје кроз водени раствор [[кухињска со|кухињске соли]] или воде за пиће која природно садржи у себи растворе различитих минерала, док чиста или [[дестилована вода]] не проводи струју јер не садржи у себи јоне. Такође, занимљив је и пример, [[elektrohemija|електрохемијске]] ћелије која може бити направљена уз помоћ слане воде (раствор [[кухињска со|натријум хлорида]]) са једне стране мембране и свеже воде са друге. Мембрана дозвољава пролаз позитивним јонима натријума, али не и негативним јонима хлорида, тако да постоји електрична струја кроз мембрану. Електрична струја у [[Плазма (физика)|плазми]] је ток електрона као и позитивних и негативних јона. У [[лед]]у, и неким чврстим електролитима, ток [[протон]]а ствара електричну струју. Очигледно је да у различитим материјалима, струју чине различити носиоци неалектрисања, па чак и у неким материјалима постоји неколико различитих носилаца наелектрисања, који могу тећи у различитим смеровима. Да би се поједноставила ова ситуација задржана је оригинална дефиниција конвенционалног смера струје.
Постоје и примери где су електрони ти који се покрећу, али има више смисла да се та струја посматра као ток позитивних „[[електронска шупљина|електронских шупљина]]“ (недостатак једног електрона у омотачу да би атом био неутрално наелектрисан). Ово је случај код [[полупроводник]]а П-типа.<ref name="ashcroftandmermin">{{cite book|last1=Ashcroft and Mermin |title=Solid State Physics|year=1976|publisher= Holt, Reinhart, and Winston |isbn=978-0-03-083993-1|edition=1st |accessdate = 17. 1. 2017|pages=299-302}}</ref>
== Референтан смер ==
Ред 157:
Свака електрична струја ствара [[магнетско поље]]. Магнетско поље се може представити затвореним кружним линијама који окружују проводника.<ref name="Jiles">{{cite book|last=Jiles| first = David C. | title = Introduction to Magnetism and Magnetic Materials | publisher = CRC | edition = 2 |year=1998| url = https://books.google.com/books?id=axyWXjsdorMC&pg=PA3 |isbn=978-0-412-79860-3|pages=3}}</ref><ref name="Feynman">{{cite book|last1=Feynman| first1 = Richard Phillips |last2=Leighton| first2 = Robert B. |last3=Sands| first3 = Matthew | title = The Feynman Lectures on Physics | publisher = California Institute of Technology | volume = 2 |year=1964|pages=1.7–1.8 | url = https://books.google.com/books?id=uaQfAQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=%22magnetic+field |isbn=978-0-465-07998-8|pages=}}</ref>
Електрична струја се непосредно може мерити [[галванометар|галванометром]],<ref>{{Cite web |url=http://prugalvanometer.weebly.com/theory.html |title=Theory of Galvanometer |access-date = 5. 4. 2017. }}</ref> али та метода захтева претходно прекидање кола, што је непрактично у неким случајевима. Електрична струја се понекада може измерити и без прекидања кола, детектовањем и мерењем магнетског поља око проводника. Неки од таквих уређаја су [[сензор]]и [[Халов ефекат|Халовог ефекта]],<ref>{{cite web |url= http://electrical-engineering-portal.com/an-overview-of-clamp-meter |title= An Overview Of Clamp Meter |date = 6. 5. 2012 }}</ref> [[струјни трансформатор]]и и [[Калем Роговског|калеми Роговског]].<ref name="Webster">John G. Webster, Halit Eren (ed.), ''Measurement, Instrumentation, and Sensors Handbook, Second Edition: Electromagnetic, Optical, Radiation, Chemical, and Biomedical Measurement'', CRC Press. {{page|year=2014|isbn=978-1-4398-4891-3|pages=16-6}} to 16-7.</ref><ref name="Klaus Schon">Klaus Schon, ''High Impulse Voltage and Current Measurement Techniques: Fundamentals – Measuring Instruments – Measuring Methods'', Springer Science & Business Media. {{page|year=2013|isbn=978-3-319-00378-8|pages=193}}</ref>
=== Електромагнет ===
| |||