Отворите главни мени

Промене

197 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Разне исправке
Грчки лекар [[Хипократ са Коса|Хипократ]] (око 460. п. н. е. - -{cca.}- 370. п. н.е.), се сматра оцем западне медицине.<ref name="pmid18392218"/><ref name="blackwellpublishing.com"/> Он је поставио темеље за рационалан приступ медицини. Хипократ је увео [[Хипократова заклетва|Хипократову заклетву]] за лекаре, који је још увек релевантна и данас у употреби и био је први који категоризује болести као акутне, хроничне, ендемичне и епидемијалне и користи термине као што су, "погоршање, рецидив, резолуције, криза, пароксизма, врхунац, и опоравак."<ref name=garrison97>{{harvnb|Garrison|1966|p=97}}</ref><ref name=mart90>{{Cite book | last = Martí-Ibáñez | first = Félix |year=1961| title = A Prelude to Medical History | publisher = MD Publications, Inc. | place = [[New York]] | id = Library of Congress ID: 61-11617 |pages=90}}</ref> Грчки лекар [[Гален]] је такође био један од највећих хирурга античког света и извео је многе озбиљне операције, укључујући и операције мозга и очију. Након пада Западног римског царства и почетка раног средњег века, грчка традиција медицине пропада у западној Европи, мада се и даље непрекидно развија у Источном Римском (Византијском) царству.
 
После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима. Међу позназим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, [[Ибн Сина|Авицена]], који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“. Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету. Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос. Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини. Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.<ref>{{cite journal |last=Becka|first=J| title = The father of medicine, Avicenna, in our science and culture: Abu Ali ibn Sina (980–1037) (Czech title: Otec lékarů Avicenna v nasí vĕdĕ a kulture) | journal = Cas Lek Cesk | volume = 119 | issue = 1 |year=1980| pmid = 6989499 |pages=17–23}}</ref><ref>{{cite web|url= https://www.britannica.com/topic/The-Canon-of-Medicine |title="The Canon of Medicine" (work by Avicenna)|publisher=''[[Encyclopædia Britannica]]''|year=2008|accessdate = 12. 3. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ahmad|first=Z. (St Thomas' Hospital)|title=Al-Zahrawi – The Father of Surgery|journal=ANZ Journal of Surgery|year=2007|volume=77|issue=Suppl. 1|doi=10.1111/j.1445-2197.2007.04130_8.x|pages=A83}}</ref><ref name=Rabie2006>{{cite journal | author = Abdel-Halim RE | title = Contributions of Muhadhdhab Al-Deen Al-Baghdadi to the progress of medicine and urology. A study and translations from his book Al-Mukhtar | journal = Saudi medical journal | volume = 27 | issue = 11 |year=2006| pmid = 17106533 |pages=1631–1641}}</ref><ref>{{cite journal |url= http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar|year=2004|title=Chairman's Reflections: Traditional Medicine Among Gulf Arabs, Part II: Blood-letting|journal=Heart Views|volume=5|issue=2|pages=74–85[80]}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = ((Martín-Araguz A)), Bustamante-Martínez C, ((Fernández-Armayor AV)), ((Moreno-Martínez JM)) | title = Neuroscience in al-Andalus and its influence on medieval scholastic medicine | journal = Revista de neurología | volume = 34 | issue = 9 | date = 1. 5. 2002| pmid = 12134355 |pages=877–892}}</ref><ref name=Tschanz>{{cite journal |last=Tschanz|first=David W.|year=2003| title = Arab(?) Roots of European Medicine | journal = Heart Views | volume = 4 | issue = 2 | url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm}} [http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html copy]</ref><ref>{{Cite bookharvnb|last=Pormann|first=Peter E.|author2= Smith, E. Savage |year=2007|title=Medieval Islamic medicine |publisher=Georgetown University |location=Washington DC |ol=12911905W|pagespp=10,43–45}}</ref><ref name="al islam">{{citeCite book|last= Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate = 18. 6. 2014}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Micheau|first=Françoise|title=The Scientific Institutions in the Medieval Near East|pages=991–2}}, in {{harvnb|Morelon|Rashed|1996|pp=985–1007}}</ref><ref name=Barrett>{{cite book|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}</ref>
 
У модерно доба почињу у медицини да се појављују важни људи попут [[Габријеле Фалопио|Габријеле Фалопија]] и [[Вилијам Харви|Вилијама Харвија]]. [[Андреас Везалијус]] је био аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији. Француски хирург [[Амброаз Паре]] се сматра једним од опева хирургије. Бактерије и микроорганизми први пут је под микроскопом посматрао [[Антони ван Левенхук]] 1676. што је представљало важно достигнуће у области [[микробиологија|микробиологије]], енглески лекар Вилијам Харви описао [[крвни систем|крвоток]]. [[Херман Боерхев]] се понекад назива „оцем физиологије“ због примерне наставе у Лајдену и уџбеника -{„''Institutiones Medicae''“}- (1708). [[Pierre Fauchard|Пјер Фаухард]] је назван оцем модерне стоматологије.
* [[Физиологија]] је наука која проучава нормално функционисање тела и основне регулаторне механизме.<ref>{{Cite book |last=Guyton|first=Arthur C. |last2=Hall|first2=John E. |title=Медицинска физиологија|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999|isbn=978-86-387-0599-3|pages=}}</ref>
* [[Хигијена]] и [[екологија]]
* [[Хистологија]] се бави проучавањем структура [[Ткиво (биологија)|биолошких ткива]] под утицајем светлости [[микроскоп]]ије, [[Електронски микроскоп|електронске микроскопије]] и [[имунохистохемија|имунохистохемије]].<ref>{{Cite book |last1=Anđelković|first=Z.|author2=LJ. Somer |last3=Perović|first=M.|author4last4=Avramović|first=V. Avramović |author5=LJ. Milenkova |last6=Kostovska|first=N.|author7last7=Petrović|first=A. Petrović |title=Histološka građa organa |issue=I izdanje |publisher=Bonafides |location=Niš |year=2001|isbn=978-86-7434-003-5|pages=}}</ref>
* [[Цитологија]] се бави микроскопским изучавањем појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]].
{{refend}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last= Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate = 18. 6. 2014}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pormann|first=Peter E.|author2= Smith, E. Savage |year=2007|title=Medieval Islamic medicine |publisher=Georgetown University |location=Washington DC |ol=12911905W|pages=10,43–45}}
 
* {{Cite book |ref= harv|last=Ackerknecht|first=Erwin|title=A Short History of Medicine|url=http://books.google.com/books?id=Btx3M5t6lDEC&pg=PA22|year=1982|publisher=JHU Press|isbn=978-0-8018-2726-6|pages=22}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Guyton|first=Arthur C. |last2=Hall|first2=John E. |title=Медицинска физиологија|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999|isbn=978-86-387-0599-3}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Анђелковић|first=З.|author2last2=Сомер|first=Љ. Сомер |last3=Перовић|first=М.|author4last4=Аврамовић|first=В. Аврамовић |last5=Миленкова|first=Љ.|author6last6=Костовска|first=Н. Костовска |last7=Петровић|first=А.|title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001|isbn=978-86-7434-003-5}}
* William DePrez Inlow: ''Medicine: its nature and definition''. Bulletin of the History of Medicine, 1946.
* Wolfgang Eckart: ''Geschichte der Medizin.'' Springer, 6. Auflage. {{page|year=2009|isbn=978-3-540-79215-4|pages=}}
1.506.851

измена