Сједињене Америчке Државе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 80:
=== Флора и фауна ===
[[Датотека:Bald Eagle Portrait.jpg|мини|upright|[[Белоглави орао]] је симбол САД од 1782. године]]
Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web |last=Morin|first=Nancy|url=http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |title=Vascular Plants of the United States |publisher=National Biological Service |work=Plants |accessdate = 27. 10. 2008.}}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web |url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html |title=Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species |publisher=SDI Group |date = 9. 2. 2001. |accessdate = 20. 1. 2009.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html|archivedate = 14. 6. 2011|deadurl=yes}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web |url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm |title=Numbers of Insects (Species and Individuals) |publisher=Smithsonian Institution |accessdate = 20. 1. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name=j23>{{Cite journal |last1=Lawrence|first1=E.A. |year=1990|title=Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture |journal=The Journal of American Culture |volume=13 |issue=1 |doi=10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63–69}}</ref>
Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release |url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 |title=National Park Service Announces Addition of Two New Units |publisher=National Park Service |date = 28. 2. 2006. |accessdate = 13. 6. 2006.}}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name=FL>{{cite web |url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf |title=Federal Land and Buildings Ownership |publisher=Republican Study Committee |date = 19. 5. 2005. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf |archivedate = 9. 3. 2009. |deadurl= yes}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке; 2,4% се користи за војне потребе.<ref name=FL/><ref>{{cite web |publisher=U.S. Geological Survey (USGS) |accessdate = 23. 6. 2012. |date = 21. 6. 2012. |title=NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty |url=http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web |publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) |accessdate = 18. 5. 2013. |title=What is hypoxia? |url=http://www.gulfhypoxia.net/Overview/}}</ref>
Ред 93:
=== Амерички староседеоци и досељавање Европљана ===
[[Датотека:The Mayflower Compact 1620 cph.3g07155.jpg|мини|лево|220п|[[Мејфлауерски договор]] који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања у нови свет]]
Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројним [[američki starosedeoci|староседелачким народима]], који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година.<ref>{{cite web |url=http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm |archiveurl= https://web.archive.org/web/20071128083459/http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm |archivedate = 28. 11. 2007|title=Peopling of Americas|publisher=Smithsonian Institution, National Museum of Natural History|year=2004|accessdate = 19. 6. 2007.}}</ref> Неке културе, као што је [[претколумбовска Мисисипи култура]], су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што су [[морбили|мале богиње]].
{{sfn|Galloway|1995|pp=}} Доласком и насељавањем Европљана од [[16. век]]а започело се расељавање Индијанаца. [[Хуан Понсе де Леон|Први шпански истраживачи]] искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли су [[Шпанија|Шпанци]] у [[Сент Огастин (Флорида)|Сент Огастину]] на Флориди [[1565]]. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], док су [[Француска|француске]] насеобине настале дуж реке Мисисипи.
Ред 263:
== Становништво ==
{{Посебан чланак|Демографија Сједињених Америчких Држава}}
Према најновијим проценама, Сједињене Државе тренутно броје око 303.966.729 становника. Према федералном статистичком бироу главне [[раса|расне]] групе су [[европеидна раса|белци]], [[Афроамериканци|црнци]], [[хиспаноамериканци]], [[Азијски Американци|азијати]] и [[američki starosedeoci|амерички староседеоци]] ([[Индијанци]], [[Ескими]], [[Хавајци]] и др.). 373.949 држављана САД говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је језик навахо (170.822).<ref>{{cite web|title=Census Data Of USA|url=http://www.census.gov/hhes/socdemo/language/data/acs/Table3A.xls|publisher=US Census Bureau|accessdate = 30. 4. 2016}}</ref>
Белци чине 73,9% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,2% становништва, азијати чине 4,4% становништва, а амерички староседеоци тек 0,8%.
Ред 287:
{{Посебан чланак|Привреда Сједињених Америчких Држава}}
[[Датотека:Photos NewYork1 032.jpg|мини|300п|Њујоршка деоничка берза, поглед са Вол стрита; глобални финансијски центар на Менхетну (Њујорк) симбол је глобалне економске моћи САД]]
Сједињене Америчке Државе су привредно најјача земља у свету. Процене [[2014]]. године говоре да је вредност америчке економије 17.528 милијарди долара, те 53.101 америчких долара по глави становника. САД су такође држава са највећом просечном платом у свету.<ref>{{cite web |url=http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=AV_AN_WAGE|title= Average annual wages | accessdate = 18. 5. 2014. |year=2013|publisher=[[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД]]}}</ref>
Привреда се одвија по [[Капитализам|капиталистичком систему]], али постоје и [[социјална заштита|социјални програми]], као што су „[[Медикер]]“, „[[Медикејд]]“ и „[[Сошал секјурити]]“. Ови програми нису једнако свеобухватни у поређењу са сличним програмима у већини других привредно развијених држава.
Ред 295:
Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, [[Европска унија]], Јапан, [[Индија]] и [ужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.
Сједињене Државе су друго најпопуларније одредиште светских [[Туризам|туриста]], одмах након Француске.<ref>{{cite web |url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|title= UNWTO World Tourism Barometer (UNWTO) | accessdate = 18. 5. 2014. |year=2013}}</ref>
== Природна богатства ==
| |||