Календар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Monolito de la Piedra del Sol.jpg|мини|300px|Азтечки календар или Сунчев камен<ref>{{Cite book |author=Aveni, Anthony F. |authorlink=Anthony Aveni |year=2000|title=Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures |edition=reprint of 1990 original|location=London |publisher=[[Tauris Parke]] |
'''Календар''' је уређен начин бројања времена и именовања одређених [[време]]нских периода, уобичајено [[дан]]а. Календар је систем организовања дана у друштвене, религиозне, економске или административне сврхе. То се ради давањем имена периодима времена, типично [[дан]]а, [[недеља]], [[месец]]а и [[година]]. Овај временски период се обично зове календарски [[датум]]. Календарски датум је ознака једног, одређеног дана унутар календарског система. Датуми су скоро увек засновани на опаженом кретању небеских тела и на њиховом понављању.<ref>{{Cite book||title=Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac |editor-first=P. Kenneth |editor-last=Seidelmann|publisher=University Science Books |year=1992|url=http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html |chapter=Calendars |last=Doggett|first=LE|
Периоди у календару (као што су године и месеци) су обично, мада не неопходно, синхронизовани са циклусом [[соларни календар|Сунца]] или [[лунарни календар|Месеца]]. Најзаступљенији тип премодерног календара је био [[лунисоларни календар]], лунарни календар у коме је повремено додаван један [[Интеркалационо правило|интеркаларни месец]] да би се одржала синхронизација са [[соларна година|соларном годином]] током дужих временских периода.<ref>{{Citation |last=Dershowitz| first = Nachum | author-link = Nachum Dershowitz |last2=Reingold| first2 = Edward M. | author2-link = Edward M. Reingold | publication-date = 2008 | title = Calendrical Calculations | publisher = Cambridge University Press | publication-place = Cambridge |isbn=9780521885409|pages=}}</ref>
Ред 9:
== Системи календара ==
Основни временски размак код свих народа био је увек дан, тј. раздобље једне промене светлости („дана“ у ужем смислу) и таме (ноћи), али почетак дана није био свагде једнак. Недељу (седмицу), тј. раздобље од 7 дана, познају [[Вавилонци]], који су дане у недељи називали по својим боговима ([[планета|небеским телима]]). [[Стари Египат|Египатска]] је недеља имала 10, а [[антички Рим|римска]] 8 дана.<ref>{{Cite book||title=Mapping Time, the calendar and its history|last=Richards|first=EG|publisher=Oxford University Press|year=1998|
За дужа раздобља служио је и у најстарије доба след [[Месечеве мене|месечевих мена]]. Потпуна измена Месечевих фаза (која просечно траје 29 дана 12 сати 44 минута 2,98 секунди) је [[синодички месец]] од 29,53059 дана. Како је равнање по данима било увек основно у практичној временској орјентацији, а синодички месец има преко пола дана више од 29 читавих дана, требало је ускладити те две величине, и то је основа ''месечевог'' или ''[[лунарни календар|лунарног календара]]''. Усклађивање се постизало мењањем броја дана у месецу.
Ред 15:
За практичну временску орентацију важна је и измена [[годишње доба|годишњих доба]], која су у вези с положајем [[Сунце|Сунца]]. Сунце привидно обиђе [[еклиптика|еклиптику]] током једне [[тропска година|тропске године]], која траје 365 дана 5 сати 48 минута 46,98 секунди. Како ни тропска година није цели број дана, морала се [[грађанска година]] с целим бројем дана што боље прилагодити дужини тропске (''сунчани'' или ''[[соларни календар]]''). То се постигло мењањем целог броја дана у грађанској години према различитим правилима; отуда су проистекли разни календари.<ref>''Kalendar'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=29893] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>
Године су се бројиле од разних почетака-[[Епоха (датум)|епоха]], обично од некога значајнијег догађаја, па се према томе разликују разне ере;<ref>{{
На Земљи се осим '''[[лунарни календар|лунарног]]''' и '''[[соларни календар|соларног]]''' користе '''[[лунисоларни календар|лунисоларни]]''' и '''арбитрарни''' календари. ''Лунисоларни календар'' је усклађен и с кретањем Месеца и с привидним кретањем Сунца. Пример таквог календара је хебрејски или [[Јеврејски календар|жидовски календар]]. ''Арбитрарни календар'' није усклађен ни с Месецом, ни са Сунцем, већ је створен произвољно према договору. Пример таквог календара су [[недеља]] и [[јулијански дан]] које користе астрономи.
Ред 23:
==== Дани које користи соларни календар ====
Соларни календари сваки ''датум'' приписују сваком соларну или [[Синодички дан|сунчевом дану]]. [[Дан]] се може састојати од периода између [[излазак сунца|изласка]] и [[залазак сунца|заласка сунца]] са следећим периодом [[ноћ]]и, или може бити период између два узастопна догађаја попут два сунчева заласка. Дужина интервала између два таква узастопна догађаја може благо варирати током године или може бити просечна као [[Синодички дан|средњи сунчани дан]]. Остале врсте календара могу такође да користе сунчев дан.<ref>{{cite book| |title=Calendrical Calculations |last=Dershowitz|first=Nachum|author1-link=Nachum Dershowitz|first2=Edward M.|last2=Reingold|author2-link=Edward M. Reingold|publisher=Cambridge University Press|year=1997|url=http://emr.cs.iit.edu/home/reingold/calendar-book/second-edition/|
==== Будуће реформе ====
Ред 69:
== Тренутно кориштени календари ==
Календари у раширеној употреби данас укључују [[грегоријански календар]], који је ''[[дефакто]]'' међународни стандард, те се користи готово свагде у свету у грађанске сврхе, укључујући [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]] (уз [[индијски национални календар]]). [[Хебрејски календар|Хебрејски]] или [[Јеврејски календар|жидовски календар]] је службени календар [[израел]]ске владе, али се грегоријански календар широко користи у израелским пословима и свакодневним стварима. [[ирански календар|Персијски календар]] се користи у [[Иран]]у и [[Авганистан]]у.<ref>Taqizadeh S H: ''Old Iranian Calendars'', Royal Asiatic Society .</ref><ref>{{cite web|last=Oertel|first=Holger|url=http://www.ortelius.de/kalender/pers_en.php |title=Persian calendar by Holger Oertel |publisher=Ortelius.de |date = 30. 5. 2009 |accessdate = 11. 8. 2012. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120716225712/http://www.ortelius.de/kalender/pers_en.php |archivedate = 16. 7. 2012 |df= }}</ref> Хиџретски или [[исламски календар]] користе [[муслиман]]и широм света.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=0OrCo4VyvGkC&pg=PA309|last=Peters|first=Francis E.|title=Muhammad and the Origins of Islam|location=Albany, New York (1994)|
Чак и онде где се обично користи календар попут грегоријанског, могу се користити различити календари попут [[фискални календар|фискалног календара]].
Ред 99:
== Литература ==
* {{Cite book||title=
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref= harv||title=Mapping Time, the calendar and its history|last=Richards|first=EG|publisher=Oxford University Press|year=1998|isbn=978-0-19-850413-9|oclc=}}
* {{Cite book|ref= harv||title=Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac |editor-first=P. Kenneth |editor-last=Seidelmann|publisher=University Science Books |year=1992|url=http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html |chapter=Calendars |last=Doggett|first=LE| * {{Cite book|ref= harv|author=Aveni, Anthony F. |authorlink=Anthony Aveni |year=2000|title=Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures |edition=reprint of 1990 original|location=London |publisher=[[Tauris Parke]] |
* {{citation|article = calendar | title = American Heritage Dictionary |year=2017| edition = 5th | ref={{harvid|calendar|2017}} | chapterurl = https://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=calendar}}
* {{Cite book|ref= harv|title=High Days and Holidays in Iceland|last=Björnsson|first=Árni|location=Reykjavík|publisher=Mál og menning|year=1995|
* {{Cite book|ref= harv|title=Sun, Moon, and Sothis|first=Lynn E.|last=Rose|publisher=Kronos Press|year=1999|
* {{Cite book|ref= harv|title=Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung|last=Schuh|first=Dieter| location=Wiesbaden|publisher=Franz Steiner Verlag|year=1973|id=|oclc=1150484 |language= }}
* {{Cite book|ref= harv|title=The Comprehensive Hebrew Calendar|last=Spier|first=Arthur| publisher=Feldheim Publishers|year=1986|
* {{Cite book|ref= harv|last=Zerubavel|first=Eviatar|title=The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week|publisher=University of Chicago Press|year=1985|
* {{Cite book |ref= harv|last=Fraser|first=Julius Thomas|edition=illustrated|location=Amherst|publisher=Univ of Massachusetts Press|year=1987|
* {{Cite book |ref= harv|last=Whitrow|first=Gerald James|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=2003|
* {{Cite book |ref= harv|last=C.K|first=Raju|publisher=SAGE Publications Pvt. Ltd|year=2003|title=The Eleven Pictures of Time|
* {{Cite book |ref= harv|last=C.K|first=Raju|publisher=Springer|year=1994|title=Time: Towards a Consistent Theory|
* {{Cite book|ref= harv|author= al-Biruni |url = https://books.google.com/books?id=pFIEAAAAIAAJ&pg=PA376&lr=#PPA141,M1 |title= The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII |others= C. Edward Sachau |location= London |year=1879 }}
* {{cite journal |last=Belenkiy|first=Ari|title= A Unique Feature of the Jewish Calendar – ''Dehiyot'' |journal= Culture and Cosmos |volume= 6 |year=2002|pages=3–22}}
Линија 118 ⟶ 119:
* {{Cite book|ref= harv|last=Blackburn|first=Bonnie|author2= Leofranc Holford-Strevens |title= The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning |publisher= Oxford University Press |location= USA |year=2000 }}
* {{Cite book|ref= harv|author= Sherrard Beaumont Burnaby |title= Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars |publisher= George Bell and Sons |location= London |year=1901 }}
* {{Cite book|ref= harv|last=Bushwick|first=Nathan|title= Understanding the Jewish Calendar |publisher= Moznaim |location= New York/Jerusalem |year=1989|
* {{Cite book|ref= harv|author= William Moses Feldman |title= Rabbinical Mathematics and Astronomy'' |edition= 3rd |publisher= Sepher-Hermon Press |location= New York |year=1978 }}
* {{cite journal |last=Poznanski|first=Samuel|title= Calendar (Jewish), ''[[Encyclopædia of Religion and Ethics]]'' |publisher= T. & T. Clark |location= Edinburgh |year=1910|volume= 3 |pages=117–124}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Reingold|first=Edward M. |last2=Dershowitz|first2=Nachum|title= Calendrical Calculations: The Millennium Edition |publisher= Cambridge University Press |edition= 2 |year=2001|
* {{Cite book|ref= harv|last=Resnikoff|first=Louis A. |title= Jewish Calendar Calculations |journal= [[Scripta Mathematica]] |volume = 9 |year=1943|pages=191–195,274–277}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Schwartz|first=Eduard|title= Christliche und jüdische Ostertafeln'' (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii) |location= Berlin |year=1905 }}
|