Difference between revisions of "Самоуправна црква"

no edit summary
(Поништена измена - то стоји у тексту, у истом одјељку, гдје се објашњава посебност неких)
== Историјат ==
 
Самоуправне цркве унутар [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] су: [[Летонска православна црква]], [[Православна црква Молдавије]], и [[Естонска православна црква]],. [[РускаСтатус православна„самоуправног заграничнадијела” црква]] иима [[УкрајинскаРуска православна загранична црква]].<ref>[http://www.patriarchia.ru/db/text/133132.html Устав Русской Православной Церкви, Глава XIXII. Самоуправляемые Церкви], Приступљено 108. 93. 20152018.</ref>
 
Затим, [[Украјинска православна црква|Украјинској православној цркви]] је признат статус самоуправне цркве са правима широке аутономије.<ref>[http://www.patriarchia.ru/db/text/5082273.html Устав Русской Православной Церкви, Глава X. Украинская Православная Церковь], Приступљено 8. 3. 2018.</ref> Са тим статусом се налази изнад свих [[Аутономна црква|аутономних]] и самоуправних цркава унутар [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
Самоуправа у [[Руска православна загранична црква|Руској православној заграничној цркви]] се спроводи на основу општих норми [[Устав Руске православне цркве|Устава Руске православне цркве]], ''Акта о канонском општењу'' ([[2007]]) и ''Уредбе о РПЗЦ'' ([[2008]]). Затим, [[Украјинска православна црква|Украјинској православној цркви]] је призната самоуправа са правима широке аутономије која се спроводи се на основу општих норми ''Патријарашког томоса'' ([[1990]]) и ''Устава Украјинске православне цркве''.<ref>Глава XI, чланови 16, 17. и 18. Устава Руске православне цркве</ref>
 
Од [[2003]]. године и [[Архиепископија сјеверноамеричка]] под јурисдикцијом [[Антиохијска православна црква|Антиохијске православне цркве]] има самоуправни статус ({{Јез-енгл|self-ruled}}).
== Устројство ==
 
На челу самоуправне цркве се налази [[митрополит]] или [[архиепископ]] који је и епархијски архијереј. Предстојатеља бира сабор самоуправне цркве из реда кандидата које утврђује [[Патријарх московски и све Русије|патријарх]] и [[Свети синод Руске православне цркве]]. Изабрани кандидат ступа на предстојатељску дужност након потврде патријарха.<ref>Глава XIXII, чланови 3, 4, 5. и 6. Устава Руске православне цркве</ref> Предстојатељ може бити стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода]].<ref>Глава V, члан 4. Устава Руске православне цркве</ref> Предсједник је сабора и синода самоуправне цркве.
 
Општи црквеноправни акт којим се прописује устројство самоуправне цркве је устав.<ref>Дословни превод је статут ({{Јез-рус|устав}} — срп. ''статут'', рјеђе ''повеља'')</ref>
 
[[Помјесни сабор Руске православне цркве]] одлучује о оснивању или укидању самоуправне цркве. [[Патријарх московски и све Русије|Патријарх]] и [[Свети синод Руске православне цркве|Свети синод]] одлучују о оснивању или укидању епархија унутар самоуправне цркве на предлог њеног синода уз накнадну потврду [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора]]. Све архијереје самоуправне цркве бира њен синод из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод. Ови архијереји су чланови Помјесног сабора и Архијерејског сабора, а могу бити и чланови Светог синода.<ref>Глава XIXII, чланови 2, 8, 9. и 10. Устава Руске православне цркве</ref>
 
Највиша судска власт за самоуправну цркву су [[Општецрквени суд Руске православне цркве|Општецрквенивисоки општецрквени суд]] и [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]].<ref>Глава XI, члан 12. Устава Руске православне цркве</ref>
 
== Види још ==
* [[Аутокефална црква]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist|2}}