Драган Николић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Филмску каријеру отпочиње [[1964]]. године мањом улогом у филму "[[Право стање ствари]]", тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије "[[Довољно је ћутати]]" из [[1965]]. године када му је у каирону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.<ref name="Dragan">{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/74478/kako-sam-postao-dragan-nikolic.html |title=Како сам постао Драган Николић |publisher=Pressonline.rs |date = 29. 7. 2009. |accessdate = 2. 10. 2013.}}</ref>
[[Датотека:Milja Vujanovic (22).jpg|лево|250п|мини|Драган Николић са [[Миља Вујановић|Миљом Вујановић]] на премијери филма [[Бубе у глави]] [[1970]]. године.]]▼
Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму "[[Кад будем мртав и бео]]" ([[1967]]) [[Живојин Павловић|Живојина Павловића]], за коју је (с оном у филму "[[Три сата за љубав]]", ([[1968]]) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у [[Пула|Пули]] [[1968]]. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му [[1985]]. [[Октобарска награда|Октобарску награду]] града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму "[[Живот је леп (филм из 1985)|Живот је леп]]" [[Бора Драшковића|Б. Драшковића]]).▼
▲Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму "[[Кад будем мртав и бео]]" ([[1967]]) [[Живојин Павловић|Живојина Павловића]], за коју је (с оном у филму "[[Три сата за љубав]]", ([[1968]]) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у [[Пула|Пули]] [[1968]]. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му [[1985]]. [[Октобарска награда|Октобарску награду]] града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму "[[Живот је леп (филм из 1985)|Живот је леп]]" [[Бора Драшковића|Б. Драшковића]]).
▲[[Датотека:Milja Vujanovic (22).jpg|лево|250п|мини|Драган Николић са [[Миља Вујановић|Миљом Вујановић]] на премијери филма [[Бубе у глави]] [[1970]]. године.]]
Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још „Хороскоп“ (Б. Драшковић, [[1969]]); „Бубе у глави“ (М. Радивојевић, [[1970]]), „Улога моје породице у светској револуцији“ (Б. Ченгић, [[1971]]), "[[Млад и здрав као ружа]]" (Ј. Јовановић, [[1971]]), „[[Без речи (филм из 1972)|Без речи]]“ (М. Радивојевић, [[1972]], Цар Константин у Нишу), „Кичма“ (В. Гилић, [[1975]]), "[[Национална класа]]" ([[Горан Марковић|Г. Марковић]], [[1979]], Цар Константин), "[[Ко то тамо пева]]" ([[Слободан Шијан|С. Шијан]], [[1980]]), „Бановић Страхиња“ (В. Мимица, [[1981]]), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен [[Златна арена|Златном ареном]] у [[Пула|Пули]], „Сезона мира у Паризу“ (П. Голубовић, [[1981]]), „Нешто између“ (С. Карановић, [[1983]]), "[[Балкан експрес]]" (Б. Балетић, [[1983]]), „Обећана земља“ ([[Вељко Булајић|В. Булајић]], [[1986]]), "[[Последњи круг у Монци]]" (А. Бошковић, [[1989]]), "[[Оригинал фалсификата]]" (Д. Кресоја, [[1991]]).
| |||