Алуминијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 125:
Ако су катоде израђене од угља (што је најчешће случај), оне при процесу лагано изгарају те реагују са кисеоником и флуором из криолита, стога настају и одређене количине гасова -{CO}- и -{CO<sub>2</sub>}-, те гасовита једињења са флуором (-{1{{nbsp}}kg po 1 t Al}-) који придоносе ефекту стаклене баште. Добијени алуминијум се држи на високим температурама неколико сати да би из њега испариле примесе силицијума, титанијума, бакра и цинка, док се највећа чистоћа добија електричном рафинацијом (99,999 %). Развијају се и друге електролитне методе (обрада боксита с [[хлор]]ом и електролиза растопљеног хлорида). Чисти алуминијум је мекан и кован, а чврстоћа му се може повећати механичком обрадом.
* '''Отпорност алуминијума''' према спољашњим утицајима може се знатно повећати поступком анодне оксидације познатим под називом елоксирање (елоксал поступак). Предмет који се елоксира је анода при електролизи сумпорне киселине. Кисеоник који се излучује на аноди појачава постојећи оксидни слој на алуминијуму. Поступак се најчешће спроводи у сврху побољшања антикорозијских и декоративних својстава оксидне превлаке. У поре тако
Загревањем на ваздуху алуминијум изгара у алуминијум оксид (-{Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-).
Ред 133:
Огромна количина ослобођене енергије указује на велику стабилност везе између алуминијума и кисеоника. Због тога се алуминијум користи за редукцију мање стабилних оксида.
Смеша гвожђе(-{III}-) оксида и алуминијума у праху се назива [[термит]]. Алуминијум у тој смеши редукује гвожђе из оксида, а ослобођена топлота је довољна да се отопи настало гвожђе. Тај се поступак због тога користи за заваривање гвоздених шина.
: -{Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>(s) + 2 Al(s) --> 2 Fe(s) + Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>(s)}-
| |||