Оноре де Балзак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Балзак је био веома осећајне природе. Сам је често говорио, са жалошћу у срцу, да га је природа наменила осећајном животу, животу срца. Говорио је да га је природа створила за љубав и нежност, а судбина га је нагнала да исписује своје жеље, уместо да их проживљава. Упркос разним недаћама, Балзак се никад није осећао потпуно побеђен. Његова се храброст, издржљивост и упорност показују јачим од његове беде и тренутне малодушности. Он се на крају увек усправљао и храбро борио са животом, чинећи подвиге у које мало ко може да поверује. За десет дана је написао [[Пјерета|Пјерету]], за осам дана је написао трећину великог дела [[Изгубљене илузије]], за три ноћи [[Матора девојка|Матору девојку]], и то усред највећих неприлика, трзавица и борби. Да би објавио једну своју приповетку у првом броју Париске хронике, чији је директор постао, Балзак за ноћ смишља, пише и штампа [[Безбожникова миса|Безбожникову мису]]. Балзак је весео и добар. Његова доброта има у себи нечег детињег и пријемчивог што осваја на први додир. Балзак је и уображен и та његова мана прелази понекад у неваспитање. Био је сујетан, горд и самољубив. Није могао да савлада нагон за истицањем своје личности. Волео је да се покаже, да се запази и истакне. Не може да савлада ни порив за прецењивањем свог дела и говорио је највеће похвале о својим романима, који су “ремек дела”, “величанствени списи”, ”велике творевине”.<ref name="Dusan"/>
 
[[Датотека:Picture 037|мини]]
=== Евелина Ханска ===
[[Датотека:Maison de Balzac, rue Fortunée.jpg|мини|лево|Балзаков дом у улици Фортуне]]
[[Датотека:Hanska Holz Sowgen 1825.jpg|мини|десно|Портрет Евелине Ханске из 1825. године ( Holz von Sowgen)]]
Пољска племкиња, [[Евелина Хањска|Евелина Ханска]], са свог имања у Верховњи, у Украјини је започела преписку са Балзаком 1832. године. Из преписке са загонетном ''Странкињом'' која се диви Балзаковим делима, развила се обострана љубав. Са госпођом Ханском се састао најпре у Швајцарској, затим у Бечу и Петрограду. Након што је постала удовица 1842. године, госпођа Ханска је одбила руку Балзака. Са њом је затим путовао по Немачкој, Француској, Холандији и Белгији. Венчао се са госпођом Ханском 1850. године у Бердичеву, у Украјини.<ref name="Dusan"/>
 
== Друштвена ангажованост ==