Википедија

Оноре де Балзак — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 109.92.123.177 (разговор) на последњу измену корисника Happyhards
ознака: враћање
Ред 21:
== Биографија ==
=== Породица ===
Оноре де Балзак је син малограђанских родитеља. Отац, Бернар Франсоа, рођен у Тарну, региону јужне [[Француска|Француске]], био је чувен по својој оригиналности. Мајка му је Парижанка, из породице која је држала трговину гајтана и чоје. Имала је осамнаест година када се удала за педесетогодишњакасупруга који је имао педесет. Свом презимену је додао племићко ''де'' 1830. године. Од тада се потписивао као Оноре де Балзак.<ref name="Dusan">Балзак : живот и рад / Душан З. Милачић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1949 (Београд : Култура). - 322 стр. ; 19 cm. - (Српска књижевна задруга ; коло 45,књ. 309)</ref>
 
=== Детињство и рана младост ===
[[Датотека:Collège de Vendôme.jpg|мини|десно|Вендомски колеџ (гравира A. Queyroy)]]
[[Датотека:Balzac1820s.jpg|мини|лево|Портрет из 1820. године (Achille Devéria)]]
 
Детињство је провео на имању својих кумовародитеља, обављајући пољске кабловерадове. Од осмеседме до петнаестечетрнаесте године проводи дане у ТехничкојВендомском школиколеџу, не видевши ниједном родитељски дом. Његов живот у овом калуђерском заводу није нимало срећан. Он, који је био навикао на слободно васпитање, морао је да се повинује строгим прописима овог полувојничког, полукалуђерског колеџа, да живи између четири зида, седећи на клупи. Уместо да ради своје школске задатке, предавао се својим унутрашњим сновима. Ипак, у дванаестој години буде се његове књижевне способности. У четвртом разреду стекао је репутацију писца. Овај ученик, највише кажњаван у разреду, постаје страстан читач. Ништа није изгледало недоступно интелигенцији овог чудесног детета које је читало дела свих врста, историјска, филозофска, научна, књижевна. Чак је и речнике читао са уживањем. Наставља школовање у родном месту.<ref name="Dusan"/>
ДамјанБалзак је прешао да живи у ВрањуПаризу 1814. године када му је отац тамо премештен. Његово похађање ТехничкеПравног шсколефакултета у БрањуПаризу се поклопило са почетком Градскогфранцуске ратарестаурације. Улазио је у различите пословне подухвате који су му уместо зараде доносили само губитке и дугове. Био је дилерштампар, јебачиздавач, шмекерсловоливац, власник клубалистова. Пропао је у послу са словоливницом и штампаријом. После тог финансијског слома дугови ће га пратити читав живот.<ref name="Dusan"/>
 
=== О Балзаку ===
Балзак је био веома осећајне природе. Сам је често говорио, са жалошћу у срцу, да га је природа наменила осећајном животу, животу срца. Говорио је да га је природа створила за љубав и нежност, а судбина га је нагнала да исписује своје жеље, уместо да их проживљава. Упркос разним недаћама, Балзак се никад није осећао потпуно побеђен. Његова се храброст, издржљивост и упорност показују јачим од његове беде и тренутне малодушности. Он се на крају увек усправљао и храбро борио са животом, чинећи подвиге у које мало ко може да поверује. За десет дана је написао [[Пјерета|Пјерету]], за осам дана је написао трећину великог дела [[Изгубљене илузије]], за три ноћи [[Матора девојка|Матору девојку]], и то усред највећих неприлика, трзавица и борби. Да би објавио једну своју приповетку у првом броју Париске хронике, чији је директор постао, Балзак за ноћ смишља, пише и штампа [[Безбожникова миса|Безбожникову мису]]. Балзак је весео и добар. Његова доброта има у себи нечег детињег и пријемчивог што осваја на први додир. Балзак је и уображен и та његова мана прелази понекад у неваспитање. Био је сујетан, горд и самољубив. Није могао да савлада нагон за истицањем своје личности. Волео је да се покаже, да се запази и истакне. Не може да савлада ни порив за прецењивањем свог дела и говорио је највеће похвале о својим романима, који су “ремек дела”, “величанствени списи”, ”велике творевине”.<ref name="Dusan"/>
 
[[Датотека:Picture 037|мини]]
[[Датотека:Picture 037|оквир|Damjan kerSme]]
=== Евелина Ханска ===
[[Датотека:Maison de Balzac, rue Fortunée.jpg|мини|лево|Балзаков дом у улици Фортуне]]
[[Датотека:PictureHanska 037Holz Sowgen 1825.jpg|мини|десно|Портрет Евелине Ханске из 1825. године ( Holz von Sowgen)]]
Пољска племкиња, [[Евелина Хањска|Евелина Ханска]], са свог имања у Верховњи, у Украјини је започела преписку са Балзаком 1832. године. Из преписке са загонетном ''Странкињом'' која се диви Балзаковим делима, развила се обострана љубав. Са госпођом Ханском се састао најпре у Швајцарској, затим у Бечу и Петрограду. Након што је постала удовица 1842. године, госпођа Ханска је одбила руку Балзака. Са њом је затим путовао по Немачкој, Француској, Холандији и Белгији. Венчао се са госпођом Ханском 1850. године у Бердичеву, у Украјини.<ref name="Dusan"/>
 
== Друштвена ангажованост ==
Линија 51 ⟶ 47:
== Дела ==
Иако је одрастао далеко од Париза, Балзак је био доста везан за овај град. Своја најбоља дела је написао у Паризу или о Паризу.
[[Датотека:DAMJAN CAR.jpg|мини|десно|slika]]
=== Људска комедија ===
[[Датотека:Balzac1901.jpg|мини|десно|Неколико томова Балзакових дела из 1901. године]]
Линија 57 ⟶ 52:
У предговору [[Људска комедија|Људској комедији]] (објављеном 1842. године) нагласио је да ће то бити историја коју су заборавили толики историчари, историја нарави.<ref name="Dusan"/> Предвидео је да Људска комедија садржи 137 дела, али је стигао да напише 91 дело. Том броју се могу додати још три романа које није предвидео првобитним планом. У број од 94 дела не улазе ''Голицаве приче'' ни Балзакови младалачки романи написани пре 1829. године.
==== Студије нарави ====
Студије наравинараву разврстане су по темама у шест група:
# Призори из приватног живота ([[Чича Горио]]),
# Призори из провинцијског живота (Евгенија Гранде, Изгубљене илузије),
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Оноре_де_Балзак”