Отворите главни мени

Промене

23 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
Разне исправке
| датум_смрти = {{Датум смрти|1959|12|28|1889|7|14}}
| место_смрти = [[Мадрид]]
| држава_смрти = [[Датотека:Flag of Spain 1945 1977.svg|23п]] [[Шпанија]]
| народност= [[Хрвати|Хрват]]
| вероисповест= [[Католичка црква|Римокатолик]]<ref>Оптужница објављена у [[Политика (новине)|Политици]] (бр. 7.610, од петка 12. јула (1929). стр. 3.)</ref>
Рођен је [[14. јул]]а [[1889]]. године у [[Херцеговина|херцеговачком]] селу [[Брадина|Брадини]] код [[Иван планина|Иван планине]], ([[Општина Коњиц]]) тада делу [[аустроугарска|аустроугарског]] кондоминијума [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босне и Херцеговине]]. Његови родитељи, отац Миле (пружни радник) и мајка Марија, доселили из [[лика|личког]] села [[Криви Пут]] у централном делу велебитске висоравни{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=306}}{{sfn|Fischer|2007|p=209}}, да раде на изградњи пруге [[Сарајево]]-[[Метковић]].{{sfn|Tanner|2001|p=124}}
 
Основну школу похађао је у разним местима по [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], зависно где је радио његов отац. Павелић је основну школу похађао у [[Језеро (Република Српска)|Језеру]] у исламском [[мектеб]]у,{{sfn|Vojinović|1988|p=29}} и у [[Јајце|Јајцу]].{{sfn|Vojinović|1988|p=34}} У гимназију се уписао у [[Травник]]у.{{sfn|Vojinović|1988|p=34}} Док је похађао гимназију у Травнику постао је следбедник националистичке идеологије [[Анте Старчевић]]а и његовог наследника на месту вође [[Чиста странка права|Чисте странке права]] [[Јосип Франк|Јосипа Франка]] (који је био и таст [[Славко Кватерник]]а, тада аустроугарског пуковника).{{sfn|Tanner|2001|p=124}} Због здравствених проблема 1905. године на кратко је прекинуо школовање. У лето је нашао посао на изградњи железничке пруге између [[Сарајево|Сарајева]] и [[Вишеград]]а. Школовање је наставио у [[Загреб]]у. Није успео да заврши четврти разред, због чега је понављао разред. Школовање је наставио у гимназији у Сењу, где је завршио пети разред. Због здравствених проблема је опет прекинуо школовање и запослио се на изградњи пута код Бузета. Шести разред је завршио у [[Карловац|Карловцу]]. а седми у Сењу. Матурирао је [[1910]]. године и уписао се на Правни факултет у Загребу. За време ђачких дана је приступио Чистој странци права{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=307}}, као и франковачкој ђачкој организацији. Павелић је 1912. ухапшен због сумње у умешаност на атентат на бана [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватске-Славоније]] [[Славко Цувај|Славка Цуваја]].{{sfn|Tanner|2001|p=125}}{{sfn|Vojinović|1988|p=38}} Право је дипломирао [[1914]]. године, а [[1915]]. године добио ''-{doctor iuris}-'' почасну титулу.{{sfn|Fischer|2007|p=209}} У раздобљу од 1915. до [[1918]]. године радио је као овлашћени записничар у адвокатском нотаријату [[Александар Хорват|Александра Хорвата]], председника [[Странка права|Странке права]]. Након завршене стручне праксе (1918) радио је као самостални [[адвокат]] у Загребу.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=306}} У том периоду склопио је брак с Маром Ловренчевић, с којом је добио троје деце: сина Велимира и кћерке Мирјану и Вишњу. Ћерка Вишња је умрла [[25. децембар|25. децембра]] [[2015]]. године.<ref>[http://www.24sata.hr/svijet/kci-ante-pavelica-preminula-je-u-madridu-u-92-godini-453728 www.24sata.hr], "Кћи Анте Павелића преминула је у Мадриду у 92. години", објављено 26. децембра 2015., преузето 27. децембра 2015.</ref>
 
=== 1920те ===
Славко Кватерник је 10. априла 1941. преко Радио-Загреба проласио успостављање [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] у име поглавника Анте Павелића. Кватерник је деловао по наређењима СС-бригадефирера [[Едмунд Фезенмајер|Едмунда Фезенмајера]].{{sfn|Hoare|2006|p=14}} Ова објава примљена је са одушевљењем у значајном делу хрватског народа, нарочито оних који су живели у Загребу и другим градовима, међутим, усташе су имале неку стварну подршку само у западној [[Херцеговина|Херцеговини]] и [[Лика|Лици]].{{sfn|Pavlowitch|2008|p=23}} Хрватска сељачка и грађанска заштита, у које су се инфлилтрирале усташе, је помагала у разоружавању краљевске [[Југословенска војска|Југословенске вољске]] и успостављању некакве контроле.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=23}}
 
Усташе које су биле интерниране у Италији су скупљене у [[Пистоја|Пистоји]], где су им дате италијанске униформе и лако наоружање.{{sfn|Jelić-Butić|1977|p=62}} Павелић им се придружио 10. априла.{{sfn|Tomasevich|2002|p=58}} Павелићев долазак у Пистоју је заправо био његов први сусрет са својим усташама након марсељског атентата. Ту им је одржаво говор у ком је истакао да је њихова борба за независну Хрватску скоро готова. После тога се вратио у свој дом у [[Фиренца|Фиренци]] где је на радију чуо за Кватерникову објаву. Павелић је сутрадан 11. априла отишао у Рим, где га је примио Мусолини. После састанка у Риму, Павелић се са својом усташком пратњом укрцао на воз и стигао у Загреб преко [[Трст]]а и [[Ријека (град)|Ријеке]]. У Карловац је стигао 13. априла са око 250-400 усташа, где га је дочекао Фезенмајер, кога је немаки министар спољних послова [[Јоахим фон Рибентроп]] задужио да надгледа оснивање НДХ.{{sfn|Ramet|2006|p=115}} У Карловцу је Павелић упитан да ли је направио некакве обавезе према Италијанима, али је стигао и Мусолинијев изасланик Филипо Анфузо да осигура да ће Павелићеве изјаве по питању Далмације и признавању од стране сила Осовине бити примљене на задовољавајући начин код Хитлера и Мусолонија. Ова питања су била први знак немачко-италијанских тензија због НДХ.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=24}} Дипломатско признање НДХ је одложено док се осигура да ће Павелић испунити обећане територијалне уступке Италији. То је значило да је Павелић морао да преда Италији око 5400&nbsp; km<sup>2</sup>² територије, на којој је живело око 380.000 становника, од тога 280.000 Хрвата, 90.000 Срба, 5.000 Италијана и 5.000 осталих. Када се Павелић на то обавезао, 15. априла је стигао у Загреб{{sfn|Krizman|1978|p=412}}, а признавање сила Осовине је истог дана загарантовано.{{sfn|Ramet|2006|p=115}}
 
Сутрадан, као поглавник Независне Државе Хрватске 16. априла Павелић је потписао декрет о образовању владе НДХ.{{sfn|Lemkin|2008|pp=606–607}} У влади је узео положај председника владе и министра иностраних послова. Декретом је [[Осман Куленовић]] именован за потпредседника владе, Славко Кватерник за Павелићевог заменика, а још осам истакнутих усташа је постављено за министре.{{sfn|Lemkin|2008|pp=606–607}} Потом је основао [[Хрватско домобранство]] и организовао управну и дипломатску службу. По узору на Хитлера, [[усташе|усташки покрет]] постао је једини носилац политичке воље у земљи и мења му име у „Усташа - хрватски ослободилачки покрет“ (УХОП). Уједно је основао Главни усташки стан (ГУС) као организационо-политичку, а [[Усташка војница|Усташку војницу]] и [[Усташка надзорна служба|Усташку надзорну службу]] (УНС) као војно-полицијске полуге режима. Усташе су користили постојећу бирократију Бановине Хрватске, која је касније прочишћена и попуњена усташама. Нови режим се ослањао на концепт непрекинуте хрватске државе од њиховог досељавања, и одражаваће се у екстремном хрватском национализму са примесама [[нацизам|нацизма]], [[италијански фашизам|италијанског фашизма]], [[клерикализам|католичког клерикалног ауторитаријанизма]] и политике о сељаштву Хрватске сељачке странке.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=25}}
 
==== Почетак оружаног отпора ====
До краја 1941. прихваћеност усташког режима међу већином Хрвата се претворило у разочарање и незадовољство, а због терора и безакоња који је спроводио режим поново су почела да се појављују пројугословеске тежње, заједно са прокомунистичким. Незадовољсво се појачало када је Павелић наредио да се Влатко Мачек ухапси и пошаље у Јасеновац у октобру 1941., а до краја 1941. пропагадни леци ХСС су позивали сељаке на стрпљење пошто је „дан ослобођења близу“.{{sfn|Pavlowitch|2008|pp=46–49}}
 
[[Датотека:Pavelić u Saboru 1942.ogv|thumb|Павелић држи говор у Хрватском сабору 23. фебруара 1942.]]
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine|volume=3|year=1989|location=Beograd|publisher=Rad|url=https://books.google.com/books?id=Ge9mAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine|volume=4|year=1989|location=Beograd|publisher=Rad|url=https://books.google.com/books?id=mu9mAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Dimić|first1first=Ljubodrag|authorlink1authorlink=Љубодраг Димић|last2=Žutić|first2=Nikola|authorlink2=Никола Жутић|title=Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju|year=1992|url=https://books.google.rs/books?id=SwArAQAAIAAJ|location=Beograd|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis|volume=1|year=1992|location=Beograd|publisher=Politika|url=https://books.google.com/books?id=2nFsAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis|volume=2|year=1992|location=Beograd|publisher=Politika|url=https://books.google.com/books?id=GyTkAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Krizman|first=Bogdan|authorlink=Богдан Кризман|year=1983| language = |title=Ustaše i Treći Reich|volume=2|location=Zagreb |publisher=Globus |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url =https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2}}
* {{citeCite book| ref = harv | last=Мирковић|first=Јован|title=Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – photomonograph |publisher=Свет књиге, Београд|year=2014|isbn=978-86-7396-465-2|url = http://svetknjige.net/book.php?var=525 }}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Milano|first1first= James V.|last2=Brogan|first2=Patrick|title=Soldiers, Spies and the Rat Line|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=PrTOsnxe3r8C&dq |publisher=Potomac Books, Incorporated|location= |isbn=978-1-57488-304-6}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Sells|first= Michael Anthony|title=The bridge betrayed: Religion and genocide in Bosnia|year=1998|url=https://books.google.com/books?id=FAdxZ6F2uEAC&pg |publisher=University of California Press|location= |isbn=978-1-57488-304-6}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pavlowitch|first= Stevan K.|authorlink= Стеван К. Павловић |coauthors= |title=Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia|year=2008|url=https://books.google.com/books?id=R8d2409V9tEC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Columbia University Press|location= |isbn=978-0-231-70050-4}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mužić|first=Ivan|title=Katolička crkva, Stepinac i Pavelić|year=2003|location=Split|publisher=Marjan Tisak|url=https://books.google.com/books?id=r1WJAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Goldstein|first=Ivo|year=2002| chapter = The Jews in Yugoslavia 1918–1941: Antisemitism and Struggle for Equality | editor1-last=Kovács| editor1-first = András | editor2-last=Andor| editor2-first = Eszter |title=Jewish Studies at the Central European University, 1999–2001 | volume = 2 |url=http://web.ceu.hu/jewishstudies/pdf/02_goldstein.pdf}}
* {{citeCite book| ref = harv | last1 = Goldstein| first1 = Ivo| last2 = | first2 = | contribution = The Independent State of Croatia in 1941: On the Road to Catastrophe| editor1-last = Ramet| editor1-first = Sabrina P.| editor2-last = | editor2-first = |title=The Independent State of Croatia 1941–45|publisher=Routledge| place = New York|year=2007| contribution-url = |isbn=978-0-415-44055-4 |pages=19-29}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Haynes|first1first=Rebecca|last2=Rady|first2=Martyn|year=2011|title=In the Shadow of Hitler: Personalities of the Right in Central and Eastern Europe |publisher=I.B. Tauris |isbn=978-1-84511-697-2|url=https://books.google.com/books?id=ILRJ2ChennYC&printsec=frontcover}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Hockenos|first=Paul|year=2003|title=Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars |publisher=Cornell University Press |isbn=978-0-8014-4158-5 |url=https://books.google.com/books?id=e4pAs4JYSAMC&printsec=frontcover}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Jonassohn|first1first=Kurt|last2=Björnson| first2 = Karin Solveig |year=1998|title=Genocide and Gross Human Rights Violations in Comparative Perspective: In Comparative Perspective |publisher=Transaction Publishers|isbn=978-0-7658-0417-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Jonjić|first=Tomislav|year=2001| language = Croatian |title=Povijesno-politički okvir postanka Ustaškog pokreta |publisher=[[Matica hrvatska]] |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Krizman|first=Bogdan|authorlink=Богдан Кризман|year=1978| language = |title=Ante Pavelić i ustaše |location=Zagreb|publisher=Globus |isbn=978-86-343-0130-4}}
1.506.851

измена