Анте Павелић — разлика између измена

| држава_смрти = [[Датотека:Flag of Spain 1945 1977.svg|23п]] [[Шпанија]]

Основну школу похађао је у разним местима по [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], зависно где је радио његов отац. Павелић је основну школу похађао у [[Језеро (Република Српска)|Језеру]] у исламском [[мектеб]]у,{{sfn|Vojinović|1988|p=29}} и у [[Јајце|Јајцу]].{{sfn|Vojinović|1988|p=34}} У гимназију се уписао у [[Травник]]у.{{sfn|Vojinović|1988|p=34}} Док је похађао гимназију у Травнику постао је следбедник националистичке идеологије [[Анте Старчевић]]а и његовог наследника на месту вође [[Чиста странка права|Чисте странке права]] [[Јосип Франк|Јосипа Франка]] (који је био и таст [[Славко Кватерник]]а, тада аустроугарског пуковника).{{sfn|Tanner|2001|p=124}} Због здравствених проблема 1905. године на кратко је прекинуо школовање. У лето је нашао посао на изградњи железничке пруге између [[Сарајево|Сарајева]] и [[Вишеград]]а. Школовање је наставио у [[Загреб]]у. Није успео да заврши четврти разред, због чега је понављао разред. Школовање је наставио у гимназији у Сењу, где је завршио пети разред. Због здравствених проблема је опет прекинуо школовање и запослио се на изградњи пута код Бузета. Шести разред је завршио у [[Карловац|Карловцу]]. а седми у Сењу. Матурирао је [[1910]]. године и уписао се на Правни факултет у Загребу. За време ђачких дана је приступио Чистој странци права{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=307}}, као и франковачкој ђачкој организацији. Павелић је 1912. ухапшен због сумње у умешаност на атентат на бана [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватске-Славоније]] [[Славко Цувај|Славка Цуваја]].{{sfn|Tanner|2001|p=125}}{{sfn|Vojinović|1988|p=38}} Право је дипломирао [[1914]]. године, а [[1915]]. године добио ''-{doctor iuris}-'' почасну титулу.{{sfn|Fischer|2007|p=209}} У раздобљу од 1915. до [[1918]]. године радио је као овлашћени записничар у адвокатском нотаријату [[Александар Хорват|Александра Хорвата]], председника [[Странка права|Странке права]]. Након завршене стручне праксе (1918) радио је као самостални [[адвокат]] у Загребу.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=306}} У том периоду склопио је брак с Маром Ловренчевић, с којом је добио троје деце: сина Велимира и кћерке Мирјану и Вишњу. Ћерка Вишња је умрла [[25. децембар|25. децембра]] [[2015]]. године.<ref>[http://www.24sata.hr/svijet/kci-ante-pavelica-preminula-je-u-madridu-u-92-godini-453728 www.24sata.hr], "Кћи Анте Павелића преминула је у Мадриду у 92. години", објављено 26. децембра 2015., преузето 27. децембра 2015.</ref>

Усташе које су биле интерниране у Италији су скупљене у [[Пистоја|Пистоји]], где су им дате италијанске униформе и лако наоружање.{{sfn|Jelić-Butić|1977|p=62}} Павелић им се придружио 10. априла.{{sfn|Tomasevich|2002|p=58}} Павелићев долазак у Пистоју је заправо био његов први сусрет са својим усташама након марсељског атентата. Ту им је одржаво говор у ком је истакао да је њихова борба за независну Хрватску скоро готова. После тога се вратио у свој дом у [[Фиренца|Фиренци]] где је на радију чуо за Кватерникову објаву. Павелић је сутрадан 11. априла отишао у Рим, где га је примио Мусолини. После састанка у Риму, Павелић се са својом усташком пратњом укрцао на воз и стигао у Загреб преко [[Трст]]а и [[Ријека (град)|Ријеке]]. У Карловац је стигао 13. априла са око 250-400 усташа, где га је дочекао Фезенмајер, кога је немаки министар спољних послова [[Јоахим фон Рибентроп]] задужио да надгледа оснивање НДХ.{{sfn|Ramet|2006|p=115}} У Карловцу је Павелић упитан да ли је направио некакве обавезе према Италијанима, али је стигао и Мусолинијев изасланик Филипо Анфузо да осигура да ће Павелићеве изјаве по питању Далмације и признавању од стране сила Осовине бити примљене на задовољавајући начин код Хитлера и Мусолонија. Ова питања су била први знак немачко-италијанских тензија због НДХ.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=24}} Дипломатско признање НДХ је одложено док се осигура да ће Павелић испунити обећане територијалне уступке Италији. То је значило да је Павелић морао да преда Италији око 5400&nbsp; km²² територије, на којој је живело око 380.000 становника, од тога 280.000 Хрвата, 90.000 Срба, 5.000 Италијана и 5.000 осталих. Када се Павелић на то обавезао, 15. априла је стигао у Загреб{{sfn|Krizman|1978|p=412}}, а признавање сила Осовине је истог дана загарантовано.{{sfn|Ramet|2006|p=115}}

До краја 1941. прихваћеност усташког режима међу већином Хрвата се претворило у разочарање и незадовољство, а због терора и безакоња који је спроводио режим поново су почела да се појављују пројугословеске тежње, заједно са прокомунистичким. Незадовољсво се појачало када је Павелић наредио да се Влатко Мачек ухапси и пошаље у Јасеновац у октобру 1941., а до краја 1941. пропагадни леци ХСС су позивали сељаке на стрпљење пошто је „дан ослобођења близу“.{{sfn|Pavlowitch|2008|pp=46–49}}

* {{Cite book|ref=harv|last1last=Dimić|first1first=Ljubodrag|authorlink1authorlink=Љубодраг Димић|last2=Žutić|first2=Nikola|authorlink2=Никола Жутић|title=Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju|year=1992|url=https://books.google.rs/books?id=SwArAQAAIAAJ|location=Beograd|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar}}

* {{citeCite book| ref = harv | last=Мирковић|first=Јован|title=Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – photomonograph |publisher=Свет књиге, Београд|year=2014|isbn=978-86-7396-465-2|url = http://svetknjige.net/book.php?var=525 }}

* {{Cite book |ref= harv|last1last=Milano|first1first= James V.|last2=Brogan|first2=Patrick|title=Soldiers, Spies and the Rat Line|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=PrTOsnxe3r8C&dq |publisher=Potomac Books, Incorporated|location= |isbn=978-1-57488-304-6}}

* {{citeCite book| ref = harv | last1 = Goldstein| first1 = Ivo| last2 = | first2 = | contribution = The Independent State of Croatia in 1941: On the Road to Catastrophe| editor1-last = Ramet| editor1-first = Sabrina P.| editor2-last = | editor2-first = |title=The Independent State of Croatia 1941–45|publisher=Routledge| place = New York|year=2007| contribution-url = |isbn=978-0-415-44055-4 |pages=19-29}}

* {{Cite book |ref= harv|last1last=Haynes|first1first=Rebecca|last2=Rady|first2=Martyn|year=2011|title=In the Shadow of Hitler: Personalities of the Right in Central and Eastern Europe |publisher=I.B. Tauris |isbn=978-1-84511-697-2|url=https://books.google.com/books?id=ILRJ2ChennYC&printsec=frontcover}}

* {{Cite book |ref= harv|last1last=Jonassohn|first1first=Kurt|last2=Björnson| first2 = Karin Solveig |year=1998|title=Genocide and Gross Human Rights Violations in Comparative Perspective: In Comparative Perspective |publisher=Transaction Publishers|isbn=978-0-7658-0417-4}}