Анте Павелић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 11:
| датум_смрти = {{Датум смрти|1959|12|28|1889|7|14}}
| место_смрти = [[Мадрид]]
| држава_смрти = [[Датотека:Flag of Spain 1945 1977.svg|23п]] [[Шпанија]]
| народност= [[Хрвати|Хрват]]
| вероисповест= [[Католичка црква|Римокатолик]]<ref>Оптужница објављена у [[Политика (новине)|Политици]] (бр. 7.610, од петка 12. јула (1929). стр. 3.)</ref>
Ред 47:
Рођен је [[14. јул]]а [[1889]]. године у [[Херцеговина|херцеговачком]] селу [[Брадина|Брадини]] код [[Иван планина|Иван планине]], ([[Општина Коњиц]]) тада делу [[аустроугарска|аустроугарског]] кондоминијума [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босне и Херцеговине]]. Његови родитељи, отац Миле (пружни радник) и мајка Марија, доселили из [[лика|личког]] села [[Криви Пут]] у централном делу велебитске висоравни{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=306}}{{sfn|Fischer|2007|p=209}}, да раде на изградњи пруге [[Сарајево]]-[[Метковић]].{{sfn|Tanner|2001|p=124}}
Основну школу похађао је у разним местима по [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], зависно где је радио његов отац. Павелић је основну школу похађао у [[Језеро (Република Српска)|Језеру]] у исламском [[мектеб]]у,{{sfn|Vojinović|1988|p=29}} и у [[Јајце|Јајцу]].{{sfn|Vojinović|1988|p=34}} У гимназију се уписао у [[Травник]]у.{{sfn|Vojinović|1988|p=34}} Док је похађао гимназију у Травнику постао је следбедник националистичке идеологије [[Анте Старчевић]]а и његовог наследника на месту вође [[Чиста странка права|Чисте странке права]] [[Јосип Франк|Јосипа Франка]] (који је био и таст [[Славко Кватерник]]а, тада аустроугарског пуковника).{{sfn|Tanner|2001|p=124}} Због здравствених проблема 1905. године на кратко је прекинуо школовање. У лето је нашао посао на изградњи железничке пруге између [[Сарајево|Сарајева]] и [[Вишеград]]а. Школовање је наставио у [[Загреб]]у. Није успео да заврши четврти разред, због чега је понављао разред. Школовање је наставио у гимназији у Сењу, где је завршио пети разред. Због здравствених проблема је опет прекинуо школовање и запослио се на изградњи пута код Бузета. Шести разред је завршио у [[Карловац|Карловцу]]. а седми у Сењу. Матурирао је [[1910]]. године и уписао се на Правни факултет у Загребу. За време ђачких дана је приступио Чистој странци права{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=307}}, као и франковачкој ђачкој организацији. Павелић је 1912. ухапшен због сумње у умешаност на атентат на бана [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватске-Славоније]] [[Славко Цувај|Славка Цуваја]].{{sfn|Tanner|2001|p=125}}{{sfn|Vojinović|1988|p=38}} Право је дипломирао [[1914]]. године, а [[1915]]. године добио ''-{doctor iuris}-'' почасну титулу.{{sfn|Fischer|2007|p=209}} У раздобљу од 1915. до [[1918]]. године радио је као овлашћени записничар у адвокатском нотаријату [[Александар Хорват|Александра Хорвата]], председника [[Странка права|Странке права]]. Након завршене стручне праксе (1918) радио је као самостални [[адвокат]] у Загребу.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=306}} У том периоду склопио је брак с Маром Ловренчевић, с којом је добио троје деце: сина Велимира и кћерке Мирјану и Вишњу. Ћерка Вишња је умрла [[25. децембар|25. децембра]] [[2015]]. године.<ref>[http://www.24sata.hr/svijet/kci-ante-pavelica-preminula-je-u-madridu-u-92-godini-453728 www.24sata.hr], "Кћи Анте Павелића преминула је у Мадриду у 92. години", објављено 26. децембра 2015., преузето 27. децембра 2015.</ref>
=== 1920те ===
Ред 93:
Славко Кватерник је 10. априла 1941. преко Радио-Загреба проласио успостављање [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] у име поглавника Анте Павелића. Кватерник је деловао по наређењима СС-бригадефирера [[Едмунд Фезенмајер|Едмунда Фезенмајера]].{{sfn|Hoare|2006|p=14}} Ова објава примљена је са одушевљењем у значајном делу хрватског народа, нарочито оних који су живели у Загребу и другим градовима, међутим, усташе су имале неку стварну подршку само у западној [[Херцеговина|Херцеговини]] и [[Лика|Лици]].{{sfn|Pavlowitch|2008|p=23}} Хрватска сељачка и грађанска заштита, у које су се инфлилтрирале усташе, је помагала у разоружавању краљевске [[Југословенска војска|Југословенске вољске]] и успостављању некакве контроле.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=23}}
Усташе које су биле интерниране у Италији су скупљене у [[Пистоја|Пистоји]], где су им дате италијанске униформе и лако наоружање.{{sfn|Jelić-Butić|1977|p=62}} Павелић им се придружио 10. априла.{{sfn|Tomasevich|2002|p=58}} Павелићев долазак у Пистоју је заправо био његов први сусрет са својим усташама након марсељског атентата. Ту им је одржаво говор у ком је истакао да је њихова борба за независну Хрватску скоро готова. После тога се вратио у свој дом у [[Фиренца|Фиренци]] где је на радију чуо за Кватерникову објаву. Павелић је сутрадан 11. априла отишао у Рим, где га је примио Мусолини. После састанка у Риму, Павелић се са својом усташком пратњом укрцао на воз и стигао у Загреб преко [[Трст]]а и [[Ријека (град)|Ријеке]]. У Карловац је стигао 13. априла са око 250-400 усташа, где га је дочекао Фезенмајер, кога је немаки министар спољних послова [[Јоахим фон Рибентроп]] задужио да надгледа оснивање НДХ.{{sfn|Ramet|2006|p=115}} У Карловцу је Павелић упитан да ли је направио некакве обавезе према Италијанима, али је стигао и Мусолинијев изасланик Филипо Анфузо да осигура да ће Павелићеве изјаве по питању Далмације и признавању од стране сила Осовине бити примљене на задовољавајући начин код Хитлера и Мусолонија. Ова питања су била први знак немачко-италијанских тензија због НДХ.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=24}} Дипломатско признање НДХ је одложено док се осигура да ће Павелић испунити обећане територијалне уступке Италији. То је значило да је Павелић морао да преда Италији око 5400
Сутрадан, као поглавник Независне Државе Хрватске 16. априла Павелић је потписао декрет о образовању владе НДХ.{{sfn|Lemkin|2008|pp=606–607}} У влади је узео положај председника владе и министра иностраних послова. Декретом је [[Осман Куленовић]] именован за потпредседника владе, Славко Кватерник за Павелићевог заменика, а још осам истакнутих усташа је постављено за министре.{{sfn|Lemkin|2008|pp=606–607}} Потом је основао [[Хрватско домобранство]] и организовао управну и дипломатску службу. По узору на Хитлера, [[усташе|усташки покрет]] постао је једини носилац политичке воље у земљи и мења му име у „Усташа - хрватски ослободилачки покрет“ (УХОП). Уједно је основао Главни усташки стан (ГУС) као организационо-политичку, а [[Усташка војница|Усташку војницу]] и [[Усташка надзорна служба|Усташку надзорну службу]] (УНС) као војно-полицијске полуге режима. Усташе су користили постојећу бирократију Бановине Хрватске, која је касније прочишћена и попуњена усташама. Нови режим се ослањао на концепт непрекинуте хрватске државе од њиховог досељавања, и одражаваће се у екстремном хрватском национализму са примесама [[нацизам|нацизма]], [[италијански фашизам|италијанског фашизма]], [[клерикализам|католичког клерикалног ауторитаријанизма]] и политике о сељаштву Хрватске сељачке странке.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=25}}
Ред 125:
==== Почетак оружаног отпора ====
До краја 1941. прихваћеност усташког режима међу већином Хрвата се претворило у разочарање и незадовољство, а због терора и безакоња који је спроводио режим поново су почела да се појављују пројугословеске тежње, заједно са прокомунистичким. Незадовољсво се појачало када је Павелић наредио да се Влатко Мачек ухапси и пошаље у Јасеновац у октобру 1941., а до краја 1941. пропагадни леци ХСС су позивали сељаке на стрпљење пошто је „дан ослобођења близу“.{{sfn|Pavlowitch|2008|pp=46–49}}
[[Датотека:Pavelić u Saboru 1942.ogv|thumb|Павелић држи говор у Хрватском сабору 23. фебруара 1942.]]
Ред 192:
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine|volume=3|year=1989|location=Beograd|publisher=Rad|url=https://books.google.com/books?id=Ge9mAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine|volume=4|year=1989|location=Beograd|publisher=Rad|url=https://books.google.com/books?id=mu9mAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis|volume=1|year=1992|location=Beograd|publisher=Politika|url=https://books.google.com/books?id=2nFsAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis|volume=2|year=1992|location=Beograd|publisher=Politika|url=https://books.google.com/books?id=GyTkAAAAMAAJ}}
Ред 202:
* {{Cite book |ref= harv|last=Krizman|first=Bogdan|authorlink=Богдан Кризман|year=1983| language = |title=Ustaše i Treći Reich|volume=2|location=Zagreb |publisher=Globus |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url =https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2}}
* {{
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|last=Sells|first= Michael Anthony|title=The bridge betrayed: Religion and genocide in Bosnia|year=1998|url=https://books.google.com/books?id=FAdxZ6F2uEAC&pg |publisher=University of California Press|location= |isbn=978-1-57488-304-6}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pavlowitch|first= Stevan K.|authorlink= Стеван К. Павловић |coauthors= |title=Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia|year=2008|url=https://books.google.com/books?id=R8d2409V9tEC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Columbia University Press|location= |isbn=978-0-231-70050-4}}
Ред 211:
* {{Cite book|ref=harv|last=Mužić|first=Ivan|title=Katolička crkva, Stepinac i Pavelić|year=2003|location=Split|publisher=Marjan Tisak|url=https://books.google.com/books?id=r1WJAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Goldstein|first=Ivo|year=2002| chapter = The Jews in Yugoslavia 1918–1941: Antisemitism and Struggle for Equality | editor1-last=Kovács| editor1-first = András | editor2-last=Andor| editor2-first = Eszter |title=Jewish Studies at the Central European University, 1999–2001 | volume = 2 |url=http://web.ceu.hu/jewishstudies/pdf/02_goldstein.pdf}}
* {{
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|last=Hockenos|first=Paul|year=2003|title=Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars |publisher=Cornell University Press |isbn=978-0-8014-4158-5 |url=https://books.google.com/books?id=e4pAs4JYSAMC&printsec=frontcover}}
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|last=Jonjić|first=Tomislav|year=2001| language = Croatian |title=Povijesno-politički okvir postanka Ustaškog pokreta |publisher=[[Matica hrvatska]] |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Krizman|first=Bogdan|authorlink=Богдан Кризман|year=1978| language = |title=Ante Pavelić i ustaše |location=Zagreb|publisher=Globus |isbn=978-86-343-0130-4}}
|