Логор Доња Градина — разлика између измена

То је, у пространој шуми, било место за директне ликвидације довођених [[затвореник]]а, који су или превођени из '''Логора III''' у Јасеновцу или, по хватању на терену, у колонама одмах вођени на губилиште у Градину. Јер, услед великог броја стално пристижућих колона људи, усташе су их одмах усмеравали на погубљење и закопавали их у Градину. У Градину су довођени најпре ухапшеници из насеља преко Саве, а затим су довођени [[Срби]] Републике Српске из Поткозарја и [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], где су од усташког терора опустела читава села и српски крајеви. Само у лето [[1942]]. године испражњено је и опустошено око 140 српских поткозарских села, а народ је довођен у концентрациони [[логор Јасеновац]] и друге логоре (Церовљане код [[Босанска Дубица,|Босанске Дубице,]] [[Логор Млака|Млаку]] и [[Логор Јабланац|Јабланац]], [[Логор Стара Градишка|Стару Градишку]], [[Логор Новска|Новску]], [[Логор Приједор|Приједор]]). Тада је утамничено у Јасеновац и друге околне логоре око 68.500 Срба Козарчана, међу којима је било 23.850 деце, узраста од колевке до 15 година.

Уочи Светог Саве, 26, јануара 1942. године око 4 сата по подне , усташе су возом спровеле у Јасеновац 495 жена и деце. По њиховој ношњи се могло закључити да су однекуд из Босне. Још исте ноћи су протеpанипротерани кроз место Јасеновац и пребачени преко залеђене Саве на босанску страну, одведени у село Градину, затворени у једну велику зграду која је одмах запаљена и сви су унутра изгорели. „Ми смо чули силно јаукање жена и деце када су горели. После тога из овог села допирао је смрад од горућих лешева још дуго времена“.

* {{Cite book |ref= harv|last1last=Odić|first1first=Slavko|last2=Komarica|first2=Slavko|title=Zašto Jasenovac nije oslobođen|year=2005|url= |publisher=Institut za savremenu istoriju |location=Beograd|isbn=9788674030974}}