Лазо М. Костић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 53:
Лазо није много цијенио кнеза [[Павле Карађорђевић|Павла Карађорђевића]] и његову политику, али га нису одушевљавале ни мартовске демонстрације. Вјеровао је да [[Срби]] имају паметнији излаз из тешке ситуације. То га није спријечило да се јави мобилизацијском пункту по ратном распореду не чекајући позив. Желио је дати лични примјер студентима. [[Априлски рат]] га је затекао у [[крагујевац|Крагујевцу]] као резервног официра.
 
По капитулацији, вратио се у [[Београд]] и био изабран у [[Комесарска управа|Комесарску управу]] [[Милан Аћимовића|Милана Аћимовића]].{{sfn|Tomasevich|2002|pp=177}}
По капитулацији, вратио се у [[Београд]]. Није био члан ниједне квислиншке владе, што му је било приписано. Као правни теоретичар добро је знао што значи „влада“ под туђинском окупацијом. „Влада“ је институција која влада народом и државом. Њено оснивање под окупацијом признаје стање савезништва са окупатором. „Комесаријат за цивилну управу“ је нешто друго.
 
По Међународном праву није само могуће него је и обавезно оснивање адмнистрације за олакшање стања и спречавање истребљења поробљеног народа. Први Комесаријат није био ни Недићев, нити било којег појединца. Основала га је група истакнутих личности из свих српских крајева, које су трезвено разматрале незавидну ситуацију и мјере које би требало предузети да се спаси што се још спасити може. Поготово кад су [[Хрвати]] основали [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и довели у питање биолошко одржавање Српства.
 
 
Линија 64 ⟶ 62:
[[Милан Недић]] није имао никакву улогу у стварању Комесаријата, а од када је формирао своју владу, у више махова је нудио Лазу разне функције: министарство, савјетништво, предсједништво Државног савјета итд. Све је то Лазо одлучно одбијао. Од Недића ближи му је био Дража Михајловић, али је одбио и његову понуду [[1942]]. да му се придружи ради израде пројекта новог Устава посљератне југословенске владе. Тек кад су му пријатељи сигнализирали да му [[Гестапо]] припрема хапшење, побјегао је у шуму, али не да се оружјем бори него да се склони. У [[швајцарска|Швајцарску]] је стигао [[1. мај]]а [[1945]], што значи прије завршетка рата, и издржао вишегодишње тешке избјегличке муке.
 
Државни суд [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] није имао елемената да га проглашава кривим, па му је његов колега и предратни пријатељ др [[Милан Бартош]] неколико пута нудио добар положај ако се врати у земљу. Ипак су га оптужили, али то су урадиле његове друге бивше колеге. „Суд части Економско-комерцијалне високе школе“, оптужницом бр. 150, од [[26. март]]а 1945. отужио је проф. др Лаза Костића због дела културне, административне, привредне и политичке сарадње са непријатељм и његовим домаћим помагачем. Оптужница га је теретила и за намјеру да ликвидира ову високу школу (у чијем је оснивању учествовао). Расправљало се без присуства оптуженог, без браниоца по службеној дужности, па чак и без тужиоца. Закључак је био да се оптужница бр. 150. преда Међународном суду за ратне злочине. Ипак је на предлог ове високе школе Лазо и формално [[28. јун]]а 1945. отпуштен их државне службе.
 
=== Послератни период ===