Никола Пашић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 113:
Ђура Кнежевић, бивши ватрогасац је 6. јула 1899. покушао да убије бившег краља Милана ("[[Ивањдански атентат]]"). Те вечери Милан је објавио да је Радикална странка покушала да га убије, па су сви водећи чланови партије ухапшени, укључујући и Пашића, који је тек изашао из затвора због своје претходне казне. Миланове антирадикалске оптужбе су биле без основа, па је чак, Аустроугарска, његов највећи савезник, признала да Радикална странка није умешана, упркос томе што је Милан инсистирао код краљевског тужиоца, [[Василије Симић|Василија Симића]] да барем Никола Пашић и Коста Таушановић буду осуђени на смрт. Аустроугарска се плашила да ће погубљење проруског Пашића натерати Русију да интервенише и напусти споразум из 1897. који је остављао Србију у статусу кво. Из Беча је Милану послат специјални изасланик који га је оптужио да ће Аустрија бојкотовати династију Обреновић ако Пашић буде погубљен.
Затворен и несвестан мешања Аустроугарске, Пашић је признао да је Радикална странка била неверна према династији Обреновић. Као део споразума са министром унутрашњих послова [[Ђорђе Генчић|Ђорђем Генчићем]], влада је званично избацила улогу Пашића из свог извештаја, па је изгледало да се Пашић понео кукавички и подлегао притиску. Пашић је осуђен на 5 година, али је одмах пуштен.<ref>{{cite book|last=Banac|first=Ivo|title=The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics|url=https://books.google.com/books?id=ggjhCQAAQBAJ&pg=PT175|date=9 June 2015|publisher=Cornell University Press|isbn=978-1-5017-0193-1|pages=175–}}</ref> Ово је изазвало унутрашње сукобе у Радикалној странци, јер су млађи чланови предвођени [[Љубомир Живковић|Љубомиром Живковићем]] и [[Љубомир Стојановић|Љубомиром Стојановићем]] сматрали Пашића за кукавицу и издајника и основали су нову [[Самостална радикална странка|Самосталну радикалну странку]]. Остатак владавине краља Александра Пашић је провео ван политике. Иако краљ Александар није волео Пашића, он је често био позиван на консултације, али се уздржавао од давања савета и инсистирао је да се више не бави политиком.
=== Владавина Петра Карађорђевића ===
| |||