Сима Лозанић — разлика између измена

Рођен је у [[Београд]]у [[8. март]]а (24. фебруара по јулијанском календару) [[1847]], као син Милоја Лозанића, среског начелника и Ане [[Вељковићи|Вељковић]]. Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у [[Цирих]]у и Хофмана у [[Берлин]]у. Докторирао је на универзитету у Цириху [[19. март]]а [[1870]]. Био је професор [[Велика школа|Велике школе]] од [[1872]],<ref>{{cite web|url=http://helix.chem.bg.ac.rs/fakultet/istorija.html|title=Istorija Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu|work=|date = 20. 4. 2016|accessdate = 20. 4. 2016}}</ref> а затим [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] Универзитета у Београду до [[1924]]. Када је основан [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] [[1905]]. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Сима Лозанић је тада изабран за првог [[списак ректора Универзитета у Београду|ректора Београдског универзитета]]. Остале су забележене његове речи које је изговорио прилико свечаног отварања [[1905]]: „Наше некдашње веровање да ће се српство ујединити не букваром, већ оружјем, било је кобно за по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто - да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали. Верујем, стога што је просвета сила која постиже све смерове. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашег народа било савршеније, па и успешније.“