Балканско полуострво — разлика између измена

На турском језику Балкан значи „венац шумовитих планина” (''{{lang|tr|balkan}}''),<ref name="Balkan.">{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/dictionary_/balkan.html |title=Balkan |work=Encarta World English Dictionary |publisher=Microsoft Corporation |accessdate = 31. 3. 2008 |archiveurl=http://www.webcitation.org/5kwPqi7mD?url=http%3A%2F%2Fencarta.msn.com%2Fdictionary_%2Fbalkan.html |archivedate = 31. 10. 2009 |deadurl=yes |df=dmy }}</ref><ref>{{cite encyclopedia | encyclopedia = Büyük Türkçe Sözlük | title = balkan | publisher = Türk Dil Kurumu | url = http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | quote = Sarp ve ormanlık sıradağ| language = tr}}</ref> док на бугарском језику Балкан значи „планина”' (''{{lang|bg|балкан}}'').<ref>{{Cite book|last1last=Костов|first1first=Н.|last2=Андрейчин|first2=Л.|last3=Илчев|first3=Ст.|last4=Попов|first4=Д.|last5=Георгиев|first5=Л.|title=Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов)|date=1994|publisher=Наука и изкуство|location=С.}}</ref> Друга моћу етимологија је повезана са персијском ријечју балк која значи „мочвара” уз додатак турског суфикса -ан добија се „мочварна шума”.<ref>{{citeCite book|last1last=Stachowski|first1first=Marek|title=European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings|publisher=Jagiellonian University|url=https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings|accessdate = 3. 7. 2017|language=en|pages=618}}</ref> Мање популарна хипотеза етимологије је да је назив настао од персијске ријечи Balā-Khāna која значи „велике висока кућа”.{{sfn|Todorova|1997|p=27}}

Од класичне антике до средњег вијека, мјесни Трачани<ref>{{cite web |url=https://books.google.com/books?id=VDoQAQAAMAAJ&q=hemus+thracian+name&dq=hemus+thracian+name&output=html_text&cd=6 |title= Bulgaria |work= Hemus – a Thracian name |publisher= Indiana University|pages=54}}</ref> су за Балканске планине користили назив [[Хем (митологија)|Хемус]].<ref>{{cite book|title=Balkan Studies|year=1986|url=https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg}}</ref> Према грчкој митологији, трачког краљ Хемуса је да би га казнио бог Зевс претворио у планину, а планина је добила његово име. Предложена је и схема повратног назива. Д. Дечев сматра да је Хемус ({{јез-грч|Αἷμος}}) настао од трачке ријечи ''-{*saimon}-'' која значи ’планински гребен’.<ref>{{cite book|last1last=Decev|first1first=D|title=Balkan Studies|year=1986|publisher=University of Michigan|url=https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg|accessdate = 20. 6. 2015}}</ref> Трећа могућност је да је Хемус ({{јез-грч|Αἵμος}}) долази од гречке ријечи хема ({{јез-грч|αἵμα}}) што значи ’крв’. Мит се односи на борбу између бога Зевса и титана [[Тифон]]а. Зевс је Тифона ранио муњом и Тифонова крв је пала на планину, одакле је планина добила име.<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=3cmSa4H_C0oC&lpg=PA20&ots=SBNq-jEdSY&dq=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&hl=bg&pg=PA20#v=onepage&q=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&f=false|title=Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus|work=Google Books|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref>

Најстарије помињање назива је на арапском мапи са почетка 14. вијека, у којој се Хелмске планине називају Балкан.<ref name="Dobrev 1989">{{cite book| title = ПроиcхождениеПроисхождение географического названия Балкан – Sixieme Congres international d'etudes du Sud-Est Europeen |language=fr |last=Dobrev|first=Ivan| publisher = Ed.de l'Académie bulgare des Sciences |year=1989| location = Sofia | url = https://books.google.com/books/about/?id=jxYZnQEACAAJ }}</ref> Прво потрвђено вријеме у коме се на Западу за планински масив у Бугарској користи назив Балкан је писмо из 1490. године које је италијански хуманиста и писац [[Филип Калимах]] послао папи [[Папа Иноћентије VIII|Иноћентију -{VIII}-]].{{sfn|Todorova|1997|p=22}} Прво османско помињање документовано је 1565. године. Прије тога није било друге документоване употребе ријечи која се односи на област, иако су се друга туркијска племена већ населила или пролазила кроз полуострво. Постоји и тврдња о [[Прабугари|ранобулгарском]] поријеклу популарне ријечи у Бугарској, али то је само несхоларна тврдња.{{sfn|Todorova|1997|p=27}} Ријеч су користили Османлије у Румелији у свом општем значењу планине, као ''{{јез|tr|Kod̲j̲a-Balkan}}'', ''{{јез|tr|Čatal-Balkan}}'' и ''{{јез|tr|Ungurs-Balkani̊}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}} )'', посебно се односећи на Хелмску планину.<ref>Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Editors: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill Online Reference Works.</ref><ref>{{cite web|url=http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/balkan-SIM_1152?s.num=309&s.start=300|title=Balkan – Brill Reference|work=brillonline.com}}</ref> Назив је и даље сачуван у средњој Азији у називу планинског вијенца [[Велики Балкан]]<ref>{{cite web | url= http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | title = Balkhan Mountains | work = World Land Features Database | publisher=Land.WorldCityDB.com |accessdate = 31. 3. 2008| archiveurl=https://web.archive.org/web/20080228223148/http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html| archivedate = 28. 2. 2008 | deadurl= no}}</ref> и [[Покрајина Балкан|покрајине Балкан]] у [[Туркменистан]]у.

Балканско полуострво је окружено [[Јадранско море|Јадранским морем]] на југозападу, [[Јонско море|Јонским]] и [[Средоземно море|Средоземним морем]] на југу, [[Егејско море|Егејско]] и [[Мраморно море]] су на југоистоку док је [[Црно море]] на истоку. Сјеверна граница су ријеке Дунав, Сава и Купа. Захвата површину скоро око 470.000 km²² (нешто мање од Шпаније). Та површина је мање или више идентична региону познатом као [[Југоисточна Европа]].<ref>{{cite book|last=Hajdú|first=Zoltán |year=2007|title=Southeast-Europe: State Borders, Cross-border Relations, Spatial Structures |url=https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false |location=Pécs |publisher=[[Hungarian Academy of Sciences]] |isbn=978-963-9052-65-9 |accessdate = 8. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite book|last=Lampe|first=John R.|year=2014|title=Balkans Into Southeastern Europe, 1914–2014: A Century of War and Transition |url=https://books.google.com/books?id=tAMdBQAAQBAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false |location=London |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |isbn=978-1-137-01907-3 |accessdate = 8. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite book|editor=Švob-Ðokic, Nada |year=2001|title=Redefining Cultural Identities: Southeastern Europe |url=http://www.culturelink.org/publics/joint/cultid04/Svob-Djokic_Redefining_Cultid_SE.pdf |location=Zagreb |publisher=[[Национална и универзитетска библиотека у Загребу|National and University Library in Zagreb]] |id=ISBN 953-6096-22-6 |accessdate = 8. 6. 2015}}</ref>

Од 1920. године до Другог свјетског рата, [[Истра]] и дијелове [[Далмација|Далмације]], које спадају у општу дефиниција Балканско полуострва, били су дио [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. Садашња територија [[Италија|Италијанска Републике]] укључује мању областо око [[Трст]]а која припада Балканском полуострву. Међутим, италијански географски област око Трста и Истру обично не сматрају дијелом Балканског полуострва, због дефиниције Балкана која западну границу полуострва смијешта на ријеку Крупу.<ref name="Agostini, (2004,). ppстр. 78">Istituto Geografico De Agostini, ''L'Enciclopedia Geografica – Vol.I – Italia'', 2004, Ed. De Agostini pp. 78.</ref>

# {{застава|Албанија}}: 27.390 km²² (>99% територије)

# {{застава|Босна и Херцеговина}}: 51.180 km²² (>99%)

# {{застава|Бугарска}}: 108.400 km²² (>99%)

# {{застава|Република Македонија}}: 25.430 km²² (100%)

# {{застава|Црна Гора}}: 13.440 km²² (>99%)

# {{застава|Грчка}} (копно): 104.470 km²²<ref>{{cite web|title=The Law of the Sea|url=https://books.google.com/books?id=x4uZat_RmpUC&pg=PA226&dq=greece+mainland+km²&hl=bg&sa=X&ved=0CGEQ6AEwCWoVChMIo4a9wuqAyQIVxgwsCh1C1Amk#v=onepage&q=greece%20mainland%20km²&f=false}}</ref> (80%)

# {{застава|Италија}} (окрузи [[Горица (округ)|Горица]] и [[Трст (округ)|Трст]]): 300 km²² (0,1%)

# {{застава|Румунија}} ([[Сјеверна Добруџа]]): 12.000 km²² (5%)

# {{застава|Словенија}} (југозападни дио): 10.000 km²² (50%)

# {{застава|Србија}} (без [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Банат]]а): 70.688 km²² (80%)

# {{застава|Турска}} ([[Источна Тракија|европски дио]]): 23.764 km²² (3%)

# {{застава|Хрватска}} (јужно од Саве и Купе без острва): 30.000 km²² (54%)

Институције Европске уније су дефинисале „Западни Балкан” као подручје на Балкану које укључује државе које нису чланице Европске уније, док се остала значења односе на географске аспекте. Западни Балкан је неологизам скован за описивање земаља „бивше Југославије (минус Словенија) и Албаније”.<ref name="WBSummit">{{cite web |url=http://www.bmeia.gv.at/en/european-foreign-policy/foreign-policy/western-balkans-summit/|title=Western Balkans Summit|accessdate = 11. 8. 2015 |author=[[Federal Ministry for Europe, Integration and Foreign Affairs]]}}</ref><ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/|title=Western Balkans – Trade – European Commission|work=europa.eu}}</ref><ref name="Centre for Regional Studies">{{cite book|authorlink=Pamer|editor=Zoltan Hajdu|others=Ivan Illes, Zoltan Raffay|title=Southeast-Europe: state borders, cross-border relations, spatial structures|url=https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&pg=PA141|accessdate = 18. 10. 2014|year=2007|publisher=Centre for Regional Studies|isbn=978-963-9052-65-9|page=141|chapter=The European integration and regional policy of the West Balkans|pages=141}}</ref><ref name="eesc.europa.eu">{{cite web|url=http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans|title=European Economic and Social Committee – Western Balkans|work=European Economic and Social Committee|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="eeas.europa.eu">{{cite web|url=http://eeas.europa.eu/western_balkans/index_en.htm|title=European Union External Action – EU relations with the Western Balkans|publisher=|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="Redaktion: PT-DLR">{{cite web|url=http://www.internationales-buero.de/en/2114.php|title=Federal Ministry of Education and Research of Germany – Western Balkan Countries|author=Redaktion: PT-DLR|publisher=|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="bmeia.gv.at">{{cite web|url=http://www.bmeia.gv.at/en/foreign-ministry/foreign-policy/europe/western-balkans.html|title=Austrian Foreign Miniistry – The Western Balkans – A Priority of Austrian Foreign Policy|publisher=}}</ref><ref name="wbif.eu">{{cite web|url=http://www.wbif.eu/Stakeholders|title=WBIF – Western Balkans Investment Framework – Stakeholders|publisher=|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="ec.europa.eu">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/|title=European Commission – Trade – Countries and regions – Western Balkans|publisher=|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="auto">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf|title=Western Balkans: Enhancing the European Perspective|publisher=Communication from the Commission to the European Parliament and the Council|date year= 5. 3. 2008|accessdate = 8. 4. 2008| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080409004701/http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf| archivedate = 9. 4. 2008 |deadurl=no}}</ref> Тај регион дакле обухвата: Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Републику Македонију и Албанију.<ref name="Centre for Regional Studies" /><ref name="eesc.europa.eu" /><ref name="eeas.europa.eu" /><ref name="Redaktion: PT-DLR" /><ref name="bmeia.gv.at" /><ref name="wbif.eu" /><ref name="ec.europa.eu" /><ref name="auto" /> Свака од ових земаља за циљ има да буде дио [[будуће проширење Европске уније|будућег проширења Европске уније]] и да достигне резултате демократије и трансмисије, али ће до тада бити снажно повезан са пред-ЕУ програмом [[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]].<ref>{{cite web |url=http://transatlantic.sais-jhu.edu/publications/books/Unfinished%20Business%20Pdf/ch01_Bieber.pdf |format=PDF |title=Perspectives on the Region |accessdate = 19. 7. 2013}}</ref> Хрватска, која се сматрала дијелом Западног Балкана, придружила се Европској унији у јулу 2013. године.<ref>{{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/atyourservice/en/displayFtu.html?ftuId=FTU_6.5.2.html|title=Fact Sheets on the European Union:The Western Balkans|publisher=European Parliament|first=André|last=De Munter|dateyear=децембар 2016|accessdate = 22. 3. 2017}}</ref>

| [[Београд]] || {{застава|Србија}} || 1.233.796 || 1.659.440 || 2011<ref>[http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf Statistical Officeof the Republic of Serbia] pp. 32.</ref>

* {{Cite book |ref= harv|last1last=ГрчићКостов|first1first=МиркоН.|last2=СтанковићАндрейчин|first2=СтеванЛ.|last3=ГавриловићИлчев|first3=ЉиљанаСт.|last4=РадовановићПопов|first4=СветланаД.|last5=СтепићГеоргиев|first5=Миломир|last6=Ђурђић|first6=СнежанаЛ.|title=ГеографијаБългарски затълковен IIIречник разред(допълнен гимназијеи преработен от Д. Попов)|yeardate=20131994|publisher=ЗУНСНаука и изкуство|location=Београд|chapter=Балканско полуострво|isbn=978-86-17-18421-4|pages=5С.}}