Златибор — разлика између измена

9 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
м (Разне исправке; козметичке измене)
| изговор =
}}
'''Златибор''' је [[планина]] и [[парк природе]]<ref name="zlat1">{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=303906|publisher=srbija.gov.rs |title=Области Златибора и Радана проглашене парковима природе| |date = |accessdate = 6. 10. 2017.}}</ref> у [[Србија|Србији]] која се простире на површини од око 1.000 -{[[квадратни километар|km<sup>2</sup>²]]}-, дугачка је 55 -{[[km]]}-, а широка и до 20 -{km}-.
 
Пружа се правцем [[северозапад|сјеверозапад]]-[[југоисток]]. Највиши [[Планински врх|врх]] је [[Торник]] (1.496 -{[[Метар|m]]}-). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области [[Стари Влах]], граничне области између [[Рашка|Рашке]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Полимље|Полимља]]. Обухвата предјеле три [[територијална организација Републике Србије|општине Републике Србије]]: [[Општина Чајетина|Чајетину]] и један део [[град Ужице|општине Ужице]] (Креманска област) северни Златибор и један мањи део [[Општина Нова Варош|општине Нове Вароши]] (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица [[Чајетина]].
 
Јужна и источна граница Златибора су [[Река|ријеке]] [[Увац]] и [[Велики Рзав]]. На западу се Златибор граничи са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]], селима [[Мокра Гора (Ужице)|Мокром Гором]], [[Семегњево]]м и [[Јабланица (Чајетина)|Јабланицом]]. Златибор је одувијек имао велики погранични значај. На [[Брдо|брду]] Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двјема царевинама — [[Аустроугарска|Аустроугарском]] и [[Османско царство|Турском]].
 
Златибор се налази на пола пута од [[Београд]]а до црногорског и дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и [[пруга Београд—Бар|пруга Београд-Бар]]. Најближи већи град је [[Ужице]].
 
 
Скоро читаво златиборско тло чине [[серпентини]]. У [[Стубло|Стублу]] и [[Семегњево|Семегњеву]] се налазе наслаге млађег [[кречњак]]а, а југоисточни дијелови Златибора обилују великим количинама [[тријас]]ког кречњака. Ту постоји доста ријека понорница и [[пећина]], од којих су највеће [[Стопића пећина]], Раковичка и Мумлава. У потоцима постоје и алувијални наноси, али је то углавном материјал од обруваног серпентина са обала потока, а понегдје и од кречњака. Укупно, на Златибору постоје 142 спелеолошка објекта: 98 пећина и 44 [[јама|јаме]].
 
Златибор обилује [[магнезит]]ом, који се експлоатише на неколико мјеста, док је, поред њега, у [[Чајетина|Чајетини]], Семегњеву и Шљивовици пронађен и [[хром]]. У Семегњеву су нађене и извјесне количине [[лимонит]]а и [[опал]]а, али та количина није утврђена. У [[Мокра Гора (Ужице)|Мокрој Гори]] су пронађене мање залихе [[никл]]а.
 
== Клима ==
 
Златибор има субалпску климу. Средња годишња температура на Златибору износи око 7,5{{&nbsp}};°C. Најхладнији мјесец је јануар, са просјечном температуром од око –2,5{{&nbsp}};°C, а најтоплији је август, са око 15{{&nbsp}};°C. Просјечна дневна температура на Златибору износи око 18{{&nbsp}};°C. Просјечни број сунчаних сати годишње је око 2000.
 
Падавине на Златибору варирају од мјеста до мјеста. Просјечна годишња висина падавина на [[Златибор (град)|Златибору]] је око 880 -{mm}-, у [[Љубиш]]у око 990 -{mm}-, а у [[Чајетина|Чајетини]] око 940 -{mm}-, док југоисточни предјели имају нешто више од 1.000 -{mm}-. Највише падавина се излучује у мају и октобру, док је најсувљи мјесец март. Кише падају преко цијеле године, град у топлијим периодима (од маја до септембра), а снијег пада од октобра до маја и задржава се у просјеку око сто дана, али се често догађа да падне и изван овог периода. Љетње падавине су у облику јаких пљускова пропраћених [[гром|грмљавином]] и изазивају ерозију.
'''[[Црква брвнара у Драглици]]''' из [[2017]]-ве године чува икону Богородице Млекопитателнице коју је са Атоса
донео игуман манастира Хиландар Меодије, цркву је на месту Збориште подигао ктитор Страхиња Кутешић предузетник из Италије (Пореклом из Драглице.
 
Темељи храма су освештани у марту 2017, а сам храм у уторак 6. јуна на празник Свете Тројице, којима је црква и посвећена
 
=== Манастири ===
 
Манастир Рујно, на сјеверним обронцима Златибора, био је културни и просвјетни центар у [[16. век|XVI вијеку]]. Налазио се у селу Врутцима, и у њему је радила једна од првих српских штампарија. Од многих штампаних дјела из ове штампарије, сачувано је само једно Четворојеванђеље, али ни оно није цјеловито. Штампао га је самоуки монах Теодосије, и завршио га је [[1537]]-ме године. Слова су на њему груба и неуједначена и била су направљена од дрвета. Јеванђеље је штампано црном бојом, осим иницијала и почетка Јеванђеља, гдје је употријебљена црвена. После [[1537-]].ме године, калуђери из манастира Рујна прешли су у [[Манастир Рача|манастир Рачу]]. Највјероватније је да су [[Османско царство|Турци]] у другој половини XVI вијека срушили манастир Рујно и његове блокове фино обрађеног црвеног мермера одвукли у [[Ужице]] и искористили за изградњу исламске вјерске школе (медресе).
 
[[Датотека:03 - Manastir Uvac.jpg|десно|мини|Манастир Увац]]
У народној пјесми „Милош у Латинима“, поред осталих немањићких задужбина, помиње се и црква Јања. Ни до данас није тачно утврђено мјесто гдје се налазио овај манастир, мада се помиње више локалитета, као што су, на примјер, Бресква, Ребељ, Сињац и Рутоше, али традиција каже да је то предио Стара Добра у златиборском селу [[Увац (Рудо)|Увцу]], поред истоимене ријеке.<ref>[http://www.zlatibor.org.rs/galerija/crkve-i-manastiri Туристичка организација Златибор - Turistička organizacija Zlatibor - TO Zlatibor | Цркве и манастири<!-- Bot generated title -->]</ref> Ту постоје рушевине које указују да се овдје налазио један од значајнијих манастира немањићке државе. Био је веома богат и посједовао је винограде и пашњаке. Рушевине овог манастира су скоро обновљене и на њиховом мјесту је изграђен манастир Увац.<ref>[http://www.vilazlatibor.com/izleti-na-zltiboru/manastir-uvac.html Manastir Uvac na obronku Zlatibora - Apartmani na Zlatiboru - VILA ZLATIBOR<!-- Bot generated title -->]</ref>
1.572.075

измена