Сићевачка клисура — разлика између измена

Најхладнији месец је јануар са просечном темперетуром од -0,6{{nbsp}}°C. Најтоплији месец је јул са температурама које варирају од 20{{nbsp}}°C до 22{{nbsp}}°C.<ref name="клима1">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_moss1.php?moss_id=388| title = Observatory: Niš (founded in 1889)| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије| accessdate = 16. 5. 2009}}</ref> Мала амплитуда средње месечне температуре сврстава Сићевачку клисуру и њену околину у најтоплија подручја Србије. Такође она је у просеку топлија од других [[Клисуре у Србији|клисура у Србији]], јер се њене стеновите осојне стране интензивно загревају у току дана. Јесени су топлије од пролећа.<ref name="Дучић">Дуцић, В., Радовановић, М. (2005). ''Клима Србије.'' Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. стр. 1–179</ref>

Иако подручје Сићевачке клисуре карактерише мала количина падавина, од 551 до 586,8 -{mm}- [[атмосферски талог|атмосферских талога]] годишње, она због своје целокупне заклоњености има већу релативну [[влажност]] од свог окружења. Зато су у њој ублажена и дејства мразева, ветрова и суша, а [[магла]] се јавља чешће и траје дуже. Изражена јутарња роса честа је појава због повећане релативне [[влажност ваздуха|влажности ваздуха]]. Најкишовитији месеци су [[мај]] и [[октобар]] (тада дувају влажни западни ветрови), док су [[септембар]] и [[фебруар]] са најмање [[киша|кише]] (под утицајем сувих хладних ветрова). Око 68% падавина излучи се у току вегетационог периода.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Овај режим се, нажалост, у условима глобалне промене климе на Земљи мења и у Сићевачкој клисури, „тако што у току летњих месеци, када је највећа температура има и највећег одсуства падавина (тзв. аридни месеци). У првих десет година [[21. век]]а, по неписаном правилу, падавина нема у летњим месецима или су толико краткотрајне, да то веома подсећа на одлике [[Јадранско море|Јадранског приморја.]]“<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate = 4. 6. 2012}}</ref>

{{цитирање|''Пре почетка савремених климатских промена у Сићевачкој клисури, снежни покривач је често достизао значајну висину да су [[воз]]ови остајали завејавани на железничкој прузи (педесетих година 20. века). Зато су парне локомотиве за зимске услове рада биле снабдевене специјалним раоницима. Тада су многа насеља месецима била одсечена од [[Ниш]]а или [[Бела Паланка|Беле Паланке]]. Једна од таквих зима била је [[1875]], када је снег који је нападао [[10. новембар|10. новембра]], био дубок 142 -{cm}- и одржао се чак до [[2. април]]а.''<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Снежне падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate = 1. 6. 2012}}</ref>}}

Територија [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] била је настањена од прадавних времена. [[Научник|Научници]] сматрају да су земље западне и [[средња Европа|средње Европе]] биле насељене већ у првом одсеку [[плеистоцен]]а ([[дилувиј]], [[ледено доба]]), а да се у областима Балканског полуострва [[човек]] појављује у периоду последње квартарне глацијације (Вирмска глацијација). У то доба хладне [[клима|климе]] пре више од 40.000 година, вечити [[лед]] спуштао се до 1.500 метара надморске висине. То су потврдила и недавно завршена археолошка истраживања двају пећина — ''Велике и Мале Баланице'' (од 2006—2010), у околини насеља Сићево у Сићевачкој клисури. Према тврдњама проф. др [[Душан Михаиловић (археолог)|Душана Михаиловића]], спроведена истраживања, на овом налазишту омогућила су прикупљање више хиљада алатки које је произвео прачовек-[[неандерталац]] који је живео на овом простору Србије у друштвеним заједницама од 10-15 чланова, од једне до три биолошке породице које су се углавном бавиле сакупљањем плодова и ловом.<ref>{{cite web | url = http://www.archeolog-home.com/pages/content/mala-balanica-cave-serbie-mysterious-new-human-coexisted-with-neanderthals.html| title = Mala Balanica Cave (Serbie) — Mysterious New Human Coexisted with Neanderthals| authorlink=| accessdate = 10. 5. 2012}}</ref>

Ова истраживања допуњена су и проналаском из дубљих, старијих слојева, пећине Мале Баланице, где је откривена вилица [[хоминиди|хоминида]], још древније људске врсте, која је претходила [[Неандерталац|неандерталцу]]. Што значи да су исту пећину, али у различита времена, настањивала два типа [[прачовек]]а, највероватније пре више од 150.000 до 600.000 година.{{напомена|На основу остатака доње вилице хоминида — што је најстарији до сада пронађени траг о људском присуству у Сићевачкој клисури и на овом тлу, оријентационо је процењена старост ове насеобине, која је још у фази детаљних истраживања и проучавања.<ref>{{cite web | url = http://news.discovery.com/history/new-human-neanderthal-evolution-110505.html| title = Discovery News > History News > Mysterious New Human Coexisted with Neanderthals:Photos| authorlink=| accessdate = 10. 5. 2012}}</ref>}}

|<center>'''Стаза за кајак на брзим водама код Островице'''||Стаза за кајак на брзим водама код Островице, са великим падовима тока, честим променама правца и слаповима Нишаве, идеална је за одржавање такмичења у [[кајак на брзим водама|кајаку на брзим водама]] и рафтингу.<ref>{{cite web | url =http://www.liman-h2o.org/wp-content/uploads/2012/02/NIS_RAFTING.pdf| title =Спортски туризам. Рафтинг на Нишави у Сићевачкој клисури|authorlink=| accessdate = 10. 5. 2012}}</ref>

|<center>'''[[Књижевна колонија Сићево]]''' || Оригинална, међународна креативна манифестација, у насељу Сићево и једина те врсте на Балкану, у чије просторе и просторе Сићевачке клисуре се сваке године од њеног оснивања 1991., привремено „пресељавају“ писци, књижевни критичари, преводиоци, издавачи и други учесници књижевног живота из Србије и других земаља света да у области књижевности на простору Сићевачке клисуре...''стварају или само акумулирају импресије и „нотирају“ идеје.''<ref>{{cite web | url = http://www.unijasprs-nis.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=68:---2011&catid=1:vestic&Itemid=1| title =Књижевне колонија Сићево 2011|authorlink=Sindikat prosvetnih radnika Niša| accessdate = 10. 5. 2012}}</ref><ref>Бјељац Ж, Ћурчић Н (2008): ''Књижевне манифестације као део туристичке понуде Србије.'' Гласник Српског Географског Друштва, св. LXXXVIII свеска 4. стр. 39–51</ref>