Позориште на Теразијама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
м Поправљене везе: Жика Миленковић, Марко Николић, Еуросонг, Милан Милосављевић користећи Dab solver |
||
Ред 57:
Друга новина у репертоару било је смањивање удела оперете и стварања модерног музичког ревијалног позоришта по угледу на модерну западноевропску комедију. Редитељка [[Соја Јовановић]], са своје две култне представе „Лаку ноћ, Бетина“ ([[25. мај]] [[1961]]) и „Слатка Ирма“ ([[12. јануар]] [[1964]]) поставља темеље [[мјузикл]]а на којима ће се даље градити позориште. {{sfn|Јовановић|2009|pp=31}}
Реформа репертоара је обухватила и покушај стварања модерне музичке ревије у којој је [[балет]] у првом плану. Прва представа такве врсте била је „Невиђена представа“ ([[5. март]] [[1961]]) према тексту [[Vasa Popović|Васе Поповића]] у којој су се у улози управника провинцијског дома културе који има амбицију да приреди „невиђену представу“, смењивали [[Миодраг Петровић Чкаља]] и [[Живојин Миленковић|Жика Миленковић]]. {{sfn|Јовановић|2009|pp=32}}
Осим адаптација комада, реализоване су и представе комплетно домаћих аутора које су биле на граници између ревије и мјузикла. Издвајају се представе „[[Београд некад и сад]]“ ([[24. октобар]] [[1970]]), [[Сатира|сатирични]] времеплов по текстовима [[Стерија|Стерије]], Нушића и [[Матија Бећковић|Матије Бећковића]] и „Мајстор с мора“ ([[13. фебруар]] [[1970]]) за коју је музику писао [[Корнелије Ковач]], а први пут на сцени су се појавила велика имена југословенске глумачке сцене: [[Мики Манојловић]], [[Марко Николић (глумац)|Марко Николић]] и [[Предраг Ејдус]].
Током [[1970их]], класична оперета је готово потпуно нестала са репертоара. Појављивала се само у облику поновних поставки старих хитова као што је „Мала Флорами“ која је постављена у режији Ђокице Милаковића [[5. мај]]а [[1974]]. године. {{sfn|Јовановић|2009|pp=32}}
Ред 112:
По повратку на матичну сцену, модерни мјузикл је постао главно опредељење позоришта у репертоарском смислу, а у мјузиклу једно од главних обележја јесте и плесна функција. Тако је плесни израз у овом периоду нарастао и квантитативно и квалитативно са усмерењем ка џез балету и модерном бродвејском стилу [[Боб Фоси|Боба Фосија]]. У овом периоду, Позориште на Теразијама, свесно да је употреба балетског ансамбла тренутно ограничена на само један плесни израз, у жељи да му пружи могућност да се усавршава ширећи стилске могућности, отвара једну потпуно нову репертоарску линију у виду балетских представа заснованих на естетици модерног балета. Тако настају представе „-{La Capinera}-“ ([[13. април]] [[2007]]) у режији и кореографији Микеле Мерола, према музици Кирила Џајковског у којој главну улогу игра [[Ашхен Атаљанц]] и представа „Земља“ ([[13. фебруар]] [[2008]]) у којој је примењен играчки израз настао према стилу америчких уметника Хозеа Лимона и Алвина Ејлија. {{sfn|Јовановић|2009|pp=74}}
Поред великих мјузикла, скромних варијанти музичких комедија, модерних плесних представа, Позориште на Теразијама је, још у периоду пре повратка на обновљену сцену, неговало ширење могућности жанровских варијетета музичког позоришта и окретало се мањим формама, различитим камерним облицима [[Кабаре|кабаретског]] типа. Прве представе укључивале су једну ауторску личност, непосредни контакт са публиком уз додатак балетских и музичких сегмената. Ове представе су се изводиле и у фоајеу теразијске сцене, али и на малој сцени [[Пета београдска гимназија|Пете београдске гимназије]]. Прву представу ове врсте извео је Раде Марјановић, кабаером под насловом „Добра стара времена“ [[29. марта]] [[2003]]. године. Ова представа је, уз променљиви састав гостију (гостовале су [[Лола Новаковић]], [[Тања Бошковић]], [[Даница Максимовић]] и др) одиграна више од сто пута. {{sfn|Јовановић|2009|pp=76}} Уследиле су представе „Замисли живот“ Миленка Заблаћанског ([[27. јун]] 2003), кабаре „Љубав, ах Љубав“ Веселина Стијовића ([[28. мај]] [[2004]]), а по повратку на обновљену сцену и представе „Хамлет, Хамлет, Еуротреш“ Маје Пелевић и Филипа Вујошевића ([[19. мај]] 2008) која представља пародију на илузију о савршеној Европи кроз историју [[Песма Евровизије|Еуросонг]]а и кабаре „Како разумети Србе“ по концепту Жељка Јовановића и Михаила Вукобратовића ([[22. децембар]] 2008) који на ироничан начин покушава да ослика противречности српског менталитета. Кабаретска сцена Позоришта на Теразијама данас носи име настрадалог глумца Миленка Заблаћанског. {{sfn|Јовановић|2009|pp=77}}
По отварању, после реконструкције 2005. године, Позориште је у савременој сали доживело процват са мјузиклима „Чикаго“, „Цигани лете у небо“, „Маратонци“, „Мама миа“, „Зона Замфирова“, „Кабаре“ и др. где су значајан удео имали глумци, певачи и плесачи Јелена Јовичић, Слободан Стефановић, Ивана Кнежевић, Мина Лазаревић, Катарина Гојковић, Слобода Мићаловић, Драган Вујић, Мирољуб Турајлија, Иван Босиљчић, Даница Араповић, Тамара Мартиновић, Милица Павловић, Катарина Чанковић, Елена Весковић, Милан Громилић, Јанош Тот и многи други. Представе су распродате, а за неке комаде се говори да су најбоља извођења у свету.
Ред 186:
| [[Десимир Станојевић]] || Катарина Громилић || Бојан Гавриловић || Иван Ранковић, кларинет
|-
| [[Милан Милосављевић (глумац)|Милан Милосављевић]] || Тамара Иванчић || Љубиша Динчић || Владимир Мандић, прва труба
|-
| [[Ивана Поповић]] || Ива Пјетловић || Воја Орлић || Зоран Ковачевски, друга труба
Ред 209:
|-
| [[Душица Новаковић]] || Стални сарадници: <br />Лидија Новаковић<br />Мирела Божић Јовановић<br />Ивана Дубовац<br />Милош Митић<br />Игор Грабовица || Стални сарадници:<br />Александар Новаковић<br />Игор Аризановић<br />Татјана Николић<br />Милена Моравчевић<br />Марко Пантелић<br />Хана Рамујкић || Стални сарадници: <br />Урош Ранковић<br />Ивана Павловић<br />Властимир Благојевић
|}
| |||