Систем команди лета авиона — разлика између измена

Дигитални сигнали за управљање са режимом рада [[мотор]]а омогућују потпуну интеграцију те функције у систем команди лета. На савременим борбених авионима, то је посебно значајно, пошто је обично један пилот у авиону, који је обавезан да сам извршава велики број радњи и још да води борбу. Са интеграцијом свих подсистема, као што су аутостабилизација, навигација, радар, управљање са наоружањем итд. и са уведеном аутоматизацијом, растерећује се пилот од сувишних радњи. На тај начин, пилот се у борби може усредсредити и концентристи само на тај свој примарни задатак. Са савременим интегрисаним софтвером, постиже се оптимално усклађивање потребног потиска мотора за одређени режим лета авиона, у сагласности са осталим системима и са врстом задатка. [[Пилот]] није ни заузет нити оптерећен бригом о различитим и многобројним ограничењима. Код комерцијалних авиона, добитак је у рационалности и економичности смањења потрошње [[гориво|горива]]. Ако је економичнија потрошња горива, авион носи мању његову резерву (мањи је ''мртав'' терет), па ће и индиректно мање трошити на режиму крстарења, због мање укупне масе, целог авиона.<ref name="Климов РД-33 МК">{{Cite web |url=http://klimov.ru/production/aircraft/RD-33MK/ |title=Климов РД-33 МК |accessdate = 14. 3. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Код примене електричних команди лета и интеграције свих система управљања на авиону, створени су услови и за интеграцију ''саопштавања'' жеље пилота, преко леве и десне руке, према авионским системима. У тој функцији пилот стално у току лета, држи руке на малим палицама, постављеним лево и десно од његовог седишта. Са леве стране је мала палица за управљање са мотором, са десне стране је мала палица за померање крилаца и крмила хоризонталног репа. Мале командне ручице (палице) имају ергономски подешене рукохвате, за шаке руку, а пилотове подлактице имају одговарајуће наслоне на бочним странама седишта. На рукохватима палица су распоређени командни прекидачи, за управљање са системима опреме и наоружања, у реалном времену. Пилот, током лета и током вођења борбе, држи обе руке на палицама и управља са авионом, са његовим системима опреме и са оружјем. Ријеч је о такозваном систему ''-{HOTAS}-'' ({{јез-енгл|hands on throtle and stick}}). Пилот се потпуно сједињује са борбеним авионом, у јединствен динамички систем, преко својих одлука, визуелног праћења циља и истовременог управљања са обема палицама и прекидачима на њима, при борби са непријатељем.<ref name="Палуба">{{Cite web |url=http://www.paluba.info/smf/avioni-i-helikopteri/dassault-rafale-t5596/ |title=Палуба], Приступљено 9. 12. 2009.</ref><ref>[http://www.deagel.com/Strike-and-Fighter-Aircraft/Mig-29K_a000357003.aspx Морнарички МиГ-29 |accessdate = 14. 3. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="МиГ-29СМТ">{{Cite web |url=http://www.airwar.ru/enc/fighter/mig29smt.html |title=МиГ-29СМТ |accessdate = 14. 3. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Код почетног развоја авиона, већ при помаку максималних брзина авиона преко 300 -{km/h}-, уочена је значајна промена у условима и у осећају пилота при управљању са авионом. Сила на палици/педалама је много увећана због пораста шарнирних момената са порастом брзине. Такође је авион постао преосетљив и на веома мале помаке палице/педала, због смањених потребних равнотежних отклона крмила, са порастом брзине. Тај проблем је код механичких командних система разрешен са „нелинеарним механизмом“. Уградњом овога механизма, постиже се измена градијента хода рукохвата палице по углу отклона крмила <math>\left(\frac{d{x_p}}{d\phi_h}\right)</math>, са изменом положаја (отклона) палице, по законитости приказаној на скици, датој на слици десно. Овом техником, могао се компромисно решавати овај проблем само у малом распону брзина. Са даљим порастом тога распона и при употреби хидро–покретача прешло се на механизовани систем аутоматске адаптације кинематског преносног односа палица/педале–покретач а и уједно и према опружном механизму за вештачку симулацију силе на палици/педалама. На авионима [[J-22 Орао]] и [[МиГ-21]], примењен је механизам АРУ-3В, а на [[МиГ-29|Мигу-29]] АРУ-29-2.<ref name="-{Perkins, C.D., Hage, R.E. Aeroplane Performance Stability and Control, John Wiley, New York, 1950.}-"/><ref name="АРУ-29-2">{{Cite web |url=http://www.lepse.com/ru/product/208 |title=АРУ-29-2 |accessdate = 14. 3. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="Команде лета МиГ-29">[http://combatavia.info/index1mig29.html Команде лета МиГ-29], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref>