Википедија

Диетиламид лизергинске киселине — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 18:
}}
 
'''Диетиламид лизергинске киселине''' ({{јез-нем|Lyserg-Säure-Diäthylamid}}, скраћено '''ЛСД''' или '''ЛСД-25'''; познат и као '''трип''', '''aсидасид''', '''киселина''') је један од најпотентијих
[[халуциноген]]а<ref>[http://www.nida.nih.gov/infofacts/LSD.html InfoFacts - LSD]</ref>.
 
Синтетисао га је [[1938]]. године швајцарски научник [[Алберт Хофман]] из [[главница ражи|главнице ражи]] ({{јез-лат|claviceps purpurea}}), гљивице која живи на класју ражи.<ref name="narkomanija.ba">[http://www.narkomanija.ba/index.php?id=145 ЛСД инфо] (narkomanija.ba)</ref> Може се наћи у облику [[Tableta (farmacija)|таблета]], гела, пилула, картончића украшеног цртежима ({{јез-енгл|blotter}}) или у течном стању. У чистом облику је без мириса, без боје и без укуса.<ref name="tihkal">{{Cite book|last1last=Shulgin|first1first=Alexander|last2=Shulgin|first2=Ann|title=TiHKAL|year=1997|url= |publisher=Transform Press|location=Berkeley|isbn=978-0-9630096-9-2|pages=}}</ref>
 
ЛСД је убрзо након открића постао [[психоделична терапија|терапеутски]] лек који је обећавао. Међутим, због раширене ванмедицинске употребе, веома популарне [[1960е|1960-их]] година у западном свету, ЛСД је [[1967]]. године проглашен илегалном [[дрога|дрогом]].<ref>{{cite web|url=http://www.rsc.org/chemistryworld/Issues/2006/January/LSD.asp |title=LSD: cultural revolution and medical advances |accessdate = 27. 9. 2007 |work=Royal Society of Chemistr}}</ref> Неке организације се и данас залажу за наставак истраживања могућих примена ЛСД.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.hofmann.org/ |title=The Albert Hofmann Foundation |accessdate = 27. 9. 2007 |work=Hofmann Foundation}}</ref>
Ред 49:
Убрзо по открићу су започели експерименти с применом ЛСД-а у [[психијатрија|психијатрији]]. Сандоз је патентирао ЛСД, који се [[1940е|1940-их]] давао научним институцијама као експериментални [[лек]] под комерцијалним називом ''-{Delysid}-''. Лек је коришћен у [[психотерапија|психотерапеутске]] сврхе, искључиво под лекарским надзором.<ref name="vutra.org" /> У Великој Британији је „ЛСД терапију“ спроводио психијатар [[Hemfri Ozmond|Хемфри Осмонд]], који је веровао да би овај лек могао помоћи пацијентима с одређеним психичким тегобама у откривању природе менталних поремећаја.<ref>Martin, Douglas. Friday, August 22, 2008 "Humphry Osmond, 86, Who Sought Medicinal Value in Psychedelic Drugs, Dies". New York: ''New York Times''</ref>
 
Између [[1954]]. и [[1962]]. године на калифорнијском универзитету Ирвајн психијатар др. [[Оскар Јанигер]] (''Oscar Janiger'') је вршио истраживања о вези између [[стваралаштво|креативности]] и ЛСД-а.<ref>{{Cite book|title=LA Weekly: The Trip||last=Whalen|first=John|year=1998|http://www.maps.org/media/whalen7.3.98.html|/}}</ref><ref>[http://www.maps.org/media/whalen7.3.98.html LA Weekly: The Trip]</ref>
 
Током 1950-их у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су изведена многа академска истраживања која су укључивала велики број стручњака, од којих су најпознатији Харвардски професори др. [[Тимоти Лири]] и [[Ричард Алперт]], који су постали убеђени да ЛСД има потенцијала за духовни развој човека. [[1961]]. године професор психологије Тимоти Лири је са својим сарадницима [[Ралф Мецнер|Ралфом Мецнером]] и [[Ричард Алперт|Ричардом Алпертом]] на [[Универзитет Харвард|Харвардском]] универзитету започео истраживачки програм под називом Харвардски псилоцибин пројекат, истражујући учинке [[псилоцибин]]а, а касније и ЛСД-а, на студентима. Професору Лирију је одобрена новчана донација од [[Универзитет Харвард|Харвардског]] универзитета ради изучавања ефеката ЛСД-а на групи од преко 400 добровољаца. Лири наглашава да ЛСД, када је исправно коришћен и дозиран, узет од добро припремљене особе у правој средини и уз надгледање професионалца, може променити понашање особе у добром смеру. Његова истраживања нису изазвала ниједно [[убиство]], [[самоубиство]], [[психоза|психозу]] нити лоше искуство. Циљеви Лиријевих истраживања су укључивали проналажење начина за лечење [[алкохолизам|алкохолизма]] и поправљање окорелих криминалаца. Многи учесници његових истраживања извештавају о мистичним и духовним искуствима за која тврде да су им трајно променила живот на боље. Др. Лири, на основу резултата својих истраживања, започиње кампању за терапеутску употребу ЛСД-а. Такође је препоручивао људима ЛСД као један од начина за духовни напредак.
Ред 58:
[[Датотека:Ruby Slippers LSD Sheet.jpg|мини|десно|Картончић ЛСД-а осликан [[психоделична уметност|психоделичном уметношћу]]]]
 
[[19501950е|1950—их]].их година на [[Запад]]у су постале честе сеансе уметника, који би након узимања есида стварали уметничка дела под утиском проживљених мисли, што је касније названо [[психоделична уметност]]. ЛСД су такође користили и филозофи у истраживању религијских и мистичких искустава.<ref name="vutra.org" /> Почетком [[19601960е|1960—их]].их година, ЛСД је као нека врста „лека за све душевне бољке“ постао веома распрострањен у САД. У медијима су многе јавне личности и глумци хвалили своја искуства са ЛСД-ом која су им помогла да пронађу мир.<ref>Чувен је интервју [[Кери Грант|Керија Гранта]] из [[1959]]. године у којем описује како је након узимања ЛСД-а по први пут у животу напокон нашао мир.</ref> Разне контракултурне скупине, попут [[Merry Pranksters|Веселих шаљивџија]] (en. ''Merry Pranksters''), су путовале Америком и проповедале ЛСД.<ref>{{harvnb|Cavallo|1999|pp=110–11}}</ref>
 
Процењује се да је до [[1962]]. године око 25.000 Американаца кушало ЛСД, а већ [[1965]]. године број редовних конзумената премашио је четири милиона људи, од чега више од 70% студената и ученика виших разреда средњих школа.<ref name="Branko Miloš"/>
 
Тимоти Лири је [[19601960е|1960—их]].их година постао познат као "[[апостоли|апостол]]" ЛСД-а, па је чак 19. септембра 1966. оснивао Лигу за духовну обнову, религију у којој је ЛСД света реликвија, трудећи се да легализује ЛСД на основу “слободе вероисповести” као аргумента. Крајем 1966. и почетком 1967. године Лири прави турнеју по универзитетским кампусима ширећи психоделично јеванђеље. 14. јануара 1967. говорио пред 30.000. људи на [[hipici|хипи]] окупљању у Голден Гејт Парку у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] и тада је лансирао своју чувену фразу ''-{Turn on, tune in, drop out}-'', која је непреводива како на српски језик тако и на књижевни енглески. Вероватно значи нешто попут: „Откачи, прикључи се, изађи из колотечине“.
 
Тако су [[музика]], [[светоназор|поглед на свијет]] и [[moda|мода]] нараштаја стасалог средином 1960-их били под снажним утицајем ЛСД-а. Чак су и поједини музички жанрови, попут [[психоделични рок|психоделичног рока]], претежно обликовани псходеличним дрогама.<ref name="Branko Miloš">{{harvnb|Miloš|2002|pp=84–93}}</ref>
Ред 85:
=== Дозирање ===
[[Датотека:LiquidLSD.jpg|мини|лево|Течни ЛСД]]
Дозирање ЛСД-а се мери у [[миркограм]]има (µg), милионитим деловима [[грам]]а. Ради поређења, дозирање већине лекова и дрога се мери у [[милиграмим]]а, хиљадитим деловима грама. [[Алберт Хофман]] је сматрао да активна доза [[мескалин]]а, између 0,2 и 0,5 -{g}-, има деловање упоредиво са 100 µg или мање ЛСД-а. Другим речима, ЛСД је између пет и десет хиљада пута јачи од мескалина.<ref name="problem-child">Albert Hofmann, [http://www.psychedelic-library.org/child.htm LSD—My Problem Child]. McGraw-Hill. {{page|year=1980|isbn=978-0-07-029325-0|pages=}}</ref> Појединачна доза ЛСД-а обично износи између 100 и 500 микрограма, док се деловање може осетити већ са 25 микрограма.<ref name="greiner">{{cite journal |vauthors=Greiner T, Burch NR, Edelberg R | title=Psychopathology and psychophysiology of minimal LSD-25 dosage; a preliminary dosage-response spectrum | journal=AMA Arch Neurol Psychiatry |year=1958| volume=79 | issue=2 | pmid=13497365|pages=208-10}}</ref> Типична доза у 1960-им је износила између 200 и 1000 µg, док је [[1990е|1990-их]] смањена на свега 20-80 µg (нека истраживања показују да мање дозе углавном изазивају мање лоших трипова)<ref name="henderson-glass">{{Cite book |author1last=Henderson, |first=Leigh A. |author2=Glass, William J. | title=LSD: Still with us after all these years |year=1994|isbn=978-0787943790 | publisher= Jossey-Bass | location= San Francisco | unused_data= |Jossey-Bass Inc., San Francisco}}</ref>
 
Код ЛСД-а не постоје класични симптоми предозирања, али је код врло јаких доза (преко 150 микрограма) вероватноћа параноје и трајних психичких последица битно повећана.<ref name="vutra.org" /> Смртоносна доза ЛСД-а код људи није позната<ref name="vutra.org" />, а процењује се да би евентуално износила преко 12 -{mg}- по 1 -{kg}- телесне тежине<ref name="urlErowid LSD (Acid) Vault : Dosage">{{cite web | url = http://www.erowid.org/chemicals/lsd/lsd_dose.shtml | title = Erowid LSD (Acid) Vault : Dosage | format = | work = | accessdate = }}</ref><ref name="urlLSD research: LD50, lethal dose 50">{{cite web | url = http://researchlsd.blogspot.com/2009/11/ld50-lethal-dose-50.html | title = LSD research: LD50, lethal dose 50 | format = | work = | accessdate = }}</ref>. Већина извора преноси да у свету није забележен ниједан смртни случај од предозирања, односно тровања ЛСД-ом.<ref name="vutra.org" /> Међутим, према неким изворима један такав случај је забележен новембра [[1975]]. године у [[Кентаки]]ју, када је наступила смрт услед уношења око 1/3 грама (320.000 µg) интровенозно, што је око 3.000 пута више од просечне дозе од око 100 µg.<ref name="erowid-dosage">{{cite web
Ред 103:
Ефекти типични за ЛСД су: визуелне [[халуцинација|халуцинације]] отворених и затворених [[око|очију]], [[синестезија]], феномен да се [[звук]]ови могу видети, а слике чути, промене доживљаја [[време]]на и [[простор]]а, као и сопственог тела, измењени ток [[свест]]и и [[мисао|мишљења]], осећај могућности невербалне комуникације с другим особама, осећај духовног увида или [[просветљење|просветљења]], изражена [[стваралаштво|креативност]], изоштравање осећаја за боје, дубља перцепција звукова и [[музика|музике]] и повећана осетљивост на спољашње надражаје.<ref name="vutra.org" /> Особа под утицајем ЛСД-а може имати доживљај увида у функционисање унутрашњих [[Орган (анатомија)|органа]] и телесних процеса. Често долази и до [[деперсонализација|деперсонализације]] односно губитка [[ид, его и супер его|ега]], што може изазвати јак емоционални одговор, од еуфоричне [[срећа|среће]] до паничног [[страх]]а.<ref name="narkomanija.ba" /> У нежељена дејства спадају [[параноја]], нагле промене расположења (које могу варирати од дубоке [[Klinička depresija|депресије]] до [[еуфорија|еуфорије]]), [[паника]], губитак контроле, страх од смрти и ставично путовање ({{јез-енг|horror trip}}).<ref name="narkomanija.ba" /> Код психички нестабилних особа је повећан ризик од параноје и „лошег трипа“.<ref name="vutra.org" /> Неугодне физичке манифестације су ретке али може се јавити нелагода, мучнина, повраћање, главобоља или [[бол]]ови у телу.<ref name="narkomanija.ba" />
 
Нека истраживања 1950-их показују да ЛСД има 50% успешности у лечењу алкохолизма<ref>Maclean, J.R.; Macdonald, D.C.; Ogden, F.; Wilby, E., "LSD-25 and mescaline as therapeutic adjuvants." In: Abramson, H., Ed., ''The Use of LSD in Psychotherapy and Alcoholism,'' Bobbs-Merrill: New York, (1967). стр. 407–426; Ditman, K.S.; Bailey, J.J., "Evaluating LSD as a psychotherapeutic agent,". стр. 74–80; Hoffer, A., "A program for the treatment of alcoholism: LSD, malvaria, and nicotinic acid,". стр. 353–402.</ref>, што је пет пута више него отприлике 10% којих постижу [[анонимни алкохоличари]].<ref>Minogue, S. J. "Alcoholics Anonymous." ''The Medical Journal of Australia'' May 8 (1948):586–587.</ref> Међутим, постоје и научници који оспоравају ефикасност ЛСД у лечењу алкохолизма.<ref>{{cite journal ||last=MMangini|first=ManginiM.| title=Treatment of alcoholism using psychedelic drugs: a review of the program of research | journal=J Psychoactive Drugs |year=1998| volume=30 | issue=4 | pmid=9924844|pages=381-418}}</ref>
 
=== Последице ===
Ред 119:
* {{Cite book |ref= harv|last=Cavallo|first=Dominick|title=A Fiction of the Past: The Sixties in American History|publisher=St. Martin's Press|location=New York|year=1999|isbn=9780-312-21930-7|pages=110–11}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Miloš|first=Branko|title=Druga strana rock'n'rolla|publisher=Verbum |location=Split|year=2002|isbn=978-953-6197-43-9|pages=84-93}}
* {{Cite book |ref= harv|title=LA Weekly: The Trip||last=Whalen|first=John|year=1998|http://www.maps.org/media/whalen7.3.98.html|/}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last= Henderson|first1first= Leigh A.|last2= Glass|first2= William J. | title=LSD: Still with us after all these years |year=1994|isbn=978-0787943790 | publisher= Jossey-Bass | location= San Francisco | unused_data= |Jossey-Bass Inc., San Francisco}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Диетиламид_лизергинске_киселине”