Сава Бјелановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 28:
}}
'''Сава Бјелановић''' ([[Ђеврске]], [[15. октобар]] [[1850]] — [[Задар]], [[2. март]] [[1897]]) је био политичар, вођа [[Срби у Далмацији|Срба у Далмацији]] и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору. Такође, био је покретач Српског листа ([[1880]]) који је излазио у [[Задар|Задру]] док није био забрањен, а потом је издавао [[Српски глас]] ([[1888]]) који је излазио све до [[1905]]. године. Умро је у Задру, где је и провео и већи део живота. Сахрањен је у селу Ђеврске. Сава Бјелановић је један од оснивача и први предсједник [[Српска народна странка (Приморје)|приморске Српске народне странке]]. Био је убеђени [[атеиста]], а да би Никому Милашу доказао своје начело о "српству трију вера", примио је у позним годима [[Католичка црква|римокатоличку вјероисповијест]].{{чињеница|date=10. 2017.}}
Приморски Срби друге половине 19. вијека нису имали значајнију политичку личност, нити одлучнијег борца за национална права од Саве Бјелановића. Био је то човјек непоколебљиве вјере и упорности, а као полемичар личност од ауторитета, снажних аргумената и оштрог језика.<ref>{{cite web|title=Sava Bjelanović|url=https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/knjizevnici/46-sava-bjelanovic.html|website=Zapadni Srbi|accessdate = 3. 2. 2018}}</ref>
Рођен је 27. октобра 1850. године у селу Ђеврске, код Кистања, у сјеверној Далмацији, у богатој сеоској породици.<ref>{{Cite book|last1=Цар|first1=Марко|title=Сава Бјелановић : један поглед на писца|publisher=Београд : Гносос, 2002.|isbn=978-86-83539-12-3|pages=1-20}}</ref> Без оца је остао кад је имао свега седам година. Бјелановићев дјед по мајци, Пане Сабљић, био је српски заступник на првом Далматинском сабору у Задру, што је без сумње одиграло пресудну улогу у каснијем његовом опредјељењу за политички и публицистички рад. У Задру је завршио основну школу и гимназију. Правне науке студирао је у Бечу, гдје се активно укључио у рад српских студентских дружина. По завршетку студија 1877. године, одбија понуду Земаљске владе из Сарајева да ради у судству, враћа се у Задар, гдје се укључује у жив национални рад, а 1880. године учествује у оснивању политичког гласила "Српски лист" (од 1888. године због забране излази под измијењеним именом "Српски глас"). Упркос честим забранама, Бјелановић је лист уређивао све до смрти 1897. године, а након тога гласило је излазило све до почетка 1905. године. Од 1883. године до краја живота, био је заступник у Далматинском сабору у Задру, да би 1897. године био изабран за српског заступника у бечком парламенту. Умро је у Задру 14. марта 1897. године,<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref> а сахрањен је у родним Ђеврскама.
| |||