Павле Карађорђевић — разлика између измена

 

Исте године је указом краља Петра I произведен у чин коњичког потпоручника. У јесен [[1914]]. године узео је учешћа у ратним дејствима. У јануару [[1915]]. године, разболео се од [[вирусни хепатитис|хепатитиса]]. До одласка на [[Крф]] обављао је дипломатске мисије у Италији и Енглеској, а од фебруара [[1916]]. прикључио се главном штабу. На Крфу је радио у Међународном [[црвени крст|црвеном крсту]]. Крајем јануара [[1917]]. боравио је у [[Солун]]у где је учествовао у припремама за пролећну офанзиву. Почетком [[1918]]. био је на лечењу у [[Лондон]]у. После рата ступио је на Оксфорд, у Колеџ Христова црква.

[[Датотека:The wedding of Prince Pavle and Princess Olga.jpg|мини|Венчање кнеза Павла и кнегиње Олге, 22. октобра 1923.]]

[[Олга Карађорђевић|Кнегињу Олгу]], најстарију кћер [[Никола од Грчке и Данске|грчког принца Николе]], упознао је у Лондону, у јулу [[1922]]. године. Венчали су се [[22. октобар|22. октобра]] [[1923]]. на дан крштења прворођеног сина краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]], престолонаследника Петра. Венчани кум им је био војвода од Јорка, будући британски краљ [[Џорџ VI]] и његова супруга [[Елизабет Боуз-Лајон|Елизабета]], војвоткиња од Јорка. У августу [[1924]]. године, родио им се син [[Александар (Павлов) Карађорђевић|Александар]].

 

По угледу на законодавство Хитлерове Немачке, влада Цветковић-Мачек је 16. септембра 1939. године донела две [[антисемитизам|антисемитске]] уредбе: Уредбу о мерама које се односе на Јевреје у погледу обављања радњи са предметима људске исхране, којом је јеврејским трговцима забрањено да продају прехрамбену робу и Уредбу о упису лица јеврејског порекла за ученике универзитета, високих школа у рангу универзитета, виших, средњих учитељских и других средњих школа“, којим је наведено да се у ове образовне установе може уписати онолико ученика јеврејске националности колико је пропорционално укупном уделу у становништву.

[[Датотека:Кнез Павле у Берлину.jpg|мини|На паради у [[Берлин]]у, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] и принц Павле, иза њих [[Иво Андрић]], у [[јун]]у [[1939]]. године]]

==== Спољна политика ====

 

Кнез Павле је 1. јуна 1939. посетио [[Берлин]], због чега је Хитлер приредио војну параду да остави утисак на Павла. Недуго затим, током посете Великој Британији, 19. јула 1939. године бртански краљ [[Џорџ VI]] одликовао је кнеза Павла орденом подвезице, највишим британским одликовањем витешког реда установљеним још 1348. године.{{sfn|Јанковић|2007|p=57}} Британкси краљ и краљица су тим поводом приредили пријем у Бакингемској палати на којем је присуствовало 900 званица. Када је избио [[Други светски рат]], Југославија је прогласила своју неутралност.{{sfn|Hoptner|1962|p=167}}

 

12. јануара 1941. године, британски амбасадор у Београду Роналд Кембел обавестио је кнеза Павла да Велика Британија сматра да је Југословенска неутралност постала неодржива.{{sfn|Јанковић|2007|p=13}} 14. фебруара исте године Драгиша Цветковић и Александар Цинцар-Марковић састали су се са Адолфом Хитлером у Салцбургу. На овом састанку Југославији су понуђени повољни услови за приступање Тројном пакту али они нису прихваћени. Суочен са растућим немачким притиском да се што пре реши статус Југославије, кнез Павле покушава да пронађе савезнике који би војнички и финансијски подржали Југославију у случају рата. Међутим британски амбасадор избегава конкретан одговор на захтев за помоћ и сугерише Павлу да заједно са Грчком и Турском оформи војни савез који би се супротставио немачкој експанзији на Балкану. Кнез Павле затим шаље свог саветника [[др Владислав Стакић|др Владислава Стакића]] у Рим у покушају да приволи Мусолинија да подржи Југословенску неутралност. Међутим Мусолини је понудио склапање новог уговора између Београда и Рима који је између осталог подразумевао и италијанске гаранције за приступ Југославије Егејском мору. Кнез Павле није могао да прихвати овакав споразум зато што је он задирао у суверенитет тада пријатељске Грчке државе. Павле подршку није добио ни од амбасадора САД у Београду Артура Лејна који је изнео став да Југославија мора да се супротстави агресији ако жели да сачува независност али није могао да да гаранције да ће САД благовремено помоћи југословенску борбу.{{sfn|Јанковић|2007|p=15}} Послењи покушај да се очува неутралност Југославије учињен је преко амбасадора Југославије у Москви, [[Милан Гавриловић|Милана Гавриловића]]. Међутим, према Гавриловићевом извештају иако нису отворено заговарали сукоб са Немачком, Руси нису подржали Југословенску неутралност јер им је одговарало отварање новог фронта на Балкану што би за неко време одложило неизбежан сукоб између Трећег Рајха и СССР.

 

После неуспешног покушаја да обезбеди подршку Југословенској неутралности од стране великих светских сила, кнез Павле је отпутовао 4. марта 1941. године у Берхтесгартен на тајни састанак са Адолфом Хитлером. Током састанка који је трајао пет сати и којем је поред Хитлера и Павла присуствовао још само [[Јоахим фон Рибентроп|Рибентроп]], на Павла је извршен притисак да Југославија што пре донесе одлуку о приступању Тројном пакту. 6. марта 1941. године састао се Крунски савет краљевине Југославије који је, након што је Павле информисао присутне о резултатима састанка са Хитлером, донео одлуку о приступању Југославије Тројном пакту.{{sfn|Јанковић|2007|p=53}} Доношењу одлуке претходила је расправа на којој је закључено да Југославија није спремна за рат са Немачком и да не може да рачуна на војну помоћ пријатељских држава.

[[Датотека:Bild 183-E07081.jpg|мини|десно|220п|Павле и [[Олга Карађорђевић]] на пријему са [[Херман Геринг|Херманом Герингом]] и [[Ерхард Милх|Ерхардом Милхом]].]]

 

 

{{Породично стабло

|style=font-size: 90%; line-height: 110%;

|border=1

* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Јанковић|first=Миодраг|authorlink= |coauthors=Лалић Вељко|title=КНЕЗ ПАВЛЕ истина о 27. марту|year=2007|url=|publisher=UNA press|location=Београд|isbn=978-86-86791-03-0}}

 

== Спољашње везе ==