Краљевина Италија — разлика између измена

Иако победница у [[Први светски рат|Првом светском рату]], Италија је била захваћена економском кризом и незадовољством због изостанка награде за учешће у рату обећане [[Лондонски споразум|Лондонским споразумспоразумом]]ом. Национализам захвата широке слојеве становништва. [[Бенито Мусолини]], раније ангажован у радничком покрету, почиње да оснива фашистичке одреде назване према латинском ''-{[[фасцес|facsio]]}-'', што значи сноп и представља симбол слоге. У почетку на зборовима фашиста Мусолини је говорио и о демократским слободама и радничким правима. Касније су фашисти прешли на физичке обрачуне са социјалистима и комунистима. На изборима 1919. године добили су само 4000 гласова, али две године касније имали су 36 посланика од могућих 500. У наредним годинама овај покрет постаје масован. Припадници су носили црне кошуље (црнокошуљаши), а метода рада биле су уличне манифестације, зборови, пребијања, па чак и убиства политичких противника. Године 1921. фашисти су уједињени у Националну фашистичку странку. Октобра 1922. Бенито Мусолини и фашисти преузимају власт у Италији. Око 24000 чланова италијанске фашистичке партије [[марш на Рим|марширало]] је из [[Напуљ]]а на [[Рим]] да би преузели власт. Њихов вођа, Бенито Мусолини, чекао је у [[Милано|Милану]] исход, спреман на бекство у [[Швајцарска|Швајцарску]] ако преврат не успе. Како у Риму није било опозиције, краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виктор Емануел III]] понудио је Мусолинију да формира владу. У наредним годинама фашисти су укинули демократију у Италији, забрањен је рад свим другим партијама осим фашистичкој, основан је посебан суд за заштиту државе, радницима је забрањен штрајк. Сам Мусолини добио је титулу ''Ил Дуче'' (досл. „вођа”) и постао неприкосновена личност у држави.

Највећа снага италијанске војске била је [[Италијанска краљевска ратна морнарица|Краљевска ратна морнарица]] у коју је Италија годинама инвестирала, и која је тад била четврта морнарица по снази своје флоте на свету. Британска морнарица стационирана на Медитерану ([[Малта]], [[Александрија]], [[Гибралтар]]) изненадно је [[Напад на Таранто|напала авионима италијанску флоту]] 1940. стационирану у луци [[Таранто]] чиме је унела страх међу Италијане, тако да је након тога италијанска морнарица, била у сталној дефанзиви. Даљим ратним операцијама британска морнарица нанела је озбиљне ударце италијанској морнарици, нарочито након [[битка код рта Матапан|битке код рта Матапана]], кад су потопљене крстарице Пола, Зара и Фиуме чиме је уништена највећа предност Италије. Инфериорност Италије у односу на Немачку први пут се јасно видела у [[Грчко-италијански рат|Грчко-италијанском рату]] (1940—1941) који је завршио поразом за лоше опремљену италијанску војску, која је запела у брдима [[Епир]]а. Стање се променило тек кад је Немачка ушла заједно с Италијом у нови ратни поход на подручје [[Балканско полуострво|Балкана]], тад је уништена [[Краљевина Југославија]], на чијем је подручју су основане марионетске државе; [[Љубљанска покрајина]] [[Леон Рупник|Леона Рупника]], [[Независна Држава Хрватска]] [[Анте Павелић|Анта Павелића]], [[Независна Држава Црна Гора]] [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]] и [[Италијанска инвазија Албаније|Краљевина Албанија]] које су биле италијанске и немачке марионетске државе, док је у [[војна управа у Србији (1941-19441941—1944)|окупираној Србији]] постављена марионетска влада [[Милан Недић|Милана Недића]]. Краљевина Италија је поставила свог принца [[Ајмоне, војвода од Аосте|Ајмонеа]] из [[Династија Савоја|Савојске династије]] као краља Независне Државе Хрватске, и припојила себи велики део [[Далмација|Далмације]] и бројна хрватска острва. Након успостављања војне контроле над источном обалом Јадрана и војне контроле над Албанијом, Црном Гором и Грчком, Италија је у потпуности контролисала [[Јадранско море|Јадранско]], [[Јонско море|Јонско]] и [[Егејско море|Егејско]] море.