Велика Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ово је Шешељ план Велике Србија са заставом и грбом СР Србије |
м Поправљене везе: Лондонски уговор, Македонци, Црногорци; Уклоњена веза: Црногорци, Македонци |
||
Ред 120:
=== Лондонски уговор (1915) ===
{{Главни чланак|Лондонски уговор}}
У [[Лондонски
После дугих преговора, у Лондону је потписан тајни споразум о преласку Италије на страну Савезника, с тим да она добије, што се тиче југословенских земаља, део [[Далмација|Далмације]] до изнад [[Сплит]]а, и сва већа острва, сем [[Брач]]а и [[Шолта|Шолте]], док би Србији и [[Краљевина Црна Гора|Црној Гори]], према том Уговору, припао јужни део јадранске обале, почев од рта Плоче изнад [[Трогир]]а, све до луке [[Драч]], која би остала у поседу [[Кнежевина Албанија|Албаније]]. Пошто је српска влада била чврсто опредељена за југословенску опцију (чије је реализација била неизвесна, с обзиром да су савезници, све до пред сам крај рата, имали у виду опстанак Аустроугарске) она се успротивила овом плану, чиме је изгубила и оно мало италијанског кредита, што ће је коштати током [[Албанска голгота|повлачења кроз Албанију]].
Ред 182:
[[Датотека:Yugoslavia (1946-1990) location map.svg|мини|десно|[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]]]
{{Главни чланак|Народноослободилачка борба народа Југославије|АВНОЈ|СФРЈ}}
Победом [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] у Другом светском рату, у складу са одлукама [[Друго заседање АВНОЈ-а|другог заседања АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]] [[1943]]. године, обновљена је [[Демократска Федеративна Југославија|југословенска држава на републиканским и федералистичким принципима]], у којој је планирано да [[Јужни Словени|јужнословенски]] народи ([[Срби]], [[Хрвати]], [[Словенци]], [[Македонци (народ)|Македонци]] и [[Црногорци (народ)|Црногорци]]) живе у уставним републикама са једнаким правима. Створено је шест социјалистичких република, а на територији [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] су створене две аутономне покрајине. У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичкој федеративној републици Југославији]], званична идеологија је била [[братство и јединство|братство-јединство]], а [[национализам]] је сматран штетном појавом.
=== Споразум Павелић-Стојадиновић (1954) ===
Ред 263:
Претензије ка [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] се углавном односе на читаву територију те државе, а некад на неке њене делове у компромисној варијанти (нпр. источни делови према споразуму Павелић-Стојадиновић или ентитет [[Република Српска|Републике Српске]] након рата у БиХ). Врло ретко се односе на целу државу осим дела већински насељеног [[Хрвати]]ма (уз образложење да су [[Бошњаци]] [[Србе муслимани]]). Ове претензије се обично правдају етничким и историјским аргументима.
Претензије ка [[Црна Гора|Црној Гори]] се, по правилу, односе на читаву територију те државе. Ове претензије се правдају тиме што се
Претензије ка [[Хрватска|Хрватској]] се углавном односе на области које су претежно насељене Србима, или су то биле у прошлости пре измене демографске структуре становништва током рата у Хрватској или Другог светског рата. Ове области ([[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]]...) се делимично поклапају са некадашњом аустријском [[Војна крајина|Војном крајином]], у коју су Срби досељени у [[Велике сеобе Срба|Великим сеобама]]. Поред тога, великосрпске претензије често укључују [[Далмација|Далмацију]] (нарочито [[Дубровник]] и околину), са оправдањем да су тамо у ранијим вековима живели [[Срби католици]], који су временом [[хрватизација|похрваћени]].
Претензије ка [[Република Македонија|Македонији]] се заснивају на „историјском праву”, односно на чињеници да се том територијом простирало средњовековно [[Српско царство]].<ref name="Комисија">{{cite book|title=Извештај међународне комисије о балканским ратовима|year=1914|publisher=Washington, D.C. : The Endowment|location=Вашингтон|url=https://archive.org/details/reportofinternat00inteuoft}}</ref> Понекад се укључује и етнички аргумент, да
Претензије према [[Албанија|Албанији]] су се правдале потребом изласка Србије на [[Јадранско море]]. Етнички аргумент овде никада није играо улогу, па је [[Јован Цвијић]], и сам поборник ове идеје, српско заузимање албанских крајева назвао „антиетнографском нужношћу”.{{sfn| Васовић |1995 | p=89 }} Претензије према Албанији су углавном биле актуелне у првој половини 20. века, да би након Другог светског рата биле напуштене.
| |||