Франо Супило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Лондонски уговор → Лондонски споразум (1915) |
|||
Ред 43:
Супило са [[Анте Трумбић|Антом Трумбићем]] и [[Винко Милић|Винком Милићем]] ствара ''политику новог курса'', која је имала за циљ да истакне неопходност јединства југословенских народа, а посебно заједничку политичку борбу Срба и Хрвата. Тим поводом донета је [[Ријечка резолуција]], на конференцији у Ријеци одржаној [[2. октобар|2.]] и [[3. октобар|3. октобра]] [[1905]]. године.<ref>Војна енциколопедија, 8. том, pp. 168, Београд, 1974.</ref>
Од маја [[1906]]. до марта [[1908]]. године, био је стварни вођа [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]]. Након Фиредјунговог процеса (1909) дошао је у сукоб са [[Светозар Прибићевић|Прибићевићу]] склоном већином у вођству и иступио из коалиције. Настављајући борбу против прорежимске политике приближио се социјалистима, а своју даљу национално-револуционарну активност темељио је на омладини и постао је њен главни идеолог. Почетком јула [[1914]]. године отишао је у емиграцију (прво у [[Италија|Италију]], а потом у [[Енглеска|Енглеску]]), гдје је започео своју активност за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске и за њихово демократско, равноправно уједињење у новој слободној државној заједници. У емиграцији је био један од оснивача [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]]. С великом проницљивошћу је [[1915]]. године први открио припремање [[Лондонски
Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе дошао је у оштар сукоб са [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] и почетком јуна [[1916]]. иступио је из Југословенског одбора, јер је већина у њему подупирала Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког уређења будуће државе. Након иступања из Југословенског одбора, па све до своје смрти, наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнословенских земаља на равноправној бази. Преминуо је [[23. септембар|23. септембра]] [[1917]]. године у [[Лондон]]у. Супилово главно дјело је ''Политика у Хрватској'', које чине чланци из ''Ријечког новог листа''. Прво издање је објављено 1911, а друго 1953. године.
| |||