Франо Супило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Лондонски уговор → Лондонски споразум (1915) |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 39:
Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у Дубровнику маја [[1890]]. године, стара идеја о покретању политичког листа поново је оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило, којем је идеја водиља била да се овим листом супротстави наводној „србијанској пропаганди“. Супилов труд уродио је плодом и [[7. фебруар]]а [[1891]]. године је у Дубровнику почео да излази недјељник ''Црвена Хрватска''. Име је узето према [[Летопис попа Дукљанина|Љетопису Попа Дукљанина]], у којем се јужна [[Далмација]] назива Црвеном Хрватском. Као име издавача у заглављу листа налазило се Супилово име. У то вријеме био је присталица [[Анте Старчевић|Старчевићеве]] [[странка права|Странке права]]. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту, Супило је закључио како [[Хрвати|хрватски народ]] има право, као и други [[Словени|словенски]] народи, на опстанак и уједињење, што би други јужнословенски народи требало да разумију и да се са тиме солидаришу. Ту се конкренто осврнуо на [[Срби|Србе]], који су оспоравали „Име, развој и државно уједињење хрватско“ умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појавио се други Супилов чланак под насловом „Исправак“, у којем је изнио тезу о преуређењу [[Аустроугарска|Аустроугарске]] из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу је требало да сачињавају државе свих народа који су се налазили у склопу Аустроугарске.
Након раскола у Странци права, Супило је критиковао [[Јосип Франк|Јосипа Франка]], тврдивши како је он зачетник опасне политике која је под бучним шовинистичком фразама настојала да хрватску политику повјеже са [[Беч]]ом, те да је Франк као слуга те политике омогућавао стварање [[Хрватска|Хрватске]], која би постала средство аустријског продора на [[Балканско полуострво|Балкан]]. У јануару
Супило са [[Анте Трумбић|Антом Трумбићем]] и [[Винко Милић|Винком Милићем]] ствара ''политику новог курса'', која је имала за циљ да истакне неопходност јединства југословенских народа, а посебно заједничку политичку борбу Срба и Хрвата. Тим поводом донета је [[Ријечка резолуција]], на конференцији у Ријеци одржаној [[2. октобар|2.]] и [[3. октобар|3. октобра]] [[1905]]. године.<ref>Војна енциколопедија, 8. том, pp. 168, Београд, 1974.</ref>
Од маја [[1906]]. до марта [[1908]]. године, био је стварни вођа [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]]. Након Фиредјунговог процеса (1909) дошао је у сукоб са [[Светозар Прибићевић|Прибићевићу]] склоном већином у вођству и иступио из коалиције. Настављајући борбу против прорежимске политике приближио се социјалистима, а своју даљу национално-револуционарну активност темељио је на омладини и постао је њен главни идеолог. Почетком јула
Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе дошао је у оштар сукоб са [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] и почетком јуна [[1916]]. иступио је из Југословенског одбора, јер је већина у њему подупирала Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког уређења будуће државе. Након иступања из Југословенског одбора, па све до своје смрти, наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнословенских земаља на равноправној бази. Преминуо је [[23. септембар|23. септембра]] [[1917]]. године у [[Лондон]]у. Супилово главно дјело је ''Политика у Хрватској'', које чине чланци из ''Ријечког новог листа''. Прво издање је објављено 1911, а друго 1953. године.
|