Електрична столица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 17:
Електрична столица као смртна казна се током историје користила само у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и, од [[1924]]. године, на [[Филипини]]ма.
 
Године [[1886]], након нарочито крвавог извршавања смртне казне вешањем, држава [[Њујорк]] је основала комитет за оснивање новог човечнијег начина смртне казне која би заменила вешање. У то вријемевреме, ни [[Томас Алва Едисон|Едисон]], који је заступао [[једносмерна струја|једносмјернуједносмерну струју]], ни [[Džordž Vestinghaus|Вестингхаус]], предузетник на бази [[Никола Тесла|Теслине]] [[наизменична струја|наизмјеничненаизменичне струје]], нису жељелижелели да „њихов“ тип струје буде кориштенкоришћен, јер су се бојали да људи неће хтјетихтети да у својим кућама имају струју која убија криминалце.<ref>{{cite web|url=http://select.nytimes.com/search/restricted/article?res=F00C17FC3F5B0C708DDDA10894DC404482 |title=Њујорк Тајмс, 1889, „Њујорк без струје“ |publisher=Select.nytimes.com |date = 13. 8. 2004. |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>. Едисон се лично бавио обиласцима по насељеним мјестимаместима и медијима у којима би репрезентовао како је наизмјеничнанаизменична (Теслина) струја опасна и да може да убије животињу. 4. јуна 1888. године, нови закон је одобрен у држави Њујорк, који је одобравао смртну казну „електричном струјом довољне снаге да доведе до смрти“, за злочине који буду учињени након 1. јануара [[1889]]. године <ref>{{cite web|url=http://inventors.about.com/od/hstartinventions/a/Electric_Chair.htm |title=Смрт и новац - Историја електричне столице |publisher=Inventors.about.com |date = 15. 6. 2010. |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref> За столицу је узета наизмјенична струја.
 
Вилијам Кемлер је био први осуђеник на смртну казну електричном столицом, ради убиства своје љубавнице Тили Зиглер. Кемлерови адвокати су уложили жалбу цитирајући осми и четрнаести амандман америчког устава који забрањују „окрутно и необично кажњавање“ .<ref>{{cite web|url=http://www.ccadp.org/electricchair.htm |title=Историја електричне столице |publisher=Ccadp.org |date= |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>. Жалба је одбијена 9. октобра 1889. и извршење је заказано за 6. август [[1890]]. Извршењу је присуствовало 25 свједока, од чега 14 љекара. Управник затвора Чарлс Дурстон је дао сигнал Едвину Дејвису, извршиоцу казне, да укључи струју. Први шок је трајао 17 секунди, да би након тога била утврђена смрт. Међутим, 30 секунди касније су се почели јављати знаци живота, након чега је управник наредио сљедећи шок у трајању од 70 секунди. Након тога, струја је искључена и утврђена је сигурна смрт. Нико од присутних није био одушевљен „човјечношћу“ казне и један експерт је послије изјавио за „Њујорк тајмс“ да је казна била „ужасна, Кемлер је био буквално испечен на смрт“.<ref name="clark" /> Једна од најзаинтересованијих страна била је управо компанија Вестингхаус. Џорџ Вестингхаус млађи је наводно био видно задовољан што је експеримент лоше прошао, и при томе изјавио да вјерује да се електрична столица због оваквог исхода више неће користити <ref>{{cite web|author=[ Displaying Abstract] |url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F00C15F8385F10738DDDAE0894D0405B8085F0D3 |title=Њујорк тајмс, „Вестингхаус је задовољан“ |publisher=Select.nytimes.com |date = 6. 3. 2012. |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>