Курдски језици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Друга употреба|Курдски}}
{{Кутијица за језик
| име=курдски
| изговор=
| изворноиме=كوردی, Kurdî, Kurdí, Кöрди<ref>{{cite web|url=http://www.kurdishacademy.org/?q=node/41 |title=Kurdish Language – Kurdish Academy of Language |publisher=Kurdishacademy.org |date= |accessdate = 2. 12. 2011.}}</ref>
| слика=Kurdish Language.png
| боја=Индоевропски
| државе=[[Турска]], [[Иран]], [[Ирак]], [[Сирија]], [[Јерменија]] и [[Азербејџан]]
| регија=[[Блиски исток]], [[јужна Азија|јужна]] и [[средња Азија|централна Азија]]
| број = 25-30 милиона [[Курди|Курда]]
| датум = 2000-2010
| позиција = 39.
| пор1=[[Индоевропски језици|Индоевропски]]
| пор2=[[Индо-ирански језици|Индо-ирански]]
| пор3=[[Ирански језици|Ирански]]
| пор4=[[Западноирански језици|Западноирански]]
| пор5=[[Северозападноирански језици|Севернозападноирански]]
| писмо=[[Арапско писмо]] у [[Ирак]]у и [[Иран]]у, [[Курдска латиница|латиница]] у [[Турска|Турској]], [[Сирија|Сирији]] и [[Јерменија|Јерменији]]
| службени={{застава|Ирак}} (заједно са арапским језиком)<br />{{застава|Иран}} (регионални)
| мањински={{застава|Јерменија}}
| регулише=
|iso1=ku
|iso2=kur
Ред 28:
|lc4=lki|ld4=Леки језик<!--This code isn't part of the macrolanguage per SIL-->
|lingua=58-AAA-a (Курмаџи) + 58-AAA-b (Сорани) + 58-AAA-c (Пехлевани)
| мапа=Idioma kurdo1.png
| опис_мапе=Распрострањеност курдског језика на средњем истоку<div align=left>
{{legend|#0062FF|Већински језик}}
{{legend|#74B4FF|Мањински језик}}<div/>
| мапа2=Kurdish languages map.svg
| опис_мапе2=
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
Ред 48:
'''Курдски језик''' ({{јез-кур|کوردی, ''Kurdî''}}) је [[Дијалекатски континуум|континуум]] [[западноирански језици|западноиранских језика]] којим говоре [[Курди]] у [[Југозападна Азија|југозападној Азији]]. Састоји се од три [[Дијалект|дијалектичке]] скупине познате као '''курманџи''' (или '''[[Севернокурдски језик|сјевернокурдски]]'''), '''сорани''' (или '''[[Средњокурдски језик|средњокурдски]]''') и '''пехлевани''' (или '''[[Јужнокурдски језик|јужнокурдски]]'''). ''[[Горани језик|Горани]]'' (или ''Гурани'') и ''[[зазаки језик|зазаки]] језик'' такође говоре Курди, али они [[лингвистика|лингвистички]] нису курдски језици. По посљедњој процјени (од [[2009]]. године) сматра се да је курдски [[матерњи језик]] 20-30 милиона говорника.
Књижевност на курдском језику је углавном била ограничена на поезију до почетка [[20. век|20. вијека]], када је почео развој опште књижевности. Данас су најзаступљенији дијалекти који се говоре на сјеверу, тачније је курманџи, и истоку и западну, тј. сорани, географске области познате као [[Курдистан]]. Сорани дијалекат, заједно са [[арапски језик|арапским језиком]], је један од два [[Службени језик|службена језика]] [[Ирак]]а, а у [[политика|политичким]] документима се једноставно назива ''курдски''.<ref>Allison, Christine. The Yezidi oral tradition in Iraqi Kurdistan. 2001. "However, it was the southern dialect of Kurdish, Sorani, the majority language of the Iraqi Kurds, which received sanction as an official language of Iraq."</ref><ref>Kurdish language issue and a divisive approach. http://www.kurdishacademy.org/?q=node/194</ref> Курманџи је признат као [[мањински језик]] у [[Јерменија|Јерменији]], а такође се говори и у [[Турска|Турској]], [[Сирија|Сирији]], [[Ирак
Одвојеном скупином језика, [[заза-горани језици|заза-горани]], говори неколико милиона Курда.<ref name="ReferenceB">Kaya, Mehmet. The Zaza Kurds of Turkey: A Middle Eastern Minority in a Globalised Society.
=== Класификација и поријекло ===
Курдски језик припада иранској грани индоевропских језика. Он је генерално сврстан у групу сјеверозападних иранских језика, или по неким научницима као посредник између сјеверозападних и југозападних језика.<ref>Gernot Windfuhr, ed., 2009. ''The Iranian Languages''. Routledge.</ref> Мартин ван Брунсен је забиљежио сљедеће: „Курски има јак југозападни елемент“, док „зазаки и горани [...] припадају сјеверозападној иранској групи“.<ref>Bruinessen, M.M. van. (1994). [http://www.let.uu.nl/~martin.vanbruinessen/personal/publications/Competing_Ethnic_Loyalties.htm Kurdish nationalism and competing ethnic loyalties]</ref> Лудвиг Паул је извео закључак по коме курдски вјероватно има поријекло у сјеверозападном иранском,<ref name=Iranica>{{Cite encyclopedia|title=Kurdish language I. History of the Kurdish language|author-last=Paul|author-first=Ludwig|author-link=|encyclopedia=[[Encyclopædia Iranica]]|editor-last=Yarshater|editor-first=Ehsan|editor-link=Ehsan Yarshater|volume=|year=2008|publisher=Routledge|location=London and New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/kurdish-language-i|accessdate = 28.
=== Историја ===
| |||