Франо Супило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 39:
Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у Дубровнику маја [[1890]]. године, стара идеја о покретању политичког листа поново је оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило, којем је идеја водиља била да се овим листом супротстави наводној „србијанској пропаганди“. Супилов труд уродио је плодом и [[7. фебруар]]а [[1891]]. године је у Дубровнику почео да излази недјељник ''Црвена Хрватска''. Име је узето према [[Летопис попа Дукљанина|Љетопису Попа Дукљанина]], у којем се јужна [[Далмација]] назива Црвеном Хрватском. Као име издавача у заглављу листа налазило се Супилово име. У то вријеме био је присталица [[Анте Старчевић|Старчевићеве]] [[странка права|Странке права]]. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту, Супило је закључио како [[Хрвати|хрватски народ]] има право, као и други [[Словени|словенски]] народи, на опстанак и уједињење, што би други јужнословенски народи требало да разумију и да се са тиме солидаришу. Ту се конкренто осврнуо на [[Срби|Србе]], који су оспоравали „Име, развој и државно уједињење хрватско“ умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појавио се други Супилов чланак под насловом „Исправак“, у којем је изнио тезу о преуређењу [[Аустроугарска|Аустроугарске]] из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу је требало да сачињавају државе свих народа који су се налазили у склопу Аустроугарске.
Након раскола у Странци права, Супило је критиковао [[Јосип Франк|Јосипа Франка]], тврдивши како је он зачетник опасне политике која је под бучним шовинистичком фразама настојала да хрватску политику повјеже са [[Беч]]ом, те да је Франк као слуга те политике омогућавао стварање [[Хрватска|Хрватске]], која би постала средство аустријског продора на [[Балканско полуострво|Балкан]]. У јануару 1890. покренуо је на [[Сушак]]у ''Нови лист'', али је у марту [[1901]]. због цензуре прешао с листом у [[Ријека (град)|Ријеку]], гдје је закон о штампи био нешто блажи него у бановинској Хрватској. Име листа је промијенио [[1907]]. године у ''Ријечки нови лист''. Упркос трајним политичким и материјалним тешкоћама све до емигрирања у јулу [[1914]]. године, истрајао је у штампи свог листа, који је убрзо постао најутицајнији опозициони лист у Хрватској. На основу искуства [[Хрватски народни покрет|Хрватског народног покрета]] (1903—1904), у ком је активно судјеловао, конципирао је основне принципе своје Политике новог курса и преко Ријечке резолуције и Хрватско-српске коалиције започео борбу за остваривање својих идеја. Супило је био увјерен како ће у оквиру дуалистичког сукоба Мађара и Беча успјети да заигра улогу
Супило са [[Анте Трумбић|Антом Трумбићем]] и [[Винко Милић|Винком Милићем]] ствара ''политику новог курса'', која је имала за циљ да истакне неопходност јединства југословенских народа, а посебно заједничку политичку борбу Срба и Хрвата. Тим поводом донета је [[Ријечка резолуција]], на конференцији у Ријеци одржаној [[2. октобар|2.]] и [[3. октобар|3. октобра]] [[1905]]. године.<ref>Војна енциколопедија, 8. том
Од маја [[1906]]. до марта [[1908]]. године, био је стварни вођа [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]]. Након Фиредјунговог процеса (1909) дошао је у сукоб са [[Светозар Прибићевић|Прибићевићу]] склоном већином у вођству и иступио из коалиције. Настављајући борбу против прорежимске политике приближио се социјалистима, а своју даљу национално-револуционарну активност темељио је на омладини и постао је њен главни идеолог. Почетком јула 1914. године отишао је у емиграцију (прво у [[Италија|Италију]], а потом у [[Енглеска|Енглеску]]), гдје је започео своју активност за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске и за њихово демократско, равноправно уједињење у новој слободној државној заједници. У емиграцији је био један од оснивача [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]]. С великом проницљивошћу је [[1915]]. године први открио припремање [[Лондонски споразум (1915)|Лондонског пакта]] и спроводио је дипломатску кампању против његових антихрватских одредби.
| |||