Велика Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 7:
Идеја о јакој, слободној и самосталној националној држави је јасније уобличена [[1844]]. године у „[[Начертаније|Начертанију]]” [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]], тајном политичком програму [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]],<ref name="начертаније">{{cite web|title=Начертаније|url=http://www.rastko.rs/istorija/garasanin_nacertanije_c.html|work=Пројекат Растко}}</ref> према којем би нова српска држава укључила и друге вишенационалне или претежно српске области [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]], попут Босне, Херцеговине, Црне Горе и [[Сјеверна Албанија|северне Албаније]] (што је подразумевало [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]]).<ref name="начертаније"/> Током 19. века српска интелигенција, уз изузетак мислилаца из [[левица|левице]] који су били за [[Балканска федерација|Балканску федерацију]], углавном је прихватила идеју уједињења свих Срба у јединствену државу. Овакав програм су прихватили и многи српски државници, укључујући кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]],{{напомена|За Александра Карађорђевића је Гарашанин, као министар унутрашњих послова, израдио своје „Начертаније”.}} [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]],{{напомена|Владавина Михаила Обреновића је вођена „великом идејом”, а Гарашанин је био његов министар иностраних послова.}} [[Никола Пашић|Николу Пашића]]{{sfn|Шешељ|2002|p=717}} и многе друге.
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] српски политички прваци се [[нишка декларација|Нишком декларацијом]] одлучују за стварање [[Краљевина Југославија|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]], прокламоване заједнице југословенских народа. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у Југославији је вођен грађански рат између [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]], присталица равноправног југословенског уједињења по ондашњем комунистичком схватању (мада су српски комунисти безуспешно покушавали да Босна постане део једне комунистичке Србије, док исто тако и [[Моша Пијаде|Моше Пијаде]] није имао 1942. године успеха о стварању једне аутономне српске покрајине у Хрватској){{напомена|Одлука [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]] [[:s:Одлука о изградњи Југославије на федеративном принципу|о изградњи Југославијена федеративном принципу]]: „''...Југославија се изграђује и изградиће се на федеративном принципу, који ће обезбедити пуну равноправност Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца...''”}} и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], заговорника стварања Велике Србије у оквиру Велике Југославије. Поразом четника у [[Други светски рат|Другом светском рату]] поражена је и великосрпска политика, а Југославија је преуређена на федералном принципу. Након [[Јосип Броз Тито|Титове]] смрти, [[1980-е|осамдесетих]] година долази до обнове [[сепаратизам|сепаратистичких]] покрета и протеривања 103.000 Срба и Црногораца са Косова,<ref name="rastko1">{{Cite book|last=Petrovic|first=Ruza|last2=Blagojevic|first2=Marina|title=The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija|url=http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/index.html|chapter=Preface|chapterurl=http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/mk_preface.html|accessdate = 1. 5. 2013.}}</ref> чиме долази до обнове тежњи ка уједињењу Срба. Након сукоба [[1990-е|деведесетих]] година на тлу бивше Југославије, поједини српски политичари оптужени су пред [[Хашки трибунал|Међународним кривичним судом за бившу Југославију]] за [[удружени злочиначки подухват]], у ком се помиње и стварање Велике Србије.<ref>{{cite web|title=Serb leader jailed for war crimes|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/6743607.stm|work=БиБиСи}}</ref> Покушаји присилног стварања Велике Србије у мултиетничким областим су били повезани са [[етничко чишћење|етничким чишћењем]] [[мањина|мањинских група]].<ref name="Комисија"/><ref name="УН"/> Стога, великосрпску идеју многи [[Хрвати]] и [[Бошњаци]] виде као препреку добросуседских односа,{{sfn|Macdonald|2002|p=106}} док истовременом на српској страни многи аргументују да прича о Великој Србији служи за сопствени национализам поменутих народа.
На суђењу [[Слободан Милошевић|Слободану Милошевићу]] српски академик [[Чедомир Попов]] у свом сведочењу је рекао да ни један озбиљан српски политички лидер никада није настојао да успостави Велику Србију, наглашавајући да је цела прича о Великој Србији само [[мит]] и непријатељска [[пропаганда]].<ref>{{cite web|title=PROFESSOR POPOV DESTROYS THE MYTH OF GREATER SERBIA|url=http://www.slobodan-milosevic.org/news/smorg121504.htm|work=www.slobodan-milosevic.org}}</ref>
Ред 45:
{{wikisource|Срби сви и свуда}}
„[[Срби сви и свуда]]” је назив списа [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] из [[19. век]]а, у којем је изнео схватања о [[теорије о пореклу Срба|пореклу]], [[српске земље|земљама]], [[српски језик|језику]] и вероисповестима [[Срби|Срба]]. Спис је објављен [[1849]]. године у [[Беч]]у, као део књиге „[[Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона]]”, али је написан још [[1836]]. године, због чега га неки аутори сматрају првим пројектом Велике Србије.<ref name="Курир">{{cite news|title=Велика Србија|accessdate = 12. 7. 2016|newspaper=Курир|date = 9. 11. 2008|url=http://www.kurir-info.rs/velika-srbija-clanak-6309|archive-url=https://web.archive.org/web/20140508112146/http://www.kurir-info.rs/velika-srbija-clanak-6309|archive-date = 8. 5. 2014}}</ref>
[[Датотека:VukKaradzic.jpg|лево|мини|150п|[[Вук Стефановић Караџић]]]]
Ред 146:
По завршетку Првог светског рата, у складу са ратним циљевима Србије изнетим у [[нишка декларација|Нишкој декларацији]], створено је [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], чиме је српски национални програм доживео своје остварење. Краљевство је објединило територију тадашње Србије са [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|аустријским јужнословенским областима]], под српском владарском династијом [[карађорђевићи|Карађорђевића]]. Српски политичари су сматрали Србију за носиоца југословенског јединства (као што је [[Пијемонт]] био за Италију или [[Пруско краљевство|Пруска]] за Немачку), а на новоформирану краљевину су гледали као проширену Србију. Срби су сматрани државотворним народом и главним творцима Југославије, а њихов „домаћински однос према држави” је глорификован.{{чињеница|date=11. 2015.}}
[[Датотека:Kralj aleksandar1.jpg|лево|мини|150п|Краљ [[Александар I Карађорђевић]]]]
Према оцени недељника [[Тајм (часопис)|Тајм]], Срби, предвођени [[Никола Пашић|Пашићевом]] владом, су желели Велику Србију, што је значило јаку централизовану владу за целу нацију.<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: Elections|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,719894,00.html|accessdate = 12. 7. 2016|newspaper=Тајм|date = 23. 2. 1925}}</ref> Користећи тактику полицијског застрашивања и намештања избора,<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: Balkan Politics|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,846181,00.html|accessdate = 12. 7. 2016|newspaper=Тајм|date = 31. 3. 1923}}</ref> Пашић је умањио значар опозиције у парламенту, стварајући централизацију моћи у рукама Срба.<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: The Opposition|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,720153,00.html|accessdate = 12. 7. 2016|newspaper=Тајм|date = 6. 4. 1925}}</ref>
Унитарно уређење и српска доминација у новој држави су имали бројне противнике, међу којима су били: [[зеленаши]], присталице свргнутог црногорског краља [[Никола I Петровић|Николе]], хрватска опозиција (на првом месту [[Хрватска сељачка странка]]), која је тражила аутономију Хрватске, [[Унутрашња македонска револуционарна организација]], која се борила за независност Македоније, [[Косовски комитет]], који се борио за припајање територија насељених Албанцима (Косово, западна Македонија и делови Рашке области) Албанији и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] која се борила за преуређење државе на републиканским и федеративним основима.
Ред 203:
[[Споразум Павелић—Стојадиновић|Споразум Павелић-Стојадиновић]] је био послератни споразум у емиграцији између [[усташе|усташког]] вође и бившег [[поглавник]]а [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] [[Анте Павелић]]а, и српског радикалског вође и бившег председника краљевске владе [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]], потписан крајем [[1954]]. године у [[Буенос Ајрес]]у. Споразум је предвиђао разбијање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (ФНРЈ) на три независне државе: [[Словенија|Словенију]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Србија|Србију]]. Овај нови српско-хрватски споразум који је требало да замени застарели [[Споразум Цветковић—Мачек|Споразум Цветковић-Мачек]] из [[1939]]. године, којим је успостављена [[Бановина Хрватска]].
{{цитат|Евентуални споразум је једини начин да се коначно стане на крај међусобном уништавању ... Јер Срби и Хрвати су стотинама година живели у посебним државама и увек у најбољем пријатељству, те сам сигуран да ћемо опет бити упућени једни на друге и помагати се у одбрани заједничких интереса.<ref name="Прес">{{cite news|title=Ексклузивно: Подела Југославије почела у Аргентини!|url=http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/60682/ekskluzivno-podela-jugoslavije-pocela-u-argentini.html|accessdate = 12. 7. 2016|newspaper=Прес|date = 15. 3. 2009}}</ref>|[[Милан Стојадиновић]]}}
[[Датотека:Sporazum Pavelic-Stojadinovic.png|мини|десно|Границе према [[споразум Павелић—Стојадиновић|споразуму Павелић-Стојадиновић]].]]
Ред 213:
{{Главни чланак|Распад СФРЈ}}
[[Датотека:Breakup of Yugoslavia-TRY2.gif|мини|десно|Распад Југославије.]]
После 1961, 103.000 Срба и Црногораца напушта Косово, углавном због притисака албанских власти и популације<ref name="rastko1"/> Због таквих појава дискриминације Срба половином 1980-их Српска академија наука и уметности доноси [[Меморандум САНУ]], који износи становиште да су Срби дискриминисани у Југославији и да се над њима врши геноцид од стране Албанаца на [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косову]]. Након тога долази до бујања српског национализма и таласа организованих протеста Срба и Црногораца широм земље (митингаши су имали превоз организован аутобусима.<ref>{{cite web|title=Десет године Слободана Милошевића у десет слика|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/454/10.html|work=Недељник Време|accessdate = 12. 7. 2016|date = 18. 9. 1999}}</ref> Под притиском демонстрација, долази до рушења покрајинских власти Војводине и Косова, заједно са републичким властима Црне Горе, и њихове смене људима оданим Слободану Милошевићу.
Српски националисти су именовали су Југославију као највећу катастрофу Србије, сматрајући катастрофалном грешком што је Србија пристала на југословенску државу, уместо да је створила Велику Србију у повољном периоду након Првог светског рата. Великосрпском идејом су били прожети главни чиниоци српске политике (укључујући [[Социјалистичка партија Србије|СПС]], [[Српска радикална странка|СРС]] и [[Српски покрет обнове|СПО]]),<ref name="УН" /><ref name="Клеменчић">{{Cite book|last=Клеменчић|first=Младен|title=Великосрпска територијална посезања|year=1993|publisher=Лексикографски завод Мирослав Крлежа|location=Загреб|url=http://hrcak.srce.hr/32530|pages=285-304}}</ref> насупрот настојањима међународне заједнице за очувањем постојећих граница југословенских република.
Ред 226:
{{цитат|У прилог израде оваквог програма речено је да Србија од [[Милутин Гарашанин (политичар)|Гарашанина]] није имала свој национални програм, а од [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] нико није разматрао српско питање...|[[Коста Михаиловић]]}}
Међу Хрватима се овај документ сматра изразом великосрпског [[национализам|национализма]], док га извештај УН сматра средством ширења [[албанофобија|антиалбанских осећања]].<ref name="УН">{{cite web|title=Annex IV The policy of ethnic cleansing|url=http://www.phdn.org/archives/www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm|accessdate = 12. 7. 2016|date = 28. 12. 1994}}</ref> Сматра се да је Меморандум САНУ имао кључну улогу у [[Распад Југославије|распаду Југославије]].{{sfn|Михаиловић|Крестић|1995|p=92}}
=== Састанак у Карађорђеву (1991) ===
Ред 234:
Милошевић је на тим преговорима захтевао све територије на којима су Срби имали већину. То је укључивало нпр. источну и западну БиХ. Туђман и његово вођство су тражили првенствено западну Херцеговину где су Хрвати имали већину. Између такве проширене Хрватске и проширене Србије требало би да буде мала муслиманска државица.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Добрица Ћосић, председник [[Савезна Република Југославија|Савезне републике Југославије]], у октобру [[1992]]. године у [[Женева|Женеви]] са Туђманом потписује споразум о замени територија и „хуманом пресељавању становништва”.<ref>{{cite web|title=Милошевић није за јединствену државу|url=http://www.blic.rs/vesti/tema-dana/milosevic-nije-za-jedinstvenu-drzavu/lz11zjl|work=Блиц|accessdate = 12. 7. 2016|date = 6. 6. 2009}}</ref> Неки у овоме виде конкретизацију претходног договора о подели Босне и Херцеговине.<ref>{{cite news|title=Ћосић и данас суверено влада Србијом|url=http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:kBlGBeT4FtYJ:www.helsinki.org.rs/serbian/doc/dragoljub%2520todorovic.doc|accessdate = 12. 7. 2016|newspaper=Дани|date = 17. 4. 2009}}</ref>
=== Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица ===
Ред 240:
[[Датотека:Map of Greater Serbia (in Yugoslavia) sr.svg|мини|десно|Шешељев план Велике Србије, у границама [[Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица]]]]
[[Војислав Шешељ|Шешељев]] план Велике Србије се заснивао на начелу „''Где су српски гробови, ту су српске земље''”, комбинујући историјско и етничко право на територије суседних југословенских република. Он је у оквире своје Велике Србије предлагао укључење већег дела територије СФРЈ, и то целих република [[Социјалистичка Република Србија|Србије]], [[Социјалистичка Република Македонија|Македоније]], [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црне Горе]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], као и великог дела [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватске]], подељене по линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Сматра се да је Шешељ ту идеју преузео од Стевана Мољевића, четничког идеолога из Другог светског рата.<ref name="Курир"/> Иза овог програмског опредељења стајао је Шешељев [[Српски четнички покрет (1990—1991)|Српски четнички покрет]], а касније [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]], која је слала своје добровољце на југословенска ратишта. Једино СРС још увек званично заступа овај програм.<ref name="Курир"/> Некадашњи високи функсционери Српске радикалне странке [[Томислав Николић]] (некадашњи заменик председника) и [[Александар Вучић]] (некадашњи генерални секретар) су након њеног напуштања 2008. године изјавили да је идеја Велике Србије нереална.<ref>{{cite web|title=Велика Србија нереална|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/24907/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0.html|work=Радио-телевизија Србије|accessdate = 12. 7. 2016|date = 30. 10. 2014}}</ref>
=== Драшковићев план Велике Србије ===
Ред 250:
=== Милошевићев план „Крње Југославије” ===
{{Главни чланак|Крња Југославија (СФРЈ)}}
Током југословенске кризе, припадници српске интелектуалне и политичке елите су покушали да дефинишу српске националне циљеве (нпр. да сви Срби треба да живе у једној држави) у оквиру дискурса социјалистичке Југославије.<ref>{{cite journal|last=Гузина|first=Дејан|title=Socialist Serbia's Narratives: From Yugoslavia to a Greater Serbia|journal=International Journal of Politics, Culture, and Society|url=http://www.jstor.org/stable/20020199|accessdate = 12. 7. 2016|pages=91—111}}</ref> Према оптужбама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, Милошевић је покушао да насиљем оствари идеју „сви Срби у једној држави”, при чему није помињао историјски концепт „Велике Србије”, али је сарађивао са националистима попут Шешеља који су га заговарали.<ref>{{cite web|title=Predmet Milosevic (IT-02-54) - Druga izmijenjena optuznica|url=http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm|work=Међународни кривични суд за бившу Југославију|accessdate = 12. 7. 2016}}</ref> [[1991]]. године, након проглашења независности Словеније и Хрватске, [[Слободан Милошевић]] и тада владајућа [[Социјалистичка партија Србије]] су заузели став да се Хрватска може отцепити, али не може на то приморати [[Срби у Хрватској|Србе у Хрватској]] који желе да наставе да живе у Југославији. Један од твораца Меморандума САНУ и челник владајуће Социјалистичке партије Србије, средином 1991. године је поручио:
{{цитат|Та нова државна граница мора у Хрватској ићи линијом разграничења српског и хрватског народа. ЈНА треба да поседне ту нову границу и спречи даље нападе државних и паравојних терориста на незаштићено цивилно становништво.{{sfn|Vučelić|1992|p=184}}|[[Михаило Марковић]]}}
[[Народна скупштина Републике Србије]] је 8. јула 1991. затражила „од савезних органа и ЈНА да штите само онај део Југославије у којем се народи који живе на тим просторима изјасне да желе живети заједно”.<ref name="ilija">{{cite book|last=Радаковић|first=Илија|title=Бесмислице Ју-ратовања 1991-1995|url=http://www.znaci.net/00001/23_7_8.htm}}</ref> Милошевић је намеравао да створи крњу Југославију, која би обухватала Србију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину и делове Хрватске насељене Србима. Међутим, ти планови падају у воду [[1992]]. године проглашењем независности БиХ и Македоније, па Србија остаје у државној заједници само са Црном Гором. Аналитичари сматрају да је Милошевић инсистирао да задржи име Југославија из два разлога: 1) да би оправдао анексију делова Хрватске и Босне и Херцеговине, 2) да би [[Крња Југославија (СФРЈ)|Крња Југославија]] стекла међународно признање као наследница СФРЈ.{{sfn|Lukic|1996|pp=}}
Ред 271:
Неуспех прекрајања државних граница у југословенским ратовима је имао далекосежне последице по Србију и шири регион. Срби, а посредно и Србија, су током ратова стекли ужасну репутацију у светској јавности. То добро осликава шовинистичка изјава тадашњег француског председника [[Жак Ширак|Жака Ширака]], који је лета 1995. године изјавио: „Срби не поштују ни Бога ни закон; то је народ разбојника и терориста!”
У промењеној међународној ситуацији, годину дан након избијања [[рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] [[1996]]. године, због злодела албанских терориста, долази до [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], након чега је Србија изгубила контролу над јужном аутономном покрајином. Пар година касније, [[Црна Гора]] је напустила државну заједницу са Србијом. [[17. фебруар]]а [[2008]]. [[скупштина Републике Косово|скупштина Косова]], уз подршку [[Европска унија|ЕУ]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]],<ref>{{cite web|title=Die Kosovo-Wunschliste|url=https://www.jungewelt.de/loginFailed.php?ref=/2008/02-18/001.php|work=jungeWelat|accessdate = 12. 7. 2016|language=немачком}}</ref> проглашава једнострану независност од Србије.<ref>{{cite web|title=Косово прогласило независност|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=17&nav_id=285184|work=Б92|accessdate = 12. 7. 2016}}</ref>
== Претензије Србије ка суседним областима ==
Ред 335:
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|coauthors=|title=Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945|year=1992|url=http://znaci.net/00001/92.htm|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar|location=Beograd|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Попов|first=Чедомир|authorlink=Чедомир Попов|coauthors=|title=Велика Србија - стварност и мит|year=|url=|publisher=|location=|isbn=978-86-7543-123-7}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Petrovic|first=Ruza|last2=Blagojevic|first2=Marina|title=The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija|url=http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/index.html|chapter=Preface|chapterurl=http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/mk_preface.html|accessdate = 1. 5. 2013.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Krestić|first=Vasilije|authorlink=Василије Крестић|title=Great Serbia: truth, misconceptions, abuses : papers presented at the International Scientific Meeting held in the Serbian Academy of Sciences and Arts Belgrade, October 24-26, 2002|url=https://books.google.com/books?id=k28tAQAAIAAJ|year=2002|publisher=SANU|isbn=978-86-7025-377-3}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Radaković|first=Ilija|authorlink=Илија Радаковић|title=Besmislena YU-ratovanja, 1990-1995|url=http://www.znaci.net/00001/23.htm|year=2003|location=Beograd|publisher=Društvo za istinu o antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi u Jugoslaviji 1941-1945|isbn=978-86-83981-06-9}}
| |||