Велика Србија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
'''Велика Србија''' је појам неизвесног порекла, а многи историчари сматрају да је то име плод [[Аустроугарска|аустроугарске]] [[Пропаганда|пропаганде]] против [[Србија|српске]] и [[Југославија|југословенске]] идеје крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а. Према мишљењу [[Добрица Ћосић|Добрице Ћосића]], познатог српског писца, концепт је настао [[1903]]. године на „издајничком сабору” у [[Загреб]]у, када су [[јужни Словени|јужнословенски]] [[политичар]]и и интелектуалци лојални [[аустроугарска|Аустроугарској монархији]] осудили политику државног и националног уједињења Срба и свих Југословена.
 
Идеја о стварању уједињене српске државе настала је у 19. веку у време националног буђења широм [[Европа|Европе]] и борбе српског народа за независност од [[Османско царство|османске]] окупације. Министар у влади [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], [[Иван Југовић]], створио је [[1808]]. године пројекат једне будуће српске државе која би поред тадашње [[Карађорђева Србија|устаничке Србије]] обухватала и [[Стара Србија|Стару Србију]], [[ЦрнаМитрополство Гора (1697—1852)Црногорско|Црну Гору]], [[Босна|Босну]] и [[Херцеговина|Херцеговину]]. Овај пројекат наишао је на одбијање [[Руска Империја|руског]] посланика [[Константин Родофиникин|Родофиникина]] који га је сматрао претераним и нереалним, насупрот Родофиникин је нудио свој пројект будуће српске државе која би поред устаничке Србије обухватала део данашње [[Македонија|Македоније]] са [[Скопље]]м, као и [[Видин]] у [[Бугарска|Бугарској]].
 
Идеја о јакој, слободној и самосталној националној држави је јасније уобличена [[1844]]. године у „[[Начертаније|Начертанију]]” [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]], тајном политичком програму [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]],<ref name="начертаније">{{cite web|title=Начертаније|url=http://www.rastko.rs/istorija/garasanin_nacertanije_c.html|work=Пројекат Растко}}</ref> према којем би нова српска држава укључила и друге вишенационалне или претежно српске области [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]], попут Босне, Херцеговине, Црне Горе и [[Сјеверна Албанија|северне Албаније]] (што је подразумевало [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]]).<ref name="начертаније"/> Током 19. века српска интелигенција, уз изузетак мислилаца из [[левица|левице]] који су били за [[Балканска федерација|Балканску федерацију]], углавном је прихватила идеју уједињења свих Срба у јединствену државу. Овакав програм су прихватили и многи српски државници, укључујући кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]],{{напомена|За Александра Карађорђевића је Гарашанин, као министар унутрашњих послова, израдио своје „Начертаније”.}} [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]],{{напомена|Владавина Михаила Обреновића је вођена „великом идејом”, а Гарашанин је био његов министар иностраних послова.}} [[Никола Пашић|Николу Пашића]]{{sfn|Шешељ|2002|p=717}} и многе друге.
Ред 49:
[[Датотека:VukKaradzic.jpg|лево|мини|150п|[[Вук Стефановић Караџић]]]]
 
Вук је своје идеје о томе да су сви [[штокавско нарјечјенаречје|штокавци]] Срби преузео од највећих научних имена у тадашњој филологији, а то су били [[Јернеј Копитар]] и [[Павел Јосеф Шафарик|Павел Шафарик]]. Вук наводи:{{sfn|Стефановић Караџић|1849|p=1}}
{{цитат3|Заиста се зна да Срби живе у [[Кнежевина Србија|данашњој Србији]] (између [[Дрина|Дрине]] и [[Тимок]]а, између [[Дунав]]а и [[Стара планина|Старе планине]]), у [[Метохија|Метохији]] (од [[Косово|Косова]] преко Старе планине, гдје је Душанова столица [[Призрен]], [[пећка патријаршија|српска патријаршија]] [[Пећ]], и [[манастир Високи Дечани|манастир Дечани]]), у [[Босна|Босни]], у [[Херцеговина|Херцеговини]], у [[Зета|Зети]], у [[Стара Црна Гора|Црној Гори]], у [[Банат]]у, у [[Бачка|Бачкој]], у [[Срем|Сријему]], у десном подунављу од више [[Осијек]]а до [[Сентандреја|Сентандреје]], у [[Славонија|Славонији]], у [[Хрватска|Хрватској]] (и у [[Османско царство|Турској]] и [[Војна крајина|Аустријској крајини]]), у [[Далмација|Далмацији]], и у свему Адријатичком приморју готово од [[Трст]]а до [[Бојана (река)|Бојане]].” Притом, не зна се „докле Срба има у [[Албанија|Арнаутској]] и у [[Македонија|Маћедонији]].}}
 
Ред 116:
=== Борба за Македонију (1904—1908) ===
{{Главни чланак|Борба за Македонију|Македонско питање}}
[[Датотека:Map of Macedonia by Chupovski1913 copy.jpg|мини|десно|Географска [[Македонија (област)македонија|област Македоније]]]]
 
[[Борба за Македонију]] (1904—1908) била је борба новооснованих балканских држава ([[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Краљевина Грчка|Грчка]] и [[Краљевина Србија|Србија]]), за припајање [[Македонија|Македоније]] и других делова [[Балканско полуострво|Балкана]], који су после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]. године, остали у саставу [[Османско царство|Османског царства]].
Ред 220:
{{Главни чланак|Меморандум САНУ}}
{{Викизворник|Меморандум САНУ}}
[[Меморандум САНУ]] је документ који је израдила [[Српска академија наука и уметности]] између [[1985]]. и [[1986]]. године, као стратешки програм српске интелигенције. Меморандум наглашава тежак положај и неравноправност српског народа у Југославији, а посебно на Косову и Метохији, где се, како је наведено, спроводи „физички, политички, правни и културни [[геноцид]] над српским становништвом”. [[Немири на Косову 1981.|Демонстрације Албанаца на Косову 1981. године]] српски академици називају „неофашистичком агресијом”.{{чињеница|date=01. 2014.}} Меморандум даље критикује [[конфедерација|конфедерализам]] и велика овлаштења аутономних покрајина, омогућена [[Уставустав Југославије одиз 1974. године|југословенским уставом из 1974. године]], оцењујући да су Срби њиме дискриминисани.{{sfn|Михаиловић|Крестић|1995|p=97}} Српски академици сматрају да су потребне уставне промене у Југославији због неравноправног третирања и слабљења Србије (pp. 46) и да „српско питање” неће бити решено пре остварења пуног националног и културног јединства Срба, без обзира где живе (стране 70-73).
 
Меморадум је непосредно по објављивању изазвао бурне реакције у земљи, због својих погледа на стање нације и захтева за темељном реорганизацијом СФЈР.{{sfn|Bokovoy|Irvine|Lilly|1997|p=322}} На ванредној скупштини САНУ [[18. децембар|18. децембра]] 1986. дата је подршка Меморандуму, а током дискусије је напоменуто:
Ред 259:
 
[[Датотека:Željko Ražnatović.jpg|мини|лево|150п|[[Жељко Ражнатовић Аркан|Арканови]] [[Српска добровољачка гарда|тигрови]]]]
Након отцепљења Хрватске и Босне и Херцеговине од Југославије, долази до оснивања српских ентитета у тим републикама. На територији Хрватске је проглашена [[Република Српска Крајина]], а на територији Босне и Херцеговине [[РепубликаИсторија СрпскаРепублике Српске (1992—1995)|Република српска народа у Босни и Херцеговини]]. Те српске државе су убрзо образовале и своје оружане снаге ([[Српска војска Крајине|Српску војску Крајине]] и [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]]) уз логистичку подршку [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], која је остала под контролом Срба.
 
{{цитат|ЈНА је, поред неочетничких кохорти, прихватила хегемонистичку стратегију, окренула леђа својој прошлости, кренула у бесмислени рат против свих у Југославији, а потом и против Европе и свјета.<ref name="ilija"/>|Пуковник др Душан Пленча}}
Ред 271:
Неуспех прекрајања државних граница у југословенским ратовима је имао далекосежне последице по Србију и шири регион. Срби, а посредно и Србија, су током ратова стекли ужасну репутацију у светској јавности. То добро осликава шовинистичка изјава тадашњег француског председника [[Жак Ширак|Жака Ширака]], који је лета 1995. године изјавио: „Срби не поштују ни Бога ни закон; то је народ разбојника и терориста!”
 
У промењеној међународној ситуацији, годину дан након избијања [[рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] [[1996]]. године, због злодела албанских терориста, долази до [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], након чега је Србија изгубила контролу над јужном аутономном покрајином. Пар година касније, [[Црна Гора]] је напустила државну заједницу са Србијом. [[17. фебруар]]а [[2008]]. [[скупштина Републике Косово|скупштина Косова]], уз подршку [[Европска унија|ЕУ]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]],<ref>{{cite web|title=Die Kosovo-Wunschliste|url=https://www.jungewelt.de/loginFailed.php?ref=/2008/02-18/001.php|work=jungeWelat|accessdate = 12. 7. 2016|language=немачком}}</ref> проглашава једнострану независност од Србије.<ref>{{cite web|title=Косово прогласило независност|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=17&nav_id=285184|work=Б92|accessdate = 12. 7. 2016}}</ref>
 
== Претензије Србије ка суседним областима ==
Ред 294:
Тако [[Велика Албанија|великоалбански]] националисти полажу право на територије [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]] и долине [[Прешевска Моравица|Прешевске Моравице]], која укључује општине [[општина Прешево|Прешево]], [[општина Медвеђа|Медвеђу]] и [[општина Бујановац|Бујановац]], чак и оне већински српске делове. Они најекстремнији пак желе читаве српске области до [[Ниш]]а (укључујући и Рашку област).
 
[[Велика Хрватска|Великохрватски]] националисти сматрају да читава област [[Срем]]а и српски део [[Бачка|Бачке]] треба да припадне Хрватској. Поред тога, сматрају да полаже право на читаву Босну и Херцеговину, укључујући и Републику Српску, већинско српски ентитет, као и места где већинско становништво чине [[Бошњаци]] (сматрају их [[Хрвати муслимани|Хрватима исламске вероисповести]]) , [[Рашка област|Рашку област]] и [[Бока Которскакоторска|Боку которску]].<ref>{{cite book|last=Крестић|first=Василије|title=Геноцидом до Велике Хрватске|year=1998|location=Нови Сад - Београд|url=http://www.catenamundi.rs/shop/vasilije-krestic-genocidom-do-velike-hrvatske/}}</ref>
 
[[Велика Мађарска|Великомађарски]] националисти сматрају да читава област савремене [[Војводина|Војводине]] традиционално припада [[Мађарска|Мађарској]] ([[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]).<ref>{{cite book|last=Пејин|first=Јован|title=Великомађарски каприц|year=2007|location=Зрењанин|url=http://www.tradicionalnaknjiga.rs/Великомађарски-каприц-Аутор-Јован-Пејин-артикл_1810}}</ref><ref>{{cite book|last=Никић|first=Федор|title=Мађарски империјализам|year=1929|publisher=Štamparija Jovanović i Bogdanov|url=https://books.google.ba/books?id=2bs-PAAACAAJ}}</ref> У Мађарској данас делује више екстремистичких покрета (од којих је најпозантији [[омладински покрет 64 жупаније|64 жупаније]]) који захтевају повратак Војводине у државни оквир Мађарске.
Ред 304:
[[Велика Босна|Великобосански]] националисти присвајају територију некадашњег [[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и велики део Метохије; с образложењем да ту живе или су некада живели [[Муслимани (народ)|Словенски Муслимани]], односно Бошњаци.
 
[[Уједињена Македонија|Великомакедонски]] националисти присвајају околину [[Трговиште (Трговиште)|Трговишта]], уз образложење да је то део [[Македонија (област)|Македоније као географске области]].
 
Ове територијалне претензије односе се и на територију Србије, а посматране све заједно, одузеле би Србији читаву територију, што најбоље показује неодрживост „великонационалних” идеологија у историјски вишенационалним областима.