Велика Србија — разлика између измена

'''Велика Србија''' је појам неизвесног порекла, а многи историчари сматрају да је то име плод [[Аустроугарска|аустроугарске]] [[Пропаганда|пропаганде]] против [[Србија|српске]] и [[Југославија|југословенске]] идеје крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а. Према мишљењу [[Добрица Ћосић|Добрице Ћосића]], познатог српског писца, концепт је настао [[1903]]. године на „издајничком сабору” у [[Загреб]]у, када су [[јужни Словени|јужнословенски]] [[политичар]]и и интелектуалци лојални [[аустроугарска|Аустроугарској монархији]] осудили политику државног и националног уједињења Срба и свих Југословена.

 

 

Идеја о јакој, слободној и самосталној националној држави је јасније уобличена [[1844]]. године у „[[Начертаније|Начертанију]]” [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]], тајном политичком програму [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]],<ref name="начертаније">{{cite web|title=Начертаније|url=http://www.rastko.rs/istorija/garasanin_nacertanije_c.html|work=Пројекат Растко}}</ref> према којем би нова српска држава укључила и друге вишенационалне или претежно српске области [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]], попут Босне, Херцеговине, Црне Горе и [[Сјеверна Албанија|северне Албаније]] (што је подразумевало [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]]).<ref name="начертаније"/> Током 19. века српска интелигенција, уз изузетак мислилаца из [[левица|левице]] који су били за [[Балканска федерација|Балканску федерацију]], углавном је прихватила идеју уједињења свих Срба у јединствену државу. Овакав програм су прихватили и многи српски државници, укључујући кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]],{{напомена|За Александра Карађорђевића је Гарашанин, као министар унутрашњих послова, израдио своје „Начертаније”.}} [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]],{{напомена|Владавина Михаила Обреновића је вођена „великом идејом”, а Гарашанин је био његов министар иностраних послова.}} [[Никола Пашић|Николу Пашића]]{{sfn|Шешељ|2002|p=717}} и многе друге.

[[Датотека:VukKaradzic.jpg|лево|мини|150п|[[Вук Стефановић Караџић]]]]

 

{{цитат3|Заиста се зна да Срби живе у [[Кнежевина Србија|данашњој Србији]] (између [[Дрина|Дрине]] и [[Тимок]]а, између [[Дунав]]а и [[Стара планина|Старе планине]]), у [[Метохија|Метохији]] (од [[Косово|Косова]] преко Старе планине, гдје је Душанова столица [[Призрен]], [[пећка патријаршија|српска патријаршија]] [[Пећ]], и [[манастир Високи Дечани|манастир Дечани]]), у [[Босна|Босни]], у [[Херцеговина|Херцеговини]], у [[Зета|Зети]], у [[Стара Црна Гора|Црној Гори]], у [[Банат]]у, у [[Бачка|Бачкој]], у [[Срем|Сријему]], у десном подунављу од више [[Осијек]]а до [[Сентандреја|Сентандреје]], у [[Славонија|Славонији]], у [[Хрватска|Хрватској]] (и у [[Османско царство|Турској]] и [[Војна крајина|Аустријској крајини]]), у [[Далмација|Далмацији]], и у свему Адријатичком приморју готово од [[Трст]]а до [[Бојана (река)|Бојане]].” Притом, не зна се „докле Срба има у [[Албанија|Арнаутској]] и у [[Македонија|Маћедонији]].}}

 

=== Борба за Македонију (1904—1908) ===

{{Главни чланак|Борба за Македонију|Македонско питање}}

 

[[Борба за Македонију]] (1904—1908) била је борба новооснованих балканских држава ([[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Краљевина Грчка|Грчка]] и [[Краљевина Србија|Србија]]), за припајање [[Македонија|Македоније]] и других делова [[Балканско полуострво|Балкана]], који су после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]. године, остали у саставу [[Османско царство|Османског царства]].

{{Главни чланак|Меморандум САНУ}}

{{Викизворник|Меморандум САНУ}}

 

Меморадум је непосредно по објављивању изазвао бурне реакције у земљи, због својих погледа на стање нације и захтева за темељном реорганизацијом СФЈР.{{sfn|Bokovoy|Irvine|Lilly|1997|p=322}} На ванредној скупштини САНУ [[18. децембар|18. децембра]] 1986. дата је подршка Меморандуму, а током дискусије је напоменуто:

 

[[Датотека:Željko Ražnatović.jpg|мини|лево|150п|[[Жељко Ражнатовић Аркан|Арканови]] [[Српска добровољачка гарда|тигрови]]]]

 

{{цитат|ЈНА је, поред неочетничких кохорти, прихватила хегемонистичку стратегију, окренула леђа својој прошлости, кренула у бесмислени рат против свих у Југославији, а потом и против Европе и свјета.<ref name="ilija"/>|Пуковник др Душан Пленча}}

Неуспех прекрајања државних граница у југословенским ратовима је имао далекосежне последице по Србију и шири регион. Срби, а посредно и Србија, су током ратова стекли ужасну репутацију у светској јавности. То добро осликава шовинистичка изјава тадашњег француског председника [[Жак Ширак|Жака Ширака]], који је лета 1995. године изјавио: „Срби не поштују ни Бога ни закон; то је народ разбојника и терориста!”

 

 

== Претензије Србије ка суседним областима ==

Тако [[Велика Албанија|великоалбански]] националисти полажу право на територије [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]] и долине [[Прешевска Моравица|Прешевске Моравице]], која укључује општине [[општина Прешево|Прешево]], [[општина Медвеђа|Медвеђу]] и [[општина Бујановац|Бујановац]], чак и оне већински српске делове. Они најекстремнији пак желе читаве српске области до [[Ниш]]а (укључујући и Рашку област).

 

 

[[Велика Мађарска|Великомађарски]] националисти сматрају да читава област савремене [[Војводина|Војводине]] традиционално припада [[Мађарска|Мађарској]] ([[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]).<ref>{{cite book|last=Пејин|first=Јован|title=Великомађарски каприц|year=2007|location=Зрењанин|url=http://www.tradicionalnaknjiga.rs/Великомађарски-каприц-Аутор-Јован-Пејин-артикл_1810}}</ref><ref>{{cite book|last=Никић|first=Федор|title=Мађарски империјализам|year=1929|publisher=Štamparija Jovanović i Bogdanov|url=https://books.google.ba/books?id=2bs-PAAACAAJ}}</ref> У Мађарској данас делује више екстремистичких покрета (од којих је најпозантији [[омладински покрет 64 жупаније|64 жупаније]]) који захтевају повратак Војводине у државни оквир Мађарске.

[[Велика Босна|Великобосански]] националисти присвајају територију некадашњег [[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и велики део Метохије; с образложењем да ту живе или су некада живели [[Муслимани (народ)|Словенски Муслимани]], односно Бошњаци.

 

 

Ове територијалне претензије односе се и на територију Србије, а посматране све заједно, одузеле би Србији читаву територију, што најбоље показује неодрживост „великонационалних” идеологија у историјски вишенационалним областима.