Православна црква чешких земаља и Словачке — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 46:
Међутим, у то време је дошло и до првих унутрашњих подела међу православним хришћанима у Чехословачкој. Једна скупина обратила се [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]] која је [[1923.]] године без претходног договора са Српском патријаршијом поставила [[Саватије Врабец|Саватија Врабеца]] за "архиепископа прашког и целе Чехословачке" што је довело до нежељеног заплета у односима итмеђу две патријаршије.<ref>[https://books.google.rs/books?redir_esc=y&id=HMpAAQAAIAAJ Pravoslavní v Československu v letech 1918-1953], стр. 86, 208.</ref>
 
На молбу православних хришћана из источних делова Чехословачке, [[Српска православна црква]] је основала и [[Мукачевско-прешовска епархија|Мукачевско-прешовску епархију]] за чијег је епископа постављен [[Дамаскин Грданички]] (1931). Након његовог преласка у другу епархију, за новог мукачевско-прешовског епископа изабран је [[Владимир Рајић]] (1938). У јесен [[1938.]] године, након прве [[Бечка арбитража|Бечке арбитраже]], Чехословачка је била приморана да Мукачево уступи [[Мађарска|Мађарској]]. Град је ослобођен [[1944.]] године, али већ наредне године је уступљен [[СССРСавез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и укључен у састав [[Украјинска ССР|Украјинске ССР]], док је Прешов остао у саставу Чехословачке. Тада је извршена и подела дотадашње Мукачевско-прешовске епархије: од источног дела око Мукачева основана је [[Мукачевско-ужгородска епархија]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]], док је од западног дела око Прешова основана [[Прешовска православна епархија|Прешовска епархија]] Чехословачке православне цркве.<ref>[http://mukacheve.church.ua/istoriya-2/ Историја Мукачевско-ужгородске епархије Руске православне цркве]</ref>
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] православни епископи и свештенство били су масовно прогањани и стрељани.