Википедија

Православна црква чешких земаља и Словачке — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Православна црква
| Црква 1 = Православна црква чешких земаља и Словачке
| Црква 2 = -{Pravoslavná církev v Českých zemích a na Slovensku}-
| Застава =
| Грб =
| Слика = Pravoslavny katedralni chram sv. Cyrila a Metodeje Resslova Praha.jpg
| Опис = Храм Светих Ћирила и Методија у [[Праг]]у
| Оснивач = [[Ћирило и Методије]]
| Оснивање = [[863]].
| Киријархална црква =
| Аутокефалност = [[1951]].
| Канонско признање 1 = Канонски призната
| Аутономија =
| Канонско признање 2 =
| Предстојатељ = Архиепископ прешовски и митрополит чешких земаља и Словачке [[Архиепископ прешовски Ростислав|Ростислав]]
| Сједиште = [[Праг]]
| Резиденција предстојатеља = [[Прешов]]
| Канонска јурисдикција = [[Чешка]], [[Словачка]]
| Дијаспора =
| Аутономне цркве =
| Богослужбени језик =
| Календар = [[Миланковићев календар|Новојулијански календар]]
| Архијереја = 6
| Епархија = 4
| Манастира =
| Храмова =
| Школа =
| Вјерника = око 100.000
| Званична страница = [http://www.pravoslavnacirkev.info www.pravoslavnacirkev.info] <br />[http://www.orthodox.sk www.orthodox.sk]
| Карта =
}}
[[Датотека:Istenszülő templomi bevezetése görögkeleti szerb (Rác-) templom (1754-1756). Műemlék ID 401-304 1. - Szlovákia, Nyitrai kerület, Komárom, Nádor utca.JPG|thumb|right|220px|Српски православни храм у словачком граду Комарно, саграђен средином 18. века]]
Ред 37:
'''Православна црква чешких земаља и Словачке''' ({{Јез-чеш|Pravoslavná církev v Českých zemích a na Slovensku}}, {{Јез-ск|Pravoslávna cirkev v českých krajinách a na Slovensku}}) [[помјесна црква|помесна]] је [[аутокефална црква]]. Налази се на 14. месту у диптиху православних цркава, као насленик [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске]] цркве и има ранг [[Митрополија|митрополије]].
 
У периоду [[1921.]].-[[1951]] звала се '''Моравска православна црква''' а од [[1951]]- [[1992]]. године ''Православна црква Чехословачке'' ({{Јез-чеш|Pravoslavná církev v Československu}}), а користи се и назив ''Чехословачка православна црква''.
 
== Историја ==
Ред 44:
У [[19. век]]у се организује прва заједница православних верника. Године [[1903]]. у [[Праг]]у настаје заједница ''„Православна беседа“''. Године [[1920]], на српску иницијативу, у [[Карпати]]ма поново се успостављају парохије у надлежности [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Дана [[25. септембар|25. септембра]] [[1921]]. године српски патријарх [[Патријарх српски Димитрије|Димитрије]] посветио је [[Горазд Прашки|Горазда Павлика]] за епископа Чешко-моравске епархије.
 
Међутим, у то време је дошло и до првих унутрашњих подела међу православним хришћанима у Чехословачкој. Једна скупина обратила се [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]] која је [[1923.]]. године без претходног договора са Српском патријаршијом поставила [[Саватије Врабец|Саватија Врабеца]] за "архиепископа прашког и целе Чехословачке" што је довело до нежељеног заплета у односима итмеђу две патријаршије.<ref>[https://books.google.rs/books?redir_esc=y&id=HMpAAQAAIAAJ Pravoslavní v Československu v letech 1918-1953], стрpp. 86, 208.</ref>
 
На молбу православних хришћана из источних делова Чехословачке, [[Српска православна црква]] је основала и [[Мукачевско-прешовска епархија|Мукачевско-прешовску епархију]] за чијег је епископа постављен [[Дамаскин Грданички]] (1931). Након његовог преласка у другу епархију, за новог мукачевско-прешовског епископа изабран је [[Владимир Рајић]] (1938). У јесен [[1938.]]. године, након прве [[Бечка арбитража|Бечке арбитраже]], Чехословачка је била приморана да Мукачево уступи [[Мађарска|Мађарској]]. Град је ослобођен [[1944.]]. године, али већ наредне године је уступљен [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и укључен у састав [[Украјинска ССР|Украјинске ССР]], док је Прешов остао у саставу Чехословачке. Тада је извршена и подела дотадашње Мукачевско-прешовске епархије: од источног дела око Мукачева основана је [[Мукачевско-ужгородска епархија]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]], док је од западног дела око Прешова основана [[Прешовска православна епархија|Прешовска епархија]] Чехословачке православне цркве.<ref>[http://mukacheve.church.ua/istoriya-2/ Историја Мукачевско-ужгородске епархије Руске православне цркве]</ref>
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] православни епископи и свештенство били су масовно прогањани и стрељани.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Православна_црква_чешких_земаља_и_Словачке”