Сремски Карловци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 19:
'''Сремски Карловци''' су градско насеље у Војводини, у [[Србија|Србији]] у [[општина Сремски Карловци|општини Сремски Карловци]] у [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачком округу]], али припадају географској регији [[Срем]], чији назив стоји и у имену насеља. Сремски Карловци се налазе на десној обали реке [[Дунав]], 12{{nbsp}}km од [[Нови Сад|Новог Сада]] и 9{{nbsp}}km од [[Петроварадин]]а на старом путу према [[Београд]]у. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 8.750 становника.
 
Сремски Карловци су једино насеље у [[Општина Сремски Карловци|општини Сремски Карловци]]. Овде пролази железничка пруга и налазе се [[Железничка станица Сремски Карловци]] и [[Железничка станица Карловачки виногради]].
 
Према попису из [[2011]], у месту живи 8.750 становника (77% чине [[Срби]]).
Ред 98:
Као главни град су одређени Карловци, касније [[Земун]], па [[Зрењанин|Велики Бечкерек]], и на крају [[Темишвар]].
 
И управо нападом мађарских трупа из Петроварадина предвођени генералом [[Јанош Храбовски|Храбовским]] 12. 06. [[1848]]. на Карловце, отпочеле су борбе Срба са регуларном војском.
 
Године [[1849]]., [[Српска Војводина]] је трансформисана у провинцију [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Српска Војводина и Тамишки Банат]]. Карловци нису укључени у ову провинцију, већ су остали у [[Војна крајина|Војној крајини]]. Крајина је укинута [[1881]], откад је град у [[Краљевина Хрватска и Славонија|краљевини Хрватска и Славонија]], што је био аутономни део [[Аустроугарска|Аустроугарске]].
 
Непосредно пред револуцију [[1848]]. [[патријарх српски Јосиф|патријарх Рајачић]] је подигао раскошну [[резиденција Илион|резиденцију Илион]] (данас градски музеј), са малим вртом и зимском баштом.
 
[[1858]]. године, заузимањем патријарха, у Карловцима је отворена нова [[типографија]], која је успешно радила до [[1866]]. године.
Ред 208:
|позиција=left
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|6664|75.39}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|blue|753|8.51}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|red|254|2.87}}
Ред 237:
|width=300px
|bars=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|6820|77.94}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|576|6.58}}
{{Врста са постотком|Регионално опредељени|blue|244|2.79}}
Ред 284:
== Познате личности ==
Карловачки митрополити и патријарси [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] од [[1690]]—[[1920]]. године:
* [[Арсеније III Црнојевић]] [[1690]]-[[1706]]
* [[Исаија Ђаковић]] [[1707]]-[[1708]]
* [[Софроније Подгоричанин]] [[1710]]-[[1711]]
* [[Викентије Поповић-Хаџилавић|Викентије Поповић]] [[1713]]-[[1725]]
* [[Мојсије Петровић]] [[1725]]-[[1730]]
* [[Вићентије Јовановић]] [[1731]]-[[1737]]
* [[Арсеније IV Јовановић Шакабента]] [[1737]]-[[1748]]
* [[Исаија Антоновић]] [[1748]]-[[1749]]
* [[Павле Ненадовић]] [[1749]]-[[1768]]
* [[Јован Ђорђевић (митрополит)|Јован Ђорђевић]] [[1769]]-[[1773]]
* [[Вићентије Јовановић Видак]] [[1774]]-[[1780]]
* [[Мојсије Путник]] [[1781]]-[[1790]]
* [[Стефан Стратимировић]] [[1790]]-[[1836]]
* [[Стефан Станковић (митрополит)|Стефан Станковић]] [[1837]]-[[1841]]
* [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]] [[1842]]-[[1861]], од [[1848]]. патријарх